Održan skup o medijima i tehnologiji – U moru sadržaja opstaje kvalitet

Prisutne su na početku pozdravili Miroslav Sapundžić ispred Galerije Grafičkog kolektiva i Nevena Ružić, koordinatorka programa Fondacije za otvoreno društvo Srbija, koji su bili organizatori skupa.

Moderator panela bila je Tamara Vučenović, urednica Radio Beograda 2, čija emisija „Digitalne ikone“ obeležava 20 godina postojanja. Prema rečima Nevene Ružić, obeležavanje ovog jubileja bio je i povod za skup, ali i omaž autorima, urednicima, vlasnicima medija koji su posvetili posao približavanju tehnologija medijima.

Na prvom panelu „Tehnologija u medijima“ govorili su Vesna Čarknajev, direktorka PC Press, Petar Gredelj, vlasnik portala Benchmark, Damir Jelisavčić iz Prosvetnog Pregleda i prof. dr Divna Vuksanović, sa Fakulteta dramskih umetnosti. Kroz svoja višedecenijska iskustva u teoriji i praksi, govorili su sa kojim se problemima susreću novinari koji se godinama bave digitalnim tehnologijama, o važnosti odgovornog pristupanja tehnologijama u novinarskom izveštavanju, kao i značaju ulaganja u edukaciju medijskih radnika. Kako su se složili, specijalizovanih medija, emisija i novinara, koji kontinuirano i kvalitetno izveštavaju o novostima u IT-u nema mnogo, kao ni publike koja ne traži isključivo senzacionalistički sadržaj.

Petar Gredelj, vlasnik portala Benchmark rekao je da je danas presudna spemnost medija da se prilagođavaju vremenu u kom živimo, promenama, a novinara da uče i neprestano se edukuju. Veruje da  mediji imaju važnu ulogu u informisanju i edukaciji kada je reč o tehnologijama. Podsetio je da se pre 23 godine, kada je započeo svoju profesionalnu karijeru, gotovo niko nije bavio pisanjem o tehnologijama, a da se i danas trudi da se prilagođava novim vremenima i da modifikuje pristup publici.

– Nije isto biti u medijima pre 20 do 30 godina i danas – rekao je Gredelj. – Treba se prilagoditi publici, ali zadržati kvalitet koji na kraju bude nagrađen i cenjen. Veće pitanje je, ne da li imamo stručnih medija dovoljno, već da li imamo dovoljno zainteresovane publike.

On je naglasio da je velika odgovornost za sve izgovoreno u Benchmarku, jer je publika izuzetno tehnički potkovana, kao i da iza uticaja koji imaju stoji ogroman trud. Kaže da je budućnost medija vrlo neizvesna, da svi postaju i mediji i konzumenti, te da je sve veći broj influensera i u ovoj oblasti.

Vesna Čarknajev, direktorka magazina PC Press, kaže da medij iza kog stoji 28 godina počiva na postulatima „dostojanstveno i kulturno“, kao i da sve vreme promovišu upotrebu tehnologije i obraćaju se ljudima kojima tehnologija pomaže u poslu kojim se bave. Njihova internet stranica je među prvih nekoliko stotina otvorenih u Srbiji pre četvrt veka. Smatra da publika kvalitetnih sadržaja, pa ni njihovog nije brojna, ali da je važno sačuvati integritet.

– Jedino što smo menjali kroz vreme su kanali do publike i načini komunikacije – rekla je Čarknajev i poručila da su tehnološki mediji u ozbiljnom problemu sa finansiranjem. – Poruka Google-a je da su informacije besplatne i zato moramo da se snalazimo u pogledu finansiranja, ali ključno je ostati pristojan. Verujem da će tradicionalni mediji da opstanu, jer je u moru internet sadržaja, pa i o tehnologijama, pitanje kojim se informacijama može verovati. Klinci koji ne prihvataju taj mejnstrim lake zabave, već vole drugačije sadržaje, te ‘pametne glavice’ su jezgro onih kojima ćemo se i ubuduće obraćati i nadam se da će sutra i sa istom pažnjom gledati naše podkaste.

Damir Jelisavčić kaže da su štampani mediji u nestajanju, a da se i elektronski transformišu. Smatra da će za nekoliko decenija ostati mreža influensera i samo je pitanje ko će biti dominantniji. Kako kaže, o obrazovanju novinara se ne vodi računa. Damir duže od dve decenije stvara naučno-popularne sadržaje o tehnologiji i pokušava na prihvatljiv način da ljudima iz sveta koji nije tehnološki da alat za rad. Smatra da je izazov sa kojim se suočava da tehnologije približi onima koji imaju otpor da ih prihvate.

