“Potencijal mladih novinara u Srbiji je nedovoljno iskorišćen”

„To nije laskanje mladima. Ima puno mladih koji imaju znanje i predstavu kako bi trebalo da izgleda novinarstvo koje je interesantno, privlačno i korisno za njih. Imamo, na primer, jutjubere koji su veoma uspešni i oni su zapravo nove zvezde za mlade. Novinari mogu od njih naučiti kako da dođu do mlade publike. Oni imaju više folovera od nekih velikih medija. Zašto? Zato što su instiktivno shvatili čime se može privući ta publika – kojim načinom i jezikom. To je nešto što je potpuno potcenjeno na ovom područiju”, objašnjava Dahmann.

On dodaje da iskustvo ne bi trebalo da bude uvek presudno kada je u pitanju zapošljavanje mladih novinara.

Kada sam počinjao bilo je sasvim normalno da me, kada krenem da radim u novoj redakciji, šef pita: Reci mi otvoreno šta misliš – šta treba da promenim? To je stav koji je suprotan stavu većine šefova medija koje sam video ovde, u Srbiji. Nije ni važno koliko ti iskustva imaš. Ti si kao mlad novinar potencijalna publika. Tvoje mišljenje je važno i ti možeš, sa znanjem koje imaš, iako nemaš veliko iskustvo, čak detaljnije i bolje proceniti šta trenutno ne štima. Otvoreno mišljenje nekog mladog čoveka, novog radnika, koji još uvek nije u toj žabokrečini redakcije treba da bude važno. Po mom mišljenju, malo ljudi u medijima to vidi kao potencijal, kao nešto pozitivno i konstruktivno, kaže Dahman.

Naš sagovornik ocenjuje da se ljudi u Srbiji često ne usuđuju da se upuste u ono što bi njihov autoritet dovelo u pitanje. Mišljenje da ljudi koji tek dolaze sa fakulteta ne znaju mnogo zapravo je propuštanje šanse. „Mladima treba dati prostor i vreme da stvore nove ideje!“

Cenzura – problem i medijskih radnika i publike

Klaus Dahmann ističe da problem cenzure nije problem samo medijskih radnika, već i publike.

Mladim novinarima koji se suočavaju sa cenzurom Dahmann savetuje da oforme sopstveni medij. „Pokrenuti portal, jutjub kanal ili čak aplikaciju – iz takvih inicijativa često iskrsnu novi mediji.To uopšte ne mora biti velika finansijska investicija, već investicija vlastite radne snage. Osnivanje bloga, vloga ili jutjub kanala nije veliki finansijski izdatak. Novinarstvo u tehničkom smislu postaje sve jeftinije jer nam više nije potrebna ni kamera da bismo usnimili nešto. Bilo kojim telefonom možete usnimiti i namontirati sve! Nove tehnologije i društvene mreže na neki način olakšavaju rad mladim novinarima. Tako je, na primer, Fejsbuk lajv danas moćno oružje novinara“, ocenjuje on.„Jasno je da medijsko tržište u Srbiji zavisi od finansija i to ne funkcioniše po marketinškim principima, ima tu i projektnog finansiranja, reklama koje se naručuju ili ne naručuju po nekim političkim principima. Ekonomski pritisak je mnogo veći od direktnog političkog. Važno je da čak i preduzeća funkcionišu nezavisnije od politke i političra, kao i da sami političari shvate da kontrola svega i medijskog tržišta zapravo nema smisla i nema budućnost. To je zahtevan zadatak u kome moraju da učestvuju svi akteri, pa čak i publika”, dodaje Dahmann.

Dahmann ističe da se često ne vidi da, uprkos cenzuri ili onome ko je vrši, ima dovoljno prostora i za kvalitetno novinarstvo. „Na relativno jednoličnom medijskom prostoru u Srbiji ipak ima mesta za kvalitetno novinarstvo koje ne mora da bude poput jednog ili drugog postojećeg medija. Može se isprobati i neki treći put. Ako se iskoristi čitav spektar novinarstva, medijsko tržište ne bi bilo moguće kontrolisati ni finansijski ni politički“, zaključuje koordinator Dojče vele akademije u Srbiji Klaus Dahmann.