Predstavljena Povelja Evropske federacije novinara o radnim uslovima

Dokument je otvoren za potpisivanje za sve novinarske organizacije, privatne i javne medije, kao i za vlast, a potpisnike obavezuje na poboljšanje radnih uslova i jačanje radnih prava novinara i medijskih profesionalaca u Evropi, borbu protiv cenzure i promovisanje slobodnog pristupa informacijama i izvorima.

Predstavljajući povelju u Beogradu, vođa projekta EFJ Mehmet Koksal ukazao je da povelja sadrži 10 članova u kojima su sažeti osnovni principi koji se odnose na slobodu udruživanja, pravo na pisani ugovor, pravo na kolektivno pregovaranje, zabranu diskriminacije u radnim odnosima, pravo na odmor i odvajanje od angažmana, pravo zaštite novinarskih izvora, pravo odbijanja potpisivanja sadržaja, bezbednost i zaštitu, dobru upravu i etičke standarde i pristojne radne uslove.

Povelja će tokom 2019. biti predata Evropskoj komisiji u Briselu i Savetu Evrope u Strazburu sa namerom da postane referenti dokument o radnim uslovima za novinare za ocenu slobode medija u državama – članicama i državama-kandidatima i da poveća poverenje između profesionalnih novinara i javnosti širom Evrope. U njoj su takođe formulisane glavne vrednosti koje privatne ili javne vlasti, uključujući institucije EU, treba da poštuju kada sarađuju sa novinarima.

Direktorka Sindikata medija Crne Gore Marijana Camović rekla je da je krajnji cilj povelje koja se odnosi na sve goruće probleme novinara u svim zemljama Zapadnog Balkana i Turske da kada se tokom 2019. godine preda Evropskoj komisiji i Savetu Evrope postane jedan od indikatora kada se bude merila sloboda medija.

„Ovo su univerzalne vrednosti bliske zemljama Zapadne Evrope, a nama će tek da postanu. Bilo bi dobro da EK i Savet Evrope posmatraju ovo vrednim indikatorom i na osnovu toga merili koliko smo blizu odnosno daleko učlanjenju u Uniju“, kazala je Marijana Camović.

Prema njenim rečima, loši radni uslovi novinara i medijskih profesionalaca isti su u Srbiji, Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj, Makedoniji, Kosovu i Turskoj.

„Ono što se dešava u Srbiji, dešava se i u svim zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj. Reč je o lošim radnim uslovima, a namera je da se poslodavci obavežu da poštuju ono na šta Povelja obavezuje i da se na taj način smanjuje cenzura i autocenzura prisutna u medijima, da se poboljšaju radni uslovi, a novinarstvo dovede na normalniji nivo u odnosu na onaj na kojem je sada i da se stvore pristojni i dostojanstveni uslovi za rad novinara i medijskih radnika u našim državama“, kazala je ona.

Predsednica Sindikata novinara Makedonije Tamara Čausidis ukazala je na neformalna zapošljavanja novinara kao honorarnih saradnika u Makedoniji, navodeći da je to problem kolega, koji, radeći u takvim uslovima, nemaju slobodu da zastupaju pravo javnosti da zna, već moraju da poštuju ono što im glavni urednik nalaže.

„Stvar je jako ozbiljna. Bez slobodnih i kritičkih medija nijedna zemlja ne može da stane na demokratske noge. Nema demokratizacije zemlje bez poštovanja elementarnih pravila napisanih u povelji“, kazala je ona.

Rajšard: Medijska strategija u Srbiji da zaživi, ne da ostane mrtvo slovo na papiru

Predstavnik Bavarske asocijacije novinara Rajner Rajšard rekao je da veruje da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji ukoliko ispuni kriterijume, navodeći da govori o osnovnim vrednostima kao što su sloboda govora i sloboda štampe koje su danas sudeći po izveštaju EK veoma problematične u Srbiji.

Govoreći o stanju medija u Srbiji, Koksal je rekao je da nova Medijska strategija u Srbiji treba da zaživi, a ne da ostane mrtvo slovo na papiru.

On je ukazao na to da je proces privatizacije medija otvorio prostor da u medijima budu ljudi koji su na vlasti, što je problematično, a rešenje mora da potekne od srpskog naroda jer ga ne može nametnuti niko iz Evrope.

Ideja o Povelji je pokrenuta 2018. godine u okviru projekta koji su finansirali Unesko i EU, pod nazivom „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi i Turskoj, koji je namenjen jačanju slobode izražavanja, pristupa informacijama, slobodnim, nezavisnim i pluralističkim medijima, kojom se utvrđuje da su novianri i mediji glavni pokretači demokratskog, održvigo i mirnog razvoja u regionu

Evropska federacija novinara je najveća novinarska organizacija u Evropi koju čini 320.000 novinara u 70 novinarskih sindikata i profesionalnih udruženja, iz 44 zemlje.