Učestvovao sam sredinom oktobra 2000. godine u tom istorijskom dogovoru da se svi novinari opet nađu pod istim krovom, sa te adrese su me moji prijatelji iz „Pragme“ čak osam puta predložili za Nagradu grada Beograda za novinarstvo (konačno sam je i dobio 2012), tu već godinama sa polaznicima Novinarske škole Udruženja novinara Srbije razgovaram o vestima…
A pre tačno četvrt veka, u julu 1994. godine, tadašnji predsednik UNS-a Kosta Krainčević nije dozvolio da u toj zgradi održimo svečanost povodom završetka Novinarske škole „Vremena“, iako smo se sve dogovorili sa tadašnjim zakupcem Kluba novinara (sjajan restoran u prizemlju, čiji je prostor kasnije pretvoren u bankarsku poslovnicu).
Neko mu je došapnuo da su to „mladi soroševci“, a život je namestio da je jedan od polaznika bio i sadašnji predsednik UNS-a Vladimir Radomirović. Starost je izgleda kad u nekoj važnoj zgradi imaš više uspomena nego što ona ima spratova.
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.