Pitanja za danas i juče

Danas je koncipiran, osnovan i – uprkos bezbrojnim teškoćama – punih dvadeset godina istrajao bivajući ono što jedan nezavisni dnevni list mora biti, jer u suprotnom to nije.

A to će reći – agora, mesto na kome se mogu čuti sva mišljenje koja nisu u sukobu sa Zakonom o štampi, mesto bez cenzure i autocenzure, mesto stvaranja koliko toliko objektivne slike stvarnosti kroz sučeljavanje subjektvnih pogleda na stvari, mesto nespremno da podilazi interesima, a pogotovo ne nalozima bilo koje političke organizacije udruženog nerada.

Boja nebitna.

Nakon jučerašnjih priloga posvećenih „izdajničkom“ intervjuu Jelene Anasonović – koja je sada, pretpostavljam, korisnija Vučiću od mene i Laze Ristovskog – dođoh u napast da pomislim da se Danas polako ali sigurno pretvara u bilten Saveza za Srbiju i da podleže epidemiji kolektivne histerije.

Smehotresno jesete, ali gospođica Anasonović u intervjuu Blicu nije rekla ništa što ne znaju i vrapci, sve što je rekla, ja sam, recimo, gledajući u kristalnu kuglu video i ovde rekao pre sedam-osam meseci. Pritom nije rekla ništa što nije manje-više istinito. Svejedno što je Anasonovićeva u to vreme govorila sasvim druge stvari, imam pitanje za redakciju Danasa:

Da li bi Danas bio spreman da objavi intervju koji je objavio Blic? Ako nije bio – a podozrevam da nije – zašto je bio ko zapeta puška spreman da svoje stranice otvori ibrećenjima, zgražavanjima itd. nad činjenicom što je Anasonovićeva rekla istinu. Da li je Anasonovićkina istina lažna zato što je objavljena u tabloidu, ili bi možda bila istinitija da je objavljena u Danasu.

Imam još pitanja za Danas. Da li je kolumna Famozno postala pretežak balast za Danas?

Da li neko Danasu zamera što pišem onako kako pišem – a Danas dobro zna da to radim ni po babu ni po stričevima – i da li zato Danasov sistem administrator „pušta“ sve više komentara koji Danas dobronamerno „savetuju“ da prekine saradnju sa mnom.

Danasovi novinari i saradnici (pa i čitaoci) imaju, kao i svi ostali, neotuđivo pravo da vole (i glasaju za) Kurtu, a da mrze (i ne glasaju za) Murtu, al sebe radi i svog ugleda Danas se nipošto ne sme svrstati ni na Kurtinu ni na Murtinu stranu, nego mora – kao što je oduvek bilo – biti na strani subjektivnih tumačenja objektivnosti, bez obzira na boju.

Ova gore i ovo dole nisu takozvana retorička pitanja nego pitanja na koja zahtevam brz i nedvosmislen odgovor redakcije. Da li redakcija Danas, koja nije ni u kakvoj obavezi da deli moje stavove, stopostotno stoji iza „Famoznog“, koje je kroz polovinu Danasovog životnog veka postalo deo njegove tradicije, ili ima pak ima neke nedoumice? Vita jela zelen bor čekam brzi odgovor.