Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Beogradski centar za ljudska prava, mlade zanimaju političke teme, žele da vide debate, više izveštaja o događajima za mlade, ali i da saznaju o ekologiji, zdravlju, ekonomiji i drugim različitim oblastima.
Istraživači projekta saglasni su da je medijska pismenost jako važna u obrazovanju mladih i da su oni sve svesniji da prema svakoj vesti treba da iskažu određenu dozu sumnje i probaju da je provere.
Novinarka Istinomera Milijana Rogač rekla je da se rezultati istraživanja u mnogome poklapaju sa onim sa čime se suočavaju i novinari koji se bave proveravanjem činjenica.
„Suočavamo se sa ‘postistinom’, a to je kada na javno mnjenje više utiču emocije i politički stavovi nego činjenice i lako je manipulisati. Ilustratovan primer je Donald Tramp koji je za četiri godine izgovorio 30 hiljada neistina, odnosno manipulativnih izjava, to su zabeležili fektčekeri Vašington posta, a to je samo jedna osoba“, dodala je Rogač.
Ona je kao dobar primer navela pandemiju korona virusa, kada su se ljudi suočavali sa lažnim vestima koje nisu dolazile samo sa mreža, nego i od članova Kriznog štaba.
Istraživačica Jovana Radovanović rekla je da su mladi, kao i svi ostali preplavljeni informacijama i teško odvajaju bitno od nebitnog.
„Biti informisan“ za mlade znači biti „u toku“, informisati se iz pouzdanih izvora, pratiti dešavanja, ali i preispitivati izvore.
Mladi su svesni da u digitalnom svetu svako može kreirati, objaviti i proširiti lažnu vest, pa imaju osećaj da su prepušteni sami sebi.
Na predstavljanju rezultata istraživanja, ukazano je i na značaj uvođenja medijske pismenosti u formalno obrazovanje.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.