Ne mogu da verujem da bilo kome u UNS-u smeta porast članstva

Kao predsednik najvećeg novinarskog udruženja u regionu radujem se svakom novom članu UNS-a jer je omasovljenje oduvek jedan od naših osnovnih ciljeva, ali sam veoma neprijatno iznenađen otkud članovima Uprave, od kojih nijedan nije u Komisiji za prijem novih članova, informacije koje ja kao predsednik nemam.

U istoriji UNS-a, dugoj 140 godina, menjala su se rukovodstva ali se ovo verovatno prvi put dešava da je deo Uprave zabrinut što neko želi da se učlani u UNS. Nikako ne vidim ni razlog zašto su zaposleni u UNS-u bili zabrinuti zbog mogućnosti da Udruženje u budućnosti ima veći uticaj u društvu ili veće prihode od članarina.

Povodom navoda o tome odakle su novi članovi, ili kandidati za članove, želeo bih da uverim sve kolege da u UNS-u ne postoje manje i više vredni članovi. Ne delimo članstvo po geografskom, ideološkom ili redakcijskom pripadanju. Svako ko u ova teška vremena za našu profesiju odluči da uđe u naše Udruženje, mora da ima isti status i ista prava.

Ne razumem ni zašto je manjina u Upravi UNS-a toliko uznemirena što se učlanjuju novinari iz Trstenika, Vranja ili Paraćina. Zar više ne važi tvrdnja da je naše udruženje najtolerantnije i najotvorenije jer za potpredsednika ima novinara iz Čaglavice?

Neću komentarisati „saznanja“ manjinskog dela Uprave o sastancima iza zatvorenih vrata u prostorijama UNS-a. Čini mi se da se ovde neko bavio profesijom koja nije novinarska.

Kada bih saznao da se u UNS „kolektivno“ učlanjuju zaposleni u Zabavnom programu RTS, samo u želji da učestvuju na Izbornoj skupštini UNS-a i zatim se vrate festivalima i poselima, ja bih to sa zadovoljstvom podržao jer je, ponavljam, za UNS važno da okupi što je moguće veći broj profesionalnih novinara. Nećemo praviti razdor niti razlike među članovima, ni po kom osnovu, niti ćemo se deliti na „starosedeoce“ i ostale.