Petričić: Nadam se vremenu kada će karikature biti smešne, a ne beskrajno tužne

Novu izlagačku sezonu KROKODILov Centar otvario je izložbom karikatura ilustratora Dušana Petričića pod nazivom „10, 9, 8, 7…“ koja je večeras otvorena svečanom inauguracijom 2-D spomenika Branka Ćopića na stepenicam podno Brankovog mosta.

Kako je pisac i osnivač centra Vladimir Arsenijević ovom prilikom istakao, Petričićev spomenik Branka Ćopića predstavlja jedinstven primer dvodimenzionalne, „ilustrovane“ intervencije spomeničkog karaktera u javnom prostoru, a isto delo, doduše proizvedeno od trošnijeg, mekšeg materijala, bilo je, na inicijativu UK „Parobrod“ i GO Stari grad, 2015. godine postavljeno u neposrednoj blizini KROKODILovog Centra.

Nakon samo nekoliko dana taj spomenik je bio vandalizovan i uništen. Udruženje KROKODIL je tada donelo odluku da isto umetničko delo – ovaj dirljiv osvrt na ličnost i knjige omiljenog dečjeg pisca mnogih generacija – obnovi i ponovo postavi.

Izbor karikatura koje publika ima priliku da vidi tokom naredna dva meseca u prostoru ovog centra objavljene su u knjizi Petričićevih karikatura pod nazivom „10, 9, 8, 7…“ koju je nedavno objavila izdavačka kuća Laguna.

– U knjizi su izabrane Petričićeve karikature iz poslednjih pet godina u potpunosti posvećene detaljnoj analizi političke i društvene stvarnosti koju autor prikazuje s nemilosrdno iskrenom satirom: upravo onakvom kakva ona i jeste, obeležena potpunim ukidanjem demokratskih institucija i vrednosti, diktaturom, svojevoljnom vladavinom jednog čoveka, medijskim mrakom, fašizmom, radikalnim desničarskim idejama i aktivnostima, nekompetentnim ljudima na važnim položajima, kriminalizacijom, neprihvatanjem odgovornosti za zločine počinjene u prošlosti i promovisanjem osuđenih ratnih zločinaca… – istaknuto je na večerašnjem razgovoru upriličenom povodom otvaranja izložbe.

Bilo je reči o dugačkoj Petričićevoj karijeri u kojoj su se od početka preplitale ilustracije za decu i karikature.

– Ilustracije su nastale kada se rodio moj sin Miloš. Njemu sam nacrtao prvu i tako je sve počelo. I dalje je čuvam. Prve karikature sam objavio u časopisu „Novosadska polja“ i uvek sam osećao veliku obavezu i prema deci i prema odraslima. Pisci i ilustratori koji rade za decu malčice ih varaju jer se trudimo da im u tim godinama život učinimo lepšim. Kada odrastu oni se u panici, zbog vremena u kojem žive, sećaju tih dana. To što sam varao decu u ilustracijama za knjige, to sada žestoko vraćam karikaturama odraslima – rekao je Petričić.

Ovaj značajan i međunarodno priznat likovni umetnik, posebno u domenu ilustracije knjiga i sadržaja za decu, autor je sada već legendarne špice za dečji serijal „Poletarac“, ilustrovao je dečje knjige „Još nam samo ale fale“, „Nevidljiva ptica“, „My Family Tree and Me“ i mnoge druge, a sarađivao je s poznatim piscima: od Duška Radovića do Margaret Etvud.

– Odgovornost koju osećam sam naučio gledajući u Duška Radovića. On se sa velikom odgovornošću odnosio prema svemu što je radio – kazao je Petričić.

Govoreći o karikaturi „Bitka za Beograd“ iz 1983. godine istakao je da je tada karikatura bila drugačija kao i neprijatelji koji su bili mnogo bolji, za razliku od „ovih danas“.

– Nagovestili smo ovo vreme koje sada živimo iako nikada nismo mogli ni da pomislimo da će ovako biti. Za Ršuma sam tada ilustrovao „Još nam samo ale fale“, a sada, kao što vidite, ni one nam više ne fale i tu je sva tragedija ovog vremena – objasnio je Petričić.

Na Arsenijevićevu konstataciju da je njegov glavni junak karikatura „jedan moćan čovek, vladar, veoma tašt, sitničav, sklon osvetničkom ponašanju“, Dušan je dodao da je „on glavni junak svih nas, nametnuo se i već deset godina nas ne pušta“.

– Od neprijatnih situacija kojih sam imao dosad, možda bih izdvojio onu kada su mi dali nogu iz „Politike“. Taj čovek kojeg pominjemo je sve ono što naše živote sada čini ovakvim kakvim jesu. Odakle god da krenete vidite da su njegovi prsti tu. Bez njega ne bi bilo nijednog drugog lika na mojim karikaturama – kazao je Petričić.

Za kraj je istakao da je svestan da današnja karikatura ume da bude ogoljana, banalna i surova i da bi najviše voleo kada bi bila kao nekada – sofisticiranija.

– Ne verujem da ćemo mi to doživeti ali bi bilo lepo da se nadamo da će doći vreme kada će karikatura biti samo smešna, a ne beskrajno tužna – zaključili su Petričić i Arsenijević.

Video prilog Nova.rs