Robert Čoban: Nisam kriv za tabloidizaciju (VIDEO)

„Stvorili smo koncept magazina kakav svuda u svetu postoji, ali niko nije kritikovao postojanje Sana ili Dejli mejla. Današnju atmosferu su stvorili dnevni tabloidi koji politiku obrađuju na načina na koji mi obrađujemo estradu. Uvek mi je smetalo kad se iz sveta ozbiljnih novina, ljudi zgražavaju nad našim tabloidima, a znaju kako to izgleda napolju. Ako su tablodi instrumentalizovani u finansijskom i drugom smislu, ako oni ucenjuju političare ili firme, to je tema. A sam pristup vestima, ne treba da bude tema", odgovara u "Bermudskom trouglu" Robert Čoban na pitanja o odgovornosti i svom uticaju na tabloidizaciju medija u Srbiji.

Gost jedanaeste epizode podkasta o medijima, osnivač i suvlasnik jedne od najvećih izdavačkih kuća u regionu „Kolor pres grupe“, govori o Miletu Isakovu, Dadi Vujasinović, Milomiru Mariću, Aleksandru Vulinu, Olji Bećković, Džordžu Sorošu, svom odnosu sa ministarkom kulture Majom Gojković i javnom novcu koji na konkursima dobija ova firma tako što osniva nevladine organizacije ili drugačije.

Od države smo dobili novac za organizaciju događaja, koji bez toga ne bi bio moguć. Nisam ja kriv što je država uspostavila takva pravila da ti ne možeš konkurisati sa izdavačkom kućom, nego moraš sa nevladinim organizacijama.“

Robert Čoban objašnjava zašto period Vlade Zorana Đinđića smatra najgorim po bezbednost novinara, kako je u jednoj poseti Atlanti doneo odluku da politički magazin pretvori u „žuti“ Svet, odnosu prema zaposlenim novinarima i poslovnim modelima medija u budućnosti.

„Jedni žive tako što reketiraju, drugi žive tako što im daje država, treći tako što im daje EU i Džordž Soroš, malo ih zaista živi na tržištu. Glavni uredici su se nekada tresli od toga da ih pozove vlasnik ili generalna direktorka korporacije. Danas, zbog pada tiraža, pada oglašavanje u klasičnim medijima, pa su oni preuzeli inicijativu da reketiraju te velike kompanije. Sada se s druge strane telefona tresu gaće, pa kompanije plaćaju oglašavanje da bi ugasile krizu. Postoje čak i godišnji ugovori o oglašavanju u kojima piše kako će neka potencijalna vest o toj kompaniji biti objavljena. Mediji bliski vlastima se prijavljuju na konkurse za sufinansiranje medija, pa neki dobijaju u svim opštinama u Srbiji. Bez ta dva modela, samo od oglasa i portala, ništa ne bi preživelo, jer je ukupan tiraž za dnevne novine u Srbiji ne veći od 200 hiljada.“