1. Dragan Đilas tvrdi da nikada nije bio vlasnik dnevnog lista Pres. Tačno je da Đilas nikada lično nije bio i u papirima upisan kao vlasnik ove kompanije, baš kao što to nije bio ni Miroslav Mišković, koji je ipak to priznao 2012. godine. Uostalom, ni Miroslav Mišković nikada u APR-u lično nije upisan kao vlasnik „Delta holdinga“, a preko ove kompanije u svom vlasništvu u Srbiji svojevremeno je imao više od 100 preduzeća.
Kredibilnim izvorom za povezanost Đilasa sa listom Pres smatrala sam bivšeg predsednika Republike Srbije Borisa Tadića, koji je 23. jula 2015. godine rekao: „Đilas, Mišković i novinari su bili vlasnici Presa, iz kojeg je nastao čitav kapital mnogih drugih štamparskih kompanija“.
O povezanosti gospodina Đilasa nad listom Pres, preko njegovih najbližih saradnika Đorđa Stefanovića i Miroslave Dajč, mediji su već pisali, kao npr. CINS. Pres je osnovan 26. decembra 2005. godine, a 49 odsto vlasništva imala je firma „NPC internešnel doo“, čiji je direktor u to vreme bio Đorđe Stefanović, koji je u isto vreme bio i direktor Presa. Pre osnivanja ovog lista, Stefanović je bio direktor u firmi „Sport Media“, čiji je većinski vlasnik, sa 75 odsto udela, bio Dragan Đilas. Đorđe Stefanović u javnosti je danas poznat kao direktor sajta Direktno.rs, a u APR-u su kao zvanični vlasnici ovog portala zavedeni Nikola Janković i Igor Velimirović.
Portal Pištaljka objavio je 2012. da je Jelena Krstović, tadašnja potpredsednica Delta holdinga na Tviteru okačila fotografiju „Working in the air“, koju je snimila u avionu, a u njenom krilu se vidi beležnica i rukom ispisana poruka : „D. Đilas, 1. Pres – poslovanje, nova firma, ljudi, štamparija, kredit“, sa datumom 23.8.2012.
Da li Dragan Đilas, tvrdeći da nije bio vlasnik Presa, hoće da kaže da je sve pobrojano bilo koincidencija i da su njegovi najbliži saradnici, mimo njegovog znanja, operativno vodili poslove ovog dnevnog lista?
2. Dragan Đilas tvrdi da nikada nije kritikovao bivšeg guvernera Radovana Jelašića zbog duga Grada Beograda, već „smatrajući da veliki pad dinara može da prouzrokuje ekonomsku nestabilnost“.
Napisala sam da je kritikovanje Jelašića išlo u korist Miškovića, kao uvoznika, i Đilasa, kao gradonačelnika, jer je dug Beograda, zbog slabljenja dinara, rastao.
U godini kada je Đilas za Pres izjavio „NBS je kriva za sve“ ukupan dug Grada Beograda je u evrima porastao je za 90 miliona evra (sa 144 na 234 miliona evra). U tih godinu dana, evro je skočio sa 95,89 na 105,5 dinara. Da je kurs dinara ostao isti, dug Grada Beograda izražen u dinarima bio bi dve milijarde manji.
Ne sporim ni gospodinu Đilasu, kao ni gospodinu Miškoviću da su njihove tadašnje izjave za Pres bile u kontekstu zabrinutosti za srpsku privredu, samo sam jasno primetila da su u toj brizi imali interes, prvi kao gradonačelnik Beograda, drugi kao vlasnik privatne kompanije, i da je list Pres o tome izveštavao.
3. Dragan Đilas kaže, citiram: „nisam prodao firmu, `po mojim rečima` 2013. Firmu sam prodao 2014…“. Tačno, promena vlasništva u firmi registrovana je u APR-u u aprilu 2014. godine, kada je podneta registraciona prijava, ali je javnost u to bila uverena šest meseci ranije kada je prema rečima saopštenja iz Đilasove „Multikom grupe“: „kompanija Dajrekt medija prodata medijskoj grupi bugarskog biznismena Krasimira Guergova“. Bilo je to 23. septembra 2013.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.