Novinarka portala Magločistač Mirana Dmitrović osvojila prvu nagradu za izveštavanje u kulturi

Ona je, u kategoriji individualnih priča, osvojila prvu nagradu za tekst “Hod kroz istoriju subotičke likovne scene: ‘Sve je tu, a ničega nema”.

Druga nagrada pripala je Anisi Šerak iz Bosne i Hercegovine, za podkast o nastanku tuzlanske tehno elektronske scene, dok je treća nagrada otišla u ruke Gošeta Nikolova iz Makedonije, za tekst “Mimovi: Jezik interneta koji prevazilazi kulturne barijere”.

U kategoriji kolaborativnih priča, prvo mesto su osvojile Lidija Pisker (Bosna i Hercegovina) i Sanja Đorđević (Srbija) za priču “Ženska lica naših ulica u Novom Sadu i Zenici”.

Drugo mesto je pripalo Lidiji Pisker i Džensonu Ćeli (Albanija) za priču One Building, One Million Stories – Hotel Zenica/Piramida, Tirana, a treće Fatbard Nerđoni (Albanija) i Albini Vicković (Bosna i Hercegovina) za “Dosije – položaj muzeja u politikama iz oblasti kulture: Muzeji na Zapadnom Balkanu”.

U konkurenciji za nagrade je bilo nominovano 76 priča koje je kreiralo 22 novinara i novinarki iz regiona Zapadnog Balkana, a odluku o dobitnicima nagrada doneo je tročlani žiri koji su činili Marko Miletić (Srbija), Toni Cifrovski (Makedonija) i Agnesa Čavoli (Albanija).

Na ceremoniji dodele novinarskih nagrada koja je bila upriličena 6. februara u Evropskoj kući u Beogradu, Mirana Dmitrović je rekla:

„Zahvaljujem se i u ime redakcije portala Magločistač, čiji sam deo, jer ja sam – na prvom mestu – novinarka. A kada se bavite novinarstvom, naročito u malom lokalnom mediju koji ima ograničene ljudske kapacitete, zna se uvek šta je prioritet: dnevna informativa, tekući događaji, komunalni problemi, političke stranke… Kultura, uz današnji imperativ brzine, uvek nekako ostaje skrajnuta, ma koliko visoko mesto joj mi pridavali u uređivačkoj politici. Programi poput ovog su zato značajni – da nas bukvalno nateraju da zastanemo, da razmislimo šta je stvarno bitno, da sagledamo temu iz jedne drugačije perspektive, da vidimo ko smo i gde smo na današnjim geografskim i mentalnim mapama kada je kultura u pitanju“.

A Subotica je, istakla je ona, na polju likovne ili, kako se to danas kaže, vizuelne umetnosti, pre samo nekoliko decenija bila istinski pionir na mnogim područjima.

„Danas je nema. Priča koju sam napisala pokušava da da odgovor na pitanje zašto je to tako. A odgovor je veoma jednostavan – zato što su prestali da se cene ljudi od struke. Ti ljudi, kulturni delatnici čiji je rad oduvek počivao na entuzijazmu, nekada su imali viziju, i – što je još važnije – podršku šire društvene zajednice da svoje ideje i ostvare. A to je ono što danas najviše fali“, rekla je Mirana Dmitrović.

Ona je na kraju poručila i da je najveća nagrada za novinare kada njihov rad dovede do promene, te da se u tom smislu nada će i priča koju je napisla bar podstaći na razmišljanje one koji imaju moć da donose odluke – da više uvažavaju ljude od struke, i da podrže njihove vizije.