Novinske agencije branik između javnog interesa i profita, važno da država prepozna tu ulogu

Pomoćnica za informisanje i medije u Ministarstvu kulture Slavica Trufinović ocenila je da su agencije, u vremenu koje je bilo teško za medije, uspele da ostvare javni interes i da steknu poverenje ne samo kod građana, nego i kod inistitucija kojima su njihove informacije potrebne.

Ona je ocenila i da novi proces reformi zahteva od agencija da se transformišu i da budu „branik između javnog interesa i profita“.

„U poplavi informacija gde često nailazimo na negativne stvari, novinske agencije mogu da budu nosici produkcije relevantnih informacija“, rekla je Trifunović.

Ona je dodala da država vidi dobru budućnost agencija, jer su spremno dočekale novu eru, kao i da je važno da se stvori „svest o njihovoj bitnosti u medijskoj sferi“.

Urednik Novinske agencije Beta Dragan Janjić ocenio je da jedno društvo ne može da preživi bez istine, kao i da je neophodno da država prepozna javni interes,  a to je produkcija objektivnih vesti.

„Važno je da postoje servisi i adrese gde može da se proveri da li je neka informacija tačna. To nažalost nikada neće biti profitabilno. Bitno je da država prepozna javni intreres, a to je da se proizvode tačne i objektivne vesti, a ne one koje se pojavljuju kao mešavnia emocija“, rekao je Janjić.

On je ocenio da promene na tržištu i tehnološke revolucije zahtevaju da se novinskih agencije da se prilagođavaju promenama i iznalaze nove modele, ali da ne bi bilo dobro da agencije napuste svoj osnovni princip, a to je produkcija tačnih i objektivnih informacija.

Direktor agencije FoNet Zoran Sekulić ocenio je da se novinske agencije suočavaju sa tri vrste problema, a to su politički ambijent u kome rade, finansijski i normativni problemi.

„Od 2015. godine kada su doneta tri medijska zakona, nakon četiri godine, kao rezultat mi imamo partijske medije i one ‘virtuelne’“, rekao je Sekulić.

Sekulić je naveo da se na medije gleda kao na sredstvo, kao i da je teren na kome se nalaze novinske agencije najviše diskriminisan.

„Živimo u vremenu kada se svakodnevno proizvode lažne vesti, kada se od nebitnih tema prave skandali. Mi smo u nekoj vrsti rezervata“, rekao je Sekulić.

Istraživač Londonske ekonomske škole Entoni Keli, naveo je da je istaživanje te škole u kojem su učestvovale novinske agencije, pokazalo da one svoju budućnost vide u izradi foto i video servisa, kao i pres klipinga i dodao da se razvija model koji podrazumeva pružanje raznovsnih usluga.

On je kazao da je 12 od 25 agencija koje su učestvovale u istraživanju kao glavne pretnje navelo druge agencije, a da 13 od 25 njih kao glavne konkurente vidi druge medijske kuće, platforme i društvene mreže.

Moderator panela „Uloga i pozicija novinskih agencija: javni interes i privatno preduzetništvo“ bio je urednik NIN-a Milan Ćulibrk.