Sa otkrivanja murala Doderoviću: „Čitav grad obojen je osmehom“

Otkrivnje murala, kako je rekao novinar televizije „Zona“ Dragan Žika Stojanović, kruna je inicijative kroz koju će Doderović nastaviti da živi.

„Bolne su ovo godine i tužna je ovo priča, ali kad bi mogao sa neba sada da nas vidi (a verujem da može), rekao bi: ‘Ja sam srećan čovek’“, naveo je on.

Ideja za ovo delo je, nastavio je Stojanović, nastala na sahrani Doderovića, kada su se njegove kolege usaglasile da bi bilo dobro da on kao novinar bude oslikan na muralu.

„Kada smo se otreznili od tog udarca, krenuli smo u realizaciju ideje. Želeli smo da to bude legalno, da bude delo svih nas – njegovih prijatelja“, rekao je i dodao da se na dozvolu čekalo dugo i da proces nije bio nimalo lak.

Najpre je Udruženje novinara Srbije (UNS), kako je naveo, podnošenjem odgovarajuće dokumentacije načinilo prvi korak, a zatim su kolege iz Lokalne fondacije Niš pokrenule proces doniranja preko portala Donacije.rs i učinile sve da se novac prikupi u rekordnom roku. To je, kako je rekao, posebno važno jer je „Doder bio južnjačka srpska duša“.

„Bio je čovek koji je slušao ljudske muke i pretvarao ih u priče, koji je imao vremena za svakog. Koji bi zastao pored svakog i počastio ga osmehom. Osećanja su pomešana, ali drago mi je što kada prođemo u Oblačića Rada možemo da zastanemo i kažemo ‘Zdravo Doder, kako si’, i da ponovo vidimo njegov osmeh “, rekao je Stojanović.

Ta dobra energija je, kako je rekao generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (UNS) Nino Brajović, razlog da se raduju tome što su omogućili da ih Doderović „prati pogledom iz svoje kuće“.

“Ta energija rezultat je svega što je Doder ostavio Nišu, srpskom novinarstvu. Doder se oprobao u svim novinarskim žanrovima, a njegov novinarski dar uvek je živeo u njemu. Prava je retkost da imate čoveka koji podjednako dobro radi u štampanim i u elektronskim medijima”, rekao je on.

Kako je Brajović istakao, Doderović je bio ne samo dobar novinar, već i borac za prava i slobodu novinara, te je zbog toga bio više puta biran za člana Uprave UNS-a.

“Svojim idealima ostao je dosledan do kraja i zato sam i rekao da je Doderović bio sav novinar. U tome je važna, naravno, i porodica koja ga podržava. Moramo da odamo priznanje njegovoj supruzi Gagi koja je u svim nevoljama njega pratila u stopu, ali i sinu Nikoli koji je pošao njegovim putem”, rekao je Brajović osrnuvši se i na knjige “Sedma sila bez krila” i “Hodžina kći”, koje je ovaj poznati niški novinar napisao.

Supruga Doderovića Dragica se zahvalila svima koji su pokrenuli inicijativu i rekla da joj znači što je neko ko vredi kao otac, suprug, novinar i prijatelj dobio svoj mural. Njihov sin Nikola rekao je da je ovaj mural znak toga da su novinari važni činioci u društvu.

Jelena Stanojević iz Lokalne fondacije Niš rekla je da su u ovome uspeli zahvaljujući podršci porodice, prijatelja, ali i zahvaljujući donacijama ljudi.

„Hvala svima koji su donirali – bilo da su izdvojili 500, 1000 ili 80 hiljada dinara. Bitno je da smo svi učestvovali i dali doprinos da Doder živi”, navela je ona.

Da mu je drago da je grad u kome je rođen uspeo da oboji osmehom, rekao je autor murala Eško Kurtić.

“Lepo je što svaki neko kada prođe pored murala može makar na tren da oseti tu iskricu radosti, a to je dragoceno u ovim teškim vremenima”, naveo je on.

O tome zbog čega je Doderović bio važan za Srbiju i u teškim vremenima, govorila je i dopisnica dnevnog lista „Danas“ iz Niša Zorica Miladinović. Ona je rekla da je Doderović dobitnik brojnih priznanja i pohvala, ali da je trpeo i različite kritike, presude i zabrane.

„Većina ljudi zna da je bio glavni urednik omladinskog lista ‘Grafit’, koji je bio jedini zabranjen u Miloševićevo vreme. Zajedno smo osnivali medijski pokret otpora, kada je donet onaj užasan Zakon o javnom informisanju, koji smo kritikovali i borili se za medijsku slobodu. Tri decenije kasnije sarađivali smo u Lokalnom antikorupcijskom forumu gde smo aktuelnoj vlasti ukazivali na greške“, naveo je on.

Dešavalo se, rekla je Miladinović, da dođe i do razmimolilaženja u načinu na koji posmatraju različite pojave, ali su polemike kratko trajale.

„Lepo je rečeno da je on bio sav novinar, svaki bogovetni dan, i to pošten. Imao je novinarski nerv, novinarsku petlju