Odlazak sjajnog novinara i velikog Čoveka

Samo onaj ko nije imao sreću i čast da radi i druguje s Janjićem ne zna veličinu njegovog talenta i posvećenosti, snagu karaktera, nesebičnu energiju koju je rasipao i ogromno strpljenje koje je imao za sve prebrze u zaključivanju.

A najviše za mlade u kojima je video nadu i preporod novinarstva.

Više nego bilo ko od kolega i koleginica iz Bete i NUNS-a Dragan Janjić je znao kako da pronađe najbolje rešenje i u najgorem trenutku; ono s kojim su zadovoljni svi koji su počinjali od maksimalističkih prohteva i nerealnih ciljeva.

Ali još više od toga, umeo je jasno i glasno da kaže NE i onda kad su drugi mislili da je jadno DA celishodnije.

Pamtićemo ga kao majstora u najtežem novinarskom poslu, vesti, preciznog izveštača i temeljnog poznavaoca društvenih i političkih kretanja.

I učitelja mnogih naraštaja koje je odnegovao u najboljem duhu novinarstva.

Zahtevao je pismenost, dobro oko, bistru pamet i visoku etiku.

Dragan Janjić je rođen 6. oktobra 1955. u Loparima kod Tuzle (BiH, Jugoslavija).

Završio je Filološki fakultet u Beogradu.

Radio je u agenciji Tanjug (1983-1994), a od 1994. je jedan od osnivača Bete u kojoj je bio urednik unutrašnje redakcije, zamenik glavnog i odgovornog urednika, a u dva navrata i glavni i odgovorni urednik.

Bio je zamenik ministra za kulturu i informisanje (2007/8), pa zamenik glavnog urednika Politike i savetnik za medije zaštitnika građana (2010-2016).

U Betu se vratio 2016, a koliko joj je bio posvećen najbolje svedoči novogodišnja poruka koju je poslao koleginicama i kolegama nekoliko sati pre konačnog odlaska: „Beta je ostala nepokoren medij i tako će ostati dok postoji!“

Ni manje reči, ni većeg zaveta.

Dragan Janjić je sahranjen 3. januara na groblju Orlovača u Beogradu, a 5. januara u podne kolege, prijatelji i saradnici oprostiće se od njega u Medija centru.

Neka mu je slava i neka mu bude laka ova naša teška zemlja.

J. J