Licenciranje novinara nije poželjno, kao ni državni pokušaji definisanja profesije novinar. Nasuprot tome, nužno je osnaživanje regulatornih tela i samih udruženja, zaključak je radne grupe koja je raspravljala o temi „Novinarska udruženja pod političkim pritiskom: kako izgraditi jaku i autonomnu novinarsku zajednicu“.
U zvaničnim zaključcima sa rasprave navodi se da se licence za obavljanje novinarskog posla ili definisanje pojma „novinar“ u savremenom svetu pominju u dva slučaja, u sklopu prava na posebnu zaštitu novinara kao lica koje se bavi poslovima informisanja od javnog interesa ili pak zaštite novinarskog izvora.
Preporuka novinarskim udruženjima je da odbiju da učestvuju i u definisanju pojma novinar, jer postoje mnogobrojne mogućnosti zloupotrebe ovog instituta u cilju ugrožavanja medijskih sloboda. Posebno je to problematično u kontekstu razvoja novih medija. Predsednica Udruženja BH novinari Borka Rudić predlaže da se novinarska udruženja u regionu zajednički i javno ograde od bilo kakve ideje licenciranja ili definisanja pojma „novinar“, jer to predstavlja ozbiljan mogući politički pritisak na medijske slobode i novinare. Ona smatra da novinarska udruženja treba aktivno da učestvuju u redefinisanju profesije u kontekstu novog tehnološkog okruženja, a ističe i značaj regionalnih mehanizama zaštite i zajedničko javno delovanje. Saglasna je sa kolegama koji smatraju da novinarska udruženja ne bi trebalo da se bave samo uskoesnafskim problemima, nego celokupnom demokratizacijom društva, za šta je bitna decentralizacija ukupne aktivnosti.
SARADNJA, NESARADNJA: Prema oceni Nedima Sejdimovića, predsednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine, novinarima bi bilo bolje kada bi se bolje organizovali i više sarađivali sa NVO. Samostalna konsultantkinja Natalija Bratuljević ističe da u Srbiji novinari postaju članovi udruženja samo kada imaju neki problem i da ne shvataju koliki značaj imaju novinarska udruženja. U najboljem slučaju, novinarsko udruživanje ih zanima zbog obaveštenja i popusta. Kako ističe, saradnja između civilnog sektora i novinarskih udruženja je veoma važno pitanje, a kroz ovu saradnju mogu se prepoznati razlike između različitih novinarskih udruženja.
Deo rasprave posvećen je razuđenosti novinarskih udruženja i dilemi kako sarađivati sa udruženjima koja su bliska vlasti. U Srbiji je poseban problem postojanje 47 novinarskih udruženja, pri čemu su neka „fantomska“ i cilj im je samo da pridobiju sredstva kroz projekte i konkurse. „Na nama novinarima, na udruženjima je da se zajedno protiv toga borimo“, poručio je Željko Bodrožić, potpredsednik NUNS-a i vlasnik Kikindskih novina.
Prema uvidu učesnika, kao i rezultatima istraživanja, preprofesionalna udruženja su meta političkih pritisaka i napada državnih organa i medija bliskih vlasti, a cilj je narušavanje ugleda organizacija i – onemogućavanje ostvarenja ciljeva udruženja. Zbog toga je potrebno uspostaviti zajedničke mehanizme za zaštitu od javnih pritisaka i razvijati razne vidove kriznog menadžmenta za zaštitu ugleda organizacije.
Solidarnost među novinarima i udruženjima je preduslov za odupiranje političkim pritiscima, a novinarske organizacije treba konstantno da rade na podizanju vlastitih kapaciteta i specifičnih znanja i veština kako bi mogli da se kvalitetno suprotstavljaju svim napadima i pritiscima, ali i da uspostave jake i autonomne organizacije. Od velikog značaja je i aktivno učešče u stvaranju strateških i ad hoc nevladinih koalicija za pritisak na državne organe i procese javnog zagovaranja za slobodu medija, poboljšanje položaja novinara, ali i druge akcije koje su vezane za procese demokratizacije društva.
DIZANJE KAPACITETA: Novinarske organizacije treba da razvijaju kapacitete za istraživanja medijske scene i svog položaja, i o nalazima redovno izveštavaju javnost, domaće i međunarodne institucije i organizacije. Za to je važna jedinstvena, regionalna metodologija istraživanja i evidentiranja političkih pritisaka i drugih pritisaka na novinare, medije i novinarske organizacije.
Novinarske organizacije treba da razvijaju sposobnosti za korišćenje novih medijskih platformi, komunikaciju sa članstvom, drugim organizacijama i građanima i za javno zagovaranje. Ovo može biti i dobar kanal komunikacije kojim se poboljšava imidž organizacije. Takođe, podizanje nivoa medijske pismenosti treba da bude jedan od značajnijih ciljeva novinarskih organizacija, jer samo visok nivo medijske pismenosti obezbeđuje pogodno okruženje za rad i ostvarenje ciljeva novinarskih udruženja.
Novinarska udruženja još dugo neće moći da se izdržavaju od članarine, pa je neophodno povećavati kapacitet za ostvarenje konstantne finansijske podrške i pronaći mehanizme da novinarske organizacije raspolažu svojom nepokretnom imovinom, koja će umnogome obezbediti njihovu održivost i autonomiju.
Napokon, novinarska udruženja treba da sarađuju sa državnim organima u cilju ostvarenja vlastitih ciljeva, kao i da učestvuju u državnim radnim telima, s tim što u ta tela treba delegirati visokostručne osobe koje nisu u sukobu interesa.
Dugoročno, medijske slobode i javni interes jesu i interes samih novinara, pa esnafske organizacije moraju da budu spremne na donošenje odluka koje nekada ne zadovoljavaju partikularne interese pojedinih grupa novinara. Svojim angažmanima novinarska udruženja treba da doprinose poboljšanju društvenog položaja pripadnika ugroženih pojedinaca i grupa, podstiču kvalitetno i odgovorno informisanje na manjinskim jezicima, kao i specifične manjinske i marginalizovane grupe.
Samoregulacija i koregulacija
Razvoj i osnaživanje samoregulatornih tela i mehanizama je neophodno, kao i koregulatornih mehanizama, radi unapređenja kvaliteta elektronskih medija uz istovremeno obezbeđivanje novih mehanizama za ostvarenje ciljeva udruženja. Takođe, novinarska udruženja treba da podstiču i jačanje autonomije redakcije u odnosu na vlasnika, odnosno osnivača medija, kroz podršku uvođenju unutrašnjih akata koji bi regulisali nezavisnost uređivačke politike, bilo da su osnivači privatna lica bilo institucije/organizacije.
Bez straha od novih tehnologija
Novinarske organizacije ne treba da imaju strah od novih medija i od toga da građani preuzimaju njihov posao, jer to nije tačno, sva istraživanja pokazuju da na internetu apsolutno dominiraju medijski sadržaji koje izrađuju profesionalni novinari. Novinarska udruženja moraju da se prilagode novim tehnologijama i prepoznaju u tome šansu za razvoj. Prema rečima Marine Tunevae, novinarska udruženja su sve relevantniji faktor i zbog toga su na udaru države i moćnika.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.