Prihvaćen predlog UNS-a: Beogradske ulice biće nazvane po Tijaniću, Tirnaniću, Milojeviću i Radojčiću

On je najavio da će ta odluka biti doneta na sednici Skupštine grada Beograda u ponedeljak, 30. novembra. „Želimo da pošaljemo poruku da je novinarstvo važan deo našeg društva i da veliki novinari zaslužuju trajno sećanje“, rekao je Vesić, gostujući u jutarnjem programu TV Hepi.

Osim novinara koje je predložio UNS, ulicu će dobiti i Milutin Čolić, legendarni filmski kritičar „Politike“ i osnivač FEST-a.

UNS je Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda 2018. podneo inicijativu da ulice dobiju nazive po Aleksandru Tijanić i Bogdanu Tirnaniću, a ove godine je predložio da ulice dobiju i Predrag Milojević i Miroslav Radojčić.

U tekstu inicijative UNS-a da se ulica nazove po Aleksandru Tijaniću navodi se da je on „u epohi koju je obeležilo obezvređivanje značaja javne reči uspeo da dokaže da je moguće biti važan zbog onoga što imaš da kažeš“. „Da je važno biti novinar, da novinarstvo može biti važno i da je u životu dovoljno biti novinar. Ostavljao je nadu da iskazana reč može da promeni stvarnost, ako je izgovori onaj ko to ume. Aleksandar Tijanić se pratio i u ostalim ex-YU zemljama gotovo jednako kao u Srbiji“, piše, između ostalog, u inicijativi.

Retko ko je kao Bogdan Tirnanić pronosio duh Beograda i, kako su kolege za njega govorile, bio hroničar i čuvar sentimentalne istorije ovog grada i njegova ikona.

„Intelektualca ne određuje njegova školska upućenost u određenu sferu ljudskog duha, već ga određuje njegova sposobnost da kritički promišlja svet, unapred odlučan da bez roptanja prihvati konsekvence tog promišljanja“, govorio je Bogdan Tirnanić, novinar, filmski kritičar, pisac, glumac.

U predlogu UNS-a da beogradska ulica dobije ime po Predragu Milojeviću kaže se da je Milojević legenda srpskog i jugoslovenskog novinarstva, ali i „Politike“ u kojoj je sa prekidima radio sedam decenija. Ostavio je veliki broj tekstova koji su svojevrsna hronika burnog XX veka. U knjizi „Velikani srpskog novinarstva“ stoji da je intervjuisao Hitlera kad je ovaj bio malo poznat, da je izveštavao sa procesa čuvenom bugarskom komunisti Dimitrovu, nemačkom nacisti Ajhmanu i famoznom jugoslovenskom razbojniku Čarugi.

„Bio je dopisnik iz Berlina i Londona, obavljao je dužnost šefa Centralnog pres biroa, što je bila pozicija ravna ministarskoj. Milojević je stigao da ga zbog ‘nepodobnosti’ proteraju iz pet država, dva puta je isterivan iz ‘Politike’, jednom čak po Titovoj direktivi, a uz to je u našoj književnosti poznat kao dobar prevodilac“, navodi se u inicijativi UNS-a, u kojoj se dodaje da ovaj veliki novinar za života nije dovoljno cenjen i da Udruženje smatra da je pravo vreme da se ovakva nepravda ispravi.

Miroslav Radojčić, novinar „Politike“, naveo je UNS, u evropskim razmerama bio je cenjen srpski i jugoslovenski novinar.

„Gospodin prepoznatljiv po leptir mašni i čudesnom humoru. Cenjen od državnika među kojima je bio i Tito, Miro Radojčić predstavlja jedno vreme novinarstva za uzor kada su novinarima sa ovih prostora otvarana vrata koja se nisu tako lako otvarala zapadnim novinarima. Velikan je srpskog novinarstva koji zaslužuje da se njegovo ime pamti i kroz sećanje Grada Beograda dodeljivanjem ulice ili trga“, piše u inicijativi Udruženja.