Nije bilo sumnje da je razlog poziva bio upravo završeni novogodišnji program. Kroz glavu mu se munjevito odmotavale sekvence celog programa u pokušaju da uoči neki ozbiljniji propust.
Ove godine je bio posebno pažljiv, a dobio je i jasne instrukcije. Svi planirani učesnici programa morali su da budu politički podobni i jasno izražene lojalnosti Vladajućoj stranci.
Program je bio vrlo jednostavan i godinama potpuno identičan. Pevači su pevali narodne i popularne pesme, glumci su izvodili odobrene skečeve, voditelji su govorili pripremljen tekst. Jedina inovacija ove godine na koju je bio posebno ponosan bili su vojnici u uniformama koji su u početku marširali po studiju, kasnije su se izmešali sa učesnicima i izvođačima. Da nije tu možda nastao problem? Možda nisu trebali i oni da pevaju? I da nije trebalo zvati i policiju? Ali u dobijenim instrukcijama je jasno pisalo, što više vojnika, što više patriotizma i patriotskih pesama…
Već je stigao do direktorove kancelarije i nije se moglo nazad. Zakucao je i ušao.
– A dovukao si se najzad! – prodrao se Direktor čim ga je ugledao.- Pa možeš li da mi odgovoriš… da li si ti normalan?!
Urednik je prestravljeno ćutao.
– Objasni mi, stvarno me zanima, da li si ti normalan? Pa jesi li ti svestan kakvo si sranje napravio? Jesi li uopšte svestan!?
– Ovaj, direktore, ja se zaista izvinjavam… ali… nisam svestan… o čemu se tačno radi…
– O pesmama, budalo! O pesmama koje su pevane u novogodišnjem programu! Ti si bio za to zadužen! Ti si pravio izbor!
– Ali… sve su pesme… proverene… – branio se Urednik. – Ne znam šta je…
– Ne znaš šta je!? A ko je dopustio da se u ponoć peva „Moji su drugovi biseri rasuti po celom svetu“?! Je li, bre, budalo?!
– Pa… to je… Bajagin veliki hit… svi ga vole…
– Ma kakav hit, kakvi bakrači! Ti si bre pustio u sred novogodišnjeg programa pesmu koja govori o iseljavanju mladih! Ej, bre! Pesmu o iseljavanju i to u ovoj situaciji kad nam svi odoše iz zemlje, i kad se Vlada zalaže iz sve snage da se mladi ne iseljavaju! A šta radi Javni servis za vreme te Vladine akcije?! Veliča iseljavanje! Peva o iseljavanju!!!
– Ali to je stara pesma…
– Šta me briga što je stara! Sad je politički potpuno neprihvatljiva! Pa meni zvoni mobilni od ponoći do sada! I ne pitaj ko me sve pita, kako smo to smeli da pustimo!
– Jao direktore… ja sam očigledno pogrešio… moja greška… Verujte, menjao sam tekstove svuda gde sam primetio… Čuli ste da je čak i ona stara narodna „‘Ajde, Jano, kuću da prodamo“… promenjena u „Ajde, Jano, kuću da ne damo“… Sve zbog situacije na Kosovu i iseljavanja…
– Hvala bogu da si tu pesmu promenio! Inače bi nas dvojica već bili… ko zna gde… Ali ove „bisere rasute po celom svetu“… mogao si na primer da promeniš u „Moji su drugovi biseri skupljeni u srpskom svetu“… ili … „biseri nanizani u srpskim zemljama“… Ovako… ti se možeš smatrati suspendovanim… A sa mnom… biće… kako odluče…
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.