„Radila sam više decenija, još od kraja 80-ih, i držala sam se toga da bi bilo dobro, neophodno i jedino moguće uvek razgovarati i sa drugom stranom, ponuditi drugačiju stranu priče i kada su najstrašnija ratna razaranja bila u toku devedesetih, dakle ponuditi ljudima neku drugu alternativu, alternativu mržnji“, kazala je Fratucan za N1 pred uručenje nagrade u galeriji Haos.
Dodaje da je u periodu posle ratova, njen cilj bio da se pruži „alternativa – da se stvari nazivaju pravim rečima, da se kaže da su zločini zločini, a ne zato što su činjeni jer su ih neki drugi činili, svim ljudima, a naročito mlađima, za koje istraživanja pokazuju da su najnacionalističkije nastrojeni u celom regionu, pokazati da može, mora i treba drugačije“.
Navela je da nagradu želi da posveti svojoj deci, bivšim studentima, „bilo je 13 generacija, želim da im kažem da istraju do kraja“.
„Ko iole ima osećaja za region i želi da ponudi mogućnost da se razumemo, nek ne odustaje“, poručila je ona.
Navodi da u svojoj emisiji Crvena linija pokriva Srbiju, Hrvatsku i BiH i traži zajedničke teme koje podržavaju sve tri države.
„Srbija tj. N1 ima problem sa nedolaskom ljudi iz vlasti u emisije, iz Hrvatske i BiH se odazivaju državni zvaničnici“, rekla je Marina Fratucan.
Ovo je prva godina da se nagrada dodeljuje, što je prema rečima organizatora ujedno obeležavanje i desete godišnjice od smrti Živorada Kovačevića.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.