Preminuo Milivoje Miša Pantović

Prenosimo post novinara Branka Čečena, koji je na Fejsbuku objavio:

Sam, u iznajmljenom stanu u Crnoj Gori, gde se sklonio od Srbije i svog života, umro je Milivoje Miša Pantović, strastveni novinar sa očima i dušom deteta, moj prijatelj.

Umro je od srca, izgleda, ali to je samo tehnički podatak. Zapravo je, kao mnogi od nas, bio vaspitan da bude dobar, prijatan, ljubazan, pristojan i bio podešen na svet kakav želimo da bude. Taj svet ga je samleo i doveo do potpunog očajanja. Miša se hrabro i uporno borio i neverovatnim naporom intervenisao na sebi dovevši se, nakon mnogo strašnih i očajnih meseci, do tačke sa koje je konačno stao ponovo da se konstruiše, potpuno svestan koliko je oštećen, izranjavljen i umoran. Ponovo je, napokon, ugledao budućnost i sebe u njoj, kao novinara, čoveka i oca.

A onda mu je, u tom stanu, tamo gde nisam mogao da dođem da celu noć razgovaramo i blejimo u daljinu, kao što smo radili kada je bio u krizi, stalo srce.

Imao je još tako mnogo toga da nam da, toliko toga da doživi, voleo je život i voleo je da voli, imao je potrebu da snažno oseća, video je nijanse života i nije pristajao na loš i nepravedan svet. Pisao je i radio za svetske i ovdašnje medije sa potpunim uverenjem u vrednost i važnost pravog novinarstva, bio ponosan što je član našeg esnafa. U svom očajanju, tražio je pomoć i utehu od prijatelja i kolega zato što bi je svakome od nas pružio u sekundi, bez zadrške i razmišljanja, po bilo koju cenu. Učinio sam sve što sam mogao da mu je dam. Nije bilo dovoljno.

„Pišem već danima, Brano, imam fantastičnu priču“, rekao mi je, sav uzbuđen, pre nedelju dana kada smo se poslednji put čuli. Piši Mišo, piši velike priče tamo gde si sada, pozdravi mi Slavka i Milana, poljubi Dadu, javi Denisu da mi užasno nedostaje i sačekaj nas ostale.

Nećemo dugo.