Oproštaj od Zoje Jovanov

Novinarka Jelka Jovanović podsetila je na tri Zojine najveće ljubavi, od kojih je prva novinarstvo, kao i slikarstvo i plivanje.

Ukazala je da je ona bila skupštinski izveštač i ekonomski novinar, posvećen i temeljan, koji je poznavao sve forme izveštavanja.

Jovanović je ukazala da njoj nije bio potreban novinarski Kodeks, pošto je uvek čvrsto stajala iza svega što napiše i do kraja ostala dosledna.

Iako je otišla prerano, imala je pun život, koji je zauzdala i radila što je htela, rekla je Jovanović.

Teška bolest ju je omela u mnogim planovima, ali je uspela da dosanja svoj san i pre dva meseca je postavila svoju samostalnu izložbu „Zojin rukopis“, navela je Jovanović.

Koleginica Aleksandra Hristov rekla je da je Zoja Jovanov do detalja znala ekonomska kretanja, da je bila posvećena poslu i ljudima s kojim je radila, a posle 2000. godine verovala je u novo doba i bolje sutra za novinarske profesionalce.

Godinama je ukazivala da ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruvije ne sme ostati nerazjašnjeno, podsetila je Hristov.

Koleginica Anastasija Radović naglasila je da je Jovanov bila reformistkinja i podsetila na početak njene karijere u listu Republika.

Zoja Jovanov je preminula 27. januara, posle duge i teške bolesti.

Rođena je 1949. godine u Zrenjaninu, a od 1968. godine živela je u Beogradu gde je studirala na Prirodno-matematičkom i Fakultetu političkih nauka.

Počela je da piše u Radu, potom u Danasu, Dnevnom telegrafu, novinskoj agenciji FoNet, Reporteru i nedeljniku Vreme.

Dugo je izveštavala iz Skupštine SFRJ.

Komemoraciju je organizovalo Nezavisno udruženje novinara Srbije, čiji je Zoja bila član od osnivanja.

Vreme i mesto sahrane naknadno će objaviti porodica.