Podsećanje na “Dečije novine“ kroz muzejsku izložbu

I danas se pamti kako su Dečije novine vaspitavale decu i odrasle, a igra je bila nezamisliva bez postera, sličica, preslikača sa čuvenim junacima koji su u milionskim tiražima štampani u gradu pod Rudnikom.

Nastale iz literarne sekcije jedne milanovačke škole Dečije novine su u istoriju ušle krajem 1956. godine. Štampani su nobelovci, stotine naslova svetskih i domaćih pisaca, a u školama širom tadašnje Jugoslavije koristili su časopise, školski pribor i učestvovali u izradi Dečijih novina.

„Dečije novine su imale 520 radnika i imale su oko 30.000 spoljnih saradnika, od toga su mahom bila deca koja su slala svoje radove, slali su konkurse, pesme, sastave“, kaže autorka izložbe Ana Cicović.

Jedinstvene Dečije novine prve su i tada jedine izdavale list na Brajevom pismu, a prve u svetu i časopis za decu na romskom jeziku. Čitav svet je više decenija znao za Gornji Milanovac i Dečje novine, a o angažovanju zaposlenih u njihovoj redakciji još se prepričava.

„Samo jedna činjenica da sam ja kao fotograf tri puta bio na karnevalu u Veneciji, nekoliko puta na sajmu knjiga u Frankfurtu, ali naravno moj primer nije usamljen“, ističe fotograf Saša Savović, nekadašnji radnik Dečijih novina.

U istoriju je ušao i legendarni strip „Mirko i Slavko“, na osnovu koga je na Savincu snimljen i film, a kako nisu mogli da pronađu dovoljno crtača da zadovolje potrebe štampe Dečije novine su osnovale i školu stripa.

„Jedne godine u Vrnjačkoj Banji, druge godine na Rudniku, treće godine na nekom drugom mestu i na taj način smo kvalifikovano pripremali kadar koji je kasnije dolazio i saradnju ostvarivao u Dečijim novinama„, navodi dizajner Branko Nikolić, prvi crtač Dečijih novina.

Sada u Gornjem Milanovcu i šire nema takvog izdavača, a na kioscima se više od decenije ne traže njihova izdanja. Na milanovački i jugoslovenski brend znatiželjne nove generacije i nostalgične Milanovčane podseća samo muzejska izložba.