Otvoreno pismo kvazipiarovima i njihovim klijentima (izmenjeno i dopunjeno izdanje)

Ovo saopštenje rezultat je svakodnevnog psihofizičkog maltretiranja koje novinari i urednici trpe zbog vaših nemuštih i polupismenih saopštenja i pi-ar tekstova.

Naime, često je iz njih potpuno nemoguće saznati o čemu je reč, a kamoli odvojiti bitno od nebitnog. Pravopisne i stilske greške su obavezni detalj, a kompozicija tekstova ne bi zaradila ni trojku u petom osnovne.

Takva situacija nam, nažalost, onemogućava da našim čitaocima prenesemo pravovremene i precizne informacije. Pritom, novinari i urednici gube dragoceno vreme u tumačenju vaših papazjanija, te zbog toga opremanje i plasman takvih tekstova često nisu izvedeni na odgovarajući, a kamoli na najbolji mogući način.

Zbog toga najlepše molimo već pomenute vlasnike-svega-i-svačega-čemu-treba-promocija-u-medijima da razmotre svoju kadrovsku politiku kada je reč o zaposlenima u resorima odnosa sa javnošću. Takođe, kolegijalno preklinjemo pi-arove i autore saopštenja da se podsete nekih lekcija iz srpskog jezika, makar iz osnovne škole. Ne očekujemo hemingvejevsku preciznost ili ekspresivnost Crnjanskog. Dovoljno će biti da bude ispoštovano novinarsko pravilo o odgovorima na pet osnovnih pitanja: ko, šta, gde, kada i zašto. Može i kako, ali ne mora.

Verujemo da bi ova promena doprinela obostranom interesu. Unapred vam zahvaljujemo i nadamo se budućoj još uspešnijoj saradnji. Istovremeno se izvinjavamo malobrojnim kolegama koji svoj posao rade na vrhunskom profesionalnom nivou.

Tačno. Pukao mi je film. Potpuno. 

(Neznatno drugačiju verziju ove kolumne napisao sam pre gotovo tri godine. I… pogodite šta… Ništa se nije promenilo)

I zato predlažem poseban krug pakla za…

Sve one koji ime ličnosti/benda/manifestacije/ustanove… napišu na tri različita načina u tri rečenice.

Sve one koji ne mogu da se dogovore sa sobom o datumu kada je nešto održano ili treba da se održi.

Sve one čiji su tekstovi napisani više na engleskom nego na srpskom jeziku.

Sve one kojima se ključna informacija nalazi u poslednjim redovima teksta.

Sve one koji misle da su zaslužili Nobelovu nagradu za književnost, samo su u Stokholmu izgubili njihov broj telefona.

Sve one koji više od dva puta u tekstu upotrebe superlativ.

Sve one koji epitetima dodaju “pre” (prefantastični, pregenijalni, prenajlepši, preponosni…).

Sve one koji misle da su prezimena evolucijski višak.

Sve one koji žele da najave neki događaj, a ne pošalju nijednu fotografiju.

Sve one koji ne navode imena autora fotografija.

Sve one koji ne navode imena ljudi na fotografijama.

Sve one koji ne znaju da na portal ne treba slati fotografije od 20Mb.

Sve one koji ne znaju da su fotografije od 10 Kb neupotrebljive.

Sve one koji ne znaju šta su kilobajti i megabajti.

Sve one koji pišu nazive dana i meseca u godini velikim slovom.

Sve one koji ne znaju da na računarskoj tastaturi mogu da se otkucaju š, đ, č, ć, ž…

Sve one koji misle da vest koju pošalju može da se nađe na portalu u roku od 30 sekundi.

Sve one koji mail završavaju sa “molimo vas da nas obavestite kada objavite naš tekst”.