Da živimo u ambijentu koji nije sklon kritici već kritizerstvu, poručila je profesorka Divna Vuksanović.

– Sveopšta kriza svih tradicionalnih vrednosti zahvatila je i novinarsku – rekla je ona. – Publika stari, a nove generacije milenijalaca prihvataju nove medije, ali ne krtički, jer jer njima to novo stanje prirodno. Masovni mediji su  skrenuli u  industriju zabave, a novinarstvo traga za istinom, a ako se istina meša sa zabavom, što je tipično za današnjicu, završava u senzacionalizmu, a istina izmiče. Treba naći druge puteve da se istina probije.

Drugi panel “Mediji utehnologiji” razotkrivao je transformaciju medija u digitalnoj eri. Bilo je reči o tome sta se dešava medijima i novinarstvu, o tome kako ‘’poplava’’ lažnih vesti, razvoj i uspon onlajn građanskog novinarstva i ubrzani procesi digitalizacije utiču na medije. Složili su se da su tehnologije i internet platforme učinile da svako može da bude medij, kao i da se umesto najavljenog kraja, radio transformisao u veoma popularnu formu – podkast. Podvukli su važnost pitanja o odgovornosti za napisano, programirano, prodato. Učesnici ovog panela bili su prof. Dr Tatjana Ćitić sa RTS-a, Alekandar Ašković, ekspert sa YouTube, Jasmina Koprivica iz Euronews Srbija, kao i prof. Dr Dalibor Petrović, sociolog.

– Poslednjih 15 godina dešava se transfromacija iz printa u digitalno, a danas statistika kaže da četiri miliona stanovnika Srbije koristi mrežu Facebook – rekla je Koprivica. – Popularne su i druge društvene mreže. Čitaoci su na pametnim telefonima, mediji i njihovi sadržaji su dostupni svima, a izazov je zadržati čitaoca duže od tri do pet sekundi. Šansa kreatora sadržaja je da budemo što kreativniji, jer će se u budućnosti stvari menjati još ubrzanije.

Ona je naglasila veliku važnost odgovornosti za izgovorenu reč, o kojoj danas nažalost veliki broj elektronskih medija ne vodi računa.

– Jedino mediji koji se vode premisom da su informacije svete, a komentari slobodni, može da se izbori sa poplavom lažnih vesti – rekla je ona. – Ima i onih koji još vode računa o svakoj napisanoj reči. Poverenje u medije je bitno. U Srbiji postoje takvi mediji, ne možemo reći da je sve u tabloidnom, iako jesu preuzeli primat u javnom životu.

Prema rečima Aleksandra Aškovića, pozitivne vesti ne mogu da dosegnu tako daleko kao sezacionalističke. Smatra da urednici koji vode medije, ne mogu da nameću sadržaj koji neko ne želi, već da pronađu način da zainteresuju publiku i zadrže im pažnju. Veliki problem su ukradene vesti sa drugih sajtova, prerađeni sadržaji, pa i lažne vesti, zbog nametnute potrebe za velikom produkcijom vesti i borbe za što više klikova.

Tatjana Ćitić kaže da su futurolozi predvideli da ćemo biti preplavljeni informacijama, metamorfozu medija i da se pojedini neće ukracati u taj voz, da se neće snaći i preživeti.

– Smatram da će tradicionalni elektronski mediji da opstanu. Već je počeo četvrti talas digitalizacije u novinarstvu, primena veštačke inteligencije i za to se treba spremiti – rekla je Ćitić. – U poplavi informacija šansa elektronskih medija upravo je u tome da su oni ti koji će proveriti i dati tačnu informaciju, nasuprot gomili neistinitih.

Sociolog Dalibor Petrović poručio je da su mediji izgubili na ekskluzivnosti, jer su vesti dostupne svima u svakom trenutku, a vreme u kom živimo karakteriše duboko nepoverenje, gde niko nikome ne veruje. Smatra da u vremenu masovnih fejk vesti, ljude zapravo i ne zanima istina kao takva, jer je naše vreme relativizacija svega, pa i istine.

–  U svakom momentu dobijamo niz kontradiktornih informacija i to je stanje konstantne kakofonije. Ne mislim da će nestati tradicionalni mediji, već da će oni biti izvori sigurnosti – rekao je Petrović.

Posle diskusije najavljeno je i objavljivanje knjige Digitalne ikone 2.0 u kojoj će se naći odabrani intervjui iz emisije „Digitalne ikone“, Radio Beograda 2, pojedinci i događaji koji nam od 2002. omogućavaju da bolje razumemo proces digitalizacije u Srbiji, kao i globalne, digitalne fenomene i izazove.