Godinama kasnije rekla mi je i silno me iznenadila, da je bila strašno uplašena da li će se dokazati u novoj sredini, da li će ispuniti očekivanja i osećala se kao da počinje iz početka. To je bila Bojana. Nenametljiva, disciplinovana i radna, fanatično odgovorna i savesna. Videlo se da je ćerka vojnog lica, kako sam joj govorila kasnije, u bezuspešnim pokušajima da joj „objasnim“ da ne mora baš oko svake sitnice da se nasekira i iskida kao da se sutra ne živi.
Nismo tada u Borbi počele da se družimo nego kasnije, kad je osnovana Naša Borba. Tad su novinarska putovanja bila česta, nas su na jednom od njih smestili u istu sobu i tako sam otkrila jednu beskrajno plemenitu, poštenu, detinje neiskvarenu osobu punu razumevanja za sve, blagu u nastupu i sasvim nesklonu bilo kakvim konfliktima, ali ipak odlučnu i nepokolebljivu u zastupanju i odbrani svojih načela.
Tu odlučnost pokazala je mnogo puta kasnije, ali je imala i osobinu koja me oduvek fascinirala: nikad nije nametala ni sebe ni svoje stavove, svakom je izlazila u susret i pomagala kad god je mogla (meni mnogo puta, bez izuzetka), a nekako je stalno sumnjala da li je dovoljno uradila ili je mogla i bolje. Izuzetno pronicljiva, gospodskog držanja, trpeljiva i strpljiva preko svake granice, posvećena svemu što radi i svima sa kojima deli posao ili prijateljstvo. Uvek je od sebe očekivala maksimum, od ostalih je prihvatala onoliko koliko dobije. Poštovali su je svi. I kolege i sagovornici i pretpostavljeni. Imala je autoritet.
Bila je plemenita, čista duša, nespremna da uzvrati čak ni onima koji su to zasluživali. Svoju sudbinu i niz loših stvari koje joj je život namenio do samog kraja primala je sa nekom pomirenošću, uz konstataciju „ja sam ti rođeni baksuz“. Kad je iz novinarstva prešla u Narodnu banku Srbije, nije se „preumila“ i izbezobrazila, što se često dešava.
Naprotiv, tu „tvrđavu“ je otvorila za javnost, promišljeno i nenametljivo, kao sve što je radila. Kad je pre nekoliko godina shvatila da joj tu više nije mesto, otišla je. Kako je živela, tako je i umrla: tiho, da nikoga ne opterećuje, ali dostojanstveno i pomireno sa sudbinom koja prema njoj nije bila ni malo darežljiva.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.