Plaćeni ‘like’ za predsednika Srbije

U poslednjem izveštaju od 23. februara Mete, koja je vlasnik Fejsbuka (Facebooka) i Instagrama, saopštila je da je u četvrtom kvartalu 2022. skinula sa svojih platformi mrežu koordinisanog neautentičnog ponašanja povezanog sa vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS).

Mreža je, kako je kompanija objasnila, bila povezana sa zaposlenima SNS, poznatoj kao njen Internet tim, i državnim službenicima iz cele Srbije.

Oni su, kako kompanija tvrdi, ciljali domaću publiku na mnogim internet servisima, uključujući Fejsbuk, Instagram, Tviter, Jutjub (Yutube), kao i u lokalnim medijima.

Cilj je bio, dalje se precizira, da stvore percepciju o široko rasprostranjenoj i autentičnoj podršci predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci.

To nije prvi put da kompanije koje su vlasnici društvenih mreža u svojim izveštajima ukazuju na neautentično ponašanje povezano sa vladajućom strankom u Srbiji.

Iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija navode kako bi Agencija za sprečavanje korupcije i tužilaštvo u Srbiji trebalo da ispitaju navode kompanije Meta. Do objavljivanja ovog teksta Radio Slobodna Evropa (RSE) nije dobio odgovor Agencije o tome da li je bilo kakav postupak pokrenut.

Ko plaća lažne naloge?

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za RSE objašnjava da „botovanje“ po društvenim mrežama i internet portalima nije zabranjeno prema zakonima Srbije.

Sporno je međutim to da li su troškovi ovakvih aktivnosti prijavljeni Agenciji za sprečavanje korupcije, kako to predviđa Zakon o finansiranju političkih aktivnosti.

Drugi, veći problem koji Nenadić ističe, odnosi se na to da je kompanija Meta u svojim izveštajima navela da su za ovaj posao bili angažovani i pojedini državni službenici.

„To je mnogo veći problem i sasvim jasno zabranjeno po našem pravu. Ukoliko su državni službenici u toku radnog vremena obavljali poslove za stranku, ako su to radili po nalozima svojih šefova u opštinama, državnim preduzećima ili ministarstvima“, objašnjava Nenadić.

On je naveo i da u ovakvim situacijama može da se radi o nekom od krivičnih dela protiv službene dužnosti.

Na pitanje RSE koje bi podatke i informacije Meta trebalo da dostavi Agenciji i Tužilaštvu, Nenadić odgovora da je ključno ko su ljudi čiji su nalozi obrisani i da na taj način može da se isprati da li su troškovi za njihovo angažovanje bili obuhvaćeni finansijskim izveštajima stranke.

Nenadić podseća da je nakon brisanja preko 8.000 Tviter naloga koji su povezani sa Srpskom naprednom strankom tokom 2020. godine Agencija za sprečavanje korupcije najavila istragu.

Međutim, do danas nema informacija koji postupci su sprovedeni, kao i da li su Tviter i Srpska napredna stranka Agenciji dostavili dodatne informacije na ovu temu.

Novinari RSE pokušali su da saznaju detalje u vezi sa ovim slučajem od direktora Agencije za sprečavanje korupcije Dragana Sikimića, kao i putem zvaničnog mejla Agencije.

Do objavljivanja ovog teksta novinari RSE nisu dobili odgovore u vezi sa postupcima koje je ova Agencija pokretala u vezi sa brisanjem naloga sa društvenih mreža tokom 2020. godine i tokom februara 2023. godine.

Tviter i slučaj iz 2020. godine

Početkom aprila 2020. godine Tviter je saopštio da je uklonio više od 43 miliona objava sa naloga iz Srbije sa svoje društvene mreže.

Kako je kompanija tada objasnila na taj potez se odlučila zbog organizovane i, od vlasti podržane, kampanje u korist vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i njenog lidera, predsednika Srbije Aleksanda Vučića.

„Ne brinem ja za to. Mene podržava običan narod i bez Tvitera“, bila je, između ostalog, reakcija predsednika Srbije Aleksandra Vučića 2. aprila na konferenciji za novinare.

Tviter je precizirao tada da je krajem 2019. godine identifikovao grupu naloga uključenih u neovlašćenu koordinisanu aktivnost, što je dovelo do uklanjanja 8.558 računa koji rade na promociji vladajuće stranke u Srbiji i njenog lidera.

Srbija se tada našla u grupi sa još četiri države: Egiptom, Hondurasom, Indonezijom, Saudijskom Arabijom, u kojima je Tviter evidentirao kršenja pravila i uklonio naloge. Ukupno ih je tada detektovano više od 20.000 od kojih je najveći broj dolazio iz Srbije.

Internet observatorija (Stanford Internet Observatory) iz Kalifornije, koja se bavi pitanjima sajber bezbednosti analiziralala je tada objavljene podatke.

Analiza je pokazala da je sa mreže uklonjenih naloga tvitovano više od 43 miliona puta. Stanford je naveo i da se sa naloga radilo tokom više godina, ali da je aktivnost naročito pojačana sredinom 2018. i 2019.

Analiza je pokazala i da su ukinuti Tviter nalozi dostigli oko 2.356.000 pratilaca.

Meta i slučaj iz 2021.

Kompanija Meta saopštila je u decembru 2021. da je razotkrila više plaćeničkih firmi za špijuniranje korisnika, novinara i političara. Među državama navodile su se i Srbija i Severna Makedonija.

Konkretna imena klijenata koji su iznajmljivali usluge šest kompanija, kao i ko su bile njihove mete, nije objavljeno u izveštaju.

Prema tom izveštaju Mete, izraelska kompanija „Cognyte“ imala je klijente iz Srbije.

Kompanija je, kako se navodilo, prodavala pristup svojoj platformi koja je omogućavala upravljanje lažnim nalozima na platformama društvenih medija, uključujući Fejsbuk, Instagram, Tviter, Jutjub i VKontakte (VK), i drugim veb stranicama ljudima koji se bave društvenim inženjeringom i prikupljaju podatke.

Istraga kompanije Meta pronašla je klijente ove kompanije iz Izraela, Srbije, Kolumbije, Kenije, Maroka, Meksika, Jordana, Tajlanda i Indonezije.

Klijentima koji su izajmljivali ovu kompaniju, kako se navodi u izveštaju, mete su bili su novinari i političari.

Kompanija Meta je prema izveštaju, uklonila 100 naloga ove izraelske kompanije na Fejsbuku i Instagramu koji su bili korišćeni za komercijalno špijuniranje korisnika.

RSE je tada kontaktirao izraelsku kompaniju, ali ona nije bila dostupna za komentar. Na pitanja RSE tada nije odgovorilo ni Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.

Tviter i slučaj iz 2022.

Kompanija Tviter suspendovala je u avgustu 2022. naloge na desetine aktuelnih i bivših poslanika i političara vladajuće Srpske napredne stranke u Srbiji, kao i jednog Vladinog zvaničnika.

Među suspendovanim nalozima bio je i Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, koga je na tu funkciju 2020. imenovala Vlada Srbije.

Iako je javnosti u Srbiji Gujon poznat kao humanitarac koji pomaže Srbima na Kosovu, u Francuskoj je zabeleženo i njegovo političko delovanje u ekstremno desničarskom Bloku identitaraca.

Tviter je suspendovao naloge i 13 poslanika Srpske napredne stranke, koju predvodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Tviter je suspendovao i pojedine visoko rangirane članove SNS.

O brojnosti naloga koji su bili tada suspendovani govori i tvit poslanika SNS Vladimira Đukanovića, čiji nalog je ostao aktivan, ali koji je 18. avgusta otkrio u objavi da mu je Tviter „skinuo“ 500 pratilaca.

„Puna podrška Tviteru za uklanjanje ‘botovskih’ naloga“, napisao je tada Đukanović.

Kompanija Tviter je istog dana navela za RSE da je u slučaju suspendovanih naloga iz Srbije greškom preduzela mere prinude.

„U ovom slučaju, greškom smo preduzeli mere prinude na brojnim računima i oni su vraćeni. Naš glavni prioritet je da zaštitimo zdravu komunikaciju na Tviteru“, navodilo se tada u pisanom odgovoru kompanije za RSE.

Meta i slučaj iz 2023.

U poslednjem izveštaju Mete iz februara 2023. Srbija se našla u grupi sa Kubom i Bolivijom.

Meta je navela da je ta kompanija, u prethodnom izveštavanju o pretnjama, ukazala na porast domaćih uticaja, koji su posebno zabrinjavajući kada kombinuju tehnike obmanjivanja sa stvarnom moći države.

Tri mreže koordinisanog neautentičnog ponašanja koje je kompanija uklonila u četvrtom kvartalu 2022. godine, u Srbiji, Kubi i Boliviji, nastavile su taj trend i na neki način bile povezane sa vladama ili vladajućim partijama u svojim zemljama.

„Svaki je ciljao domaće stanovništvo da hvali vladu i kritikuje opoziciju“, navela je kompanija.

Operacija se, kako se navodi, oslanjala na pojedince angažovane iz cele Srbije. SNS se nije javno izjašnjavala povodom navoda Mete.

Istog dana reagovala je i opozicija u Srbiji, tražeći pokretanje istrage.

Novinari RSE tražili su dodatne informacije o ovom slučaju od kompanije Meta. Odgovori nisu stigli do objavljivanja ovog teksta.

Šta su otkrili istraživački novinari u Srbiji?

Novinari Balkanske istraživačke regionalne mreže (BIRN) u junu 2020. godine dobili su ekskluzivni pristup „bot mreži“ tokom nekoliko meseci 2019. godine.

Oni su tada posmatrali, kako su objavili, kako stotine ljudi širom Srbije svakodnevno ulaze u aplikaciju Castle tokom radnog vremena u cilju promovisanja SNS-a i omalovažanja protivnika, „kršeći pravila koje su postavili giganti društvenih mreža poput Tvitera i Fejsbuka kako bi se izbeglo koordinisano manipulisanje ljudima“.

Castle, kako su naveli novinari BIRN-a, je internet baza podataka. Novinari su otkrili da SNS upravlja „vojskom botova“ preko aplikacije „Castle“ (zamak) koja služi za manipulaciju javnim mnenjem u Srbiji.

Istraživanje je otkrilo da su neki od „botova“ zaposleni u državnim preduzećima, lokalnim samoupravama, školama, te su novinari upozorili da su njihovo „botovanje“ tokom radnog vremena plaćali poreski obveznici.

U septembru 2019. godine novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkrili su da su aktivisti SNS koristili aplikaciju Votr2 kako bi mogli da ostavljaju na hiljade pluseva i minusa na komentare na sajtovima dva medija: Kurira i Espresa.

Novinari CINS-a su ukazali u svom istraživanju da su na taj način uticali na čitaoce ovih posećenih medija.

Aplikacija Votr2, kako su otkrili, sadrži informacije iz „kodova“ dva sajta i radila je mimo aktivnosti „botova“. Novinari su naveli i da su korisnici aplikacije prema unapred dobijenim uputstvima davali pozitivne ili negativne ocene.