Olja Bećković: Trideset godina 30 puta dnevno slušam tri ista komentara

Za ovih 30 godina autorka je promenila nekoliko TV stanica na kojima se ova emisija prikazivala, društvene okolnosti su se menjale, a mnogi iz političkog života samo su menjali uloge koje imaju u javnom životu.

Emisija je prvobitno počela da se prikazuje na Studiu B od 1991. godine, sve do 2002. godine kada se seli na B92 na kojoj se emitovala sve do njenog gašenja 2014. godine. Problem sa „Utiskom nedelje“ nastao je kada je uredništvo medijske kuće B92 predložio Olji Bećković da emisiju sa nacionalne frekvencije ove televizije premesti na kablovski kanal “B92 info” koji pokriva 60 odsto Srbije.

Trenutno se emisija prikazuje na televiziji Nova S, ali svedoci smo da predstavnici vlasti više nisu „raspoloženi“ da gostuju u ovoj kultnoj emisiji.

Utisak nedelje postoji tačno 30 godina. Kako vam izgleda razvoj Vaše emisije u ove tri decenije? Možete li uporediti samu emisiju ali i društveni kontekst kada ste počeli i radili devedesetih i danas?

– Malo je jeziv podatak koji pominjete, a koga istinski nisam svesna. Trideset godina opstanka Utiska je tridecenejiska potreba gledalaca da se nedeljom uveče uvere da nisu jedini koji odbijaju da se prave mrtvi dok su živi.

U početku vlasti SNS u Utisku su gostovali i Aleksandar Vučić, Nebojša Stefanović, skoro svi… Da li vam sa profesionalne strane nedostaju gosti iz vladajućih struktura? Kako objašnjavate to što izbegavaju gostovanje kod vas iako je nekada bio prestiž pojaviti se u Utisku?

– Niko od „skoro svih“ koje navodite nije gostovao dobrovoljno, osim aktuelnog predsednika. Svi ostali su gostovali njegovom odlukom, više ne gostuju njegovom zabranom. Nisam sigurna ko koga više izbegava. Ni ljudski, ni profesionalno nisam zainteresovana da se proslavljam pitanjima bez odgovora.

Nedavno je Utisak bio meta kritika pojedinih kolumnista i jedne gošće, ukratko: da je emisija za istomišljenike, da se vrte stalno isti gosti i da je taj koncept pevaziđen. Je li vas to iznenadilo?

– Nisu me iznenadila udvorička oglašavanja Biljane Srbljanović i Svetislava Basare. Iznenađuje me Vaše „šifrovano“ pitanje i strah da izgovorite ta časna imena.

Emisija „Hit tvit“ je na sudu proglašena za plagijat, ali i dalje se u istoj formi prikazuje na TV Pink i najviši predstavnici vlasti svake sedmice tamo gostuju. I ranije se dešavalo da se na televizijama pojavljuju slične emisije. Kako vidite te pokušaje da se Utisak “prepiše” ili dobije svoju kinesku kopiju?

– Slutim da se ni kreatori kretenske ideje da se plagira Utisak ne sećaju šta je bio smisao tog poduhvata i da su u velikoj nevolji da smisle obrazloženje kako da to ukinu. S druge strane, ne treba potceniti da ima ljudi koji uživaju u karijerama zasnovanim na brukanju.

Šta je presudno kada birate temu emisije i goste?

– Utisak nedelje.

Gledate sve televizije zbog spremanja priloga za emisiju, čak i ono što teško može da se gleda. Kako biste iz te vizure opisali današnju TV scenu? Na šta vam srpski mediji najviše liče?

– Programske šeme televizija sa nacionalnim frekvencijama pod kontrolom vlasti su najočigledniji dokaz da su priče o smanjenju nezaposlenosti čista laž. Kako bi se drugačije moglo objasniti da su glavni informativno-propagandistički programi prebačeni u prepodnevne termine? Otkud to da najviši funkcioneri vlasti gostuju pet puta nedeljno u jutarnjim programima od 6 do 12h? Kome se obraćaju ako ne nezaposlenima koji sede kod kuće?

Da li pratite nešto na televiziji, sem onoga što morate, a da pritom uživate?

– Uživam u emisiji Rade Đurić na N1 „Da sam ja neko“. Tamo srećem ljude koji su Neko, a ponašaju se kao da su „niko“. Paralelno me opseda ideja o emisiji s naslovom „Da sam ja niko“. Učesnici tog serijala bi mogli biti polaznici Akademije za mlade lidere koji bi iskreno svedočili: Da sam niko, učlanio bih se u stranku i postao neki Darko Glišić.

Tokom emitovanja priloga za Utisak, uvek u pozadini ide neka melodija po Vašem izboru. I ljudi ponekad tokom emisije pitaju: koja je to pesma? Šta je tajna ili neka skrivena poruka tog segmenta Utiska?

– Trideset godina trideset puta dnevno slušam tri ista komentara: „Mnogo ste lepši u prirodi!“, „Ko vam bira muziku?“, Ko piše naslove?“ U tom nesporazumu je možda sva moja tajna. Neka tako ostane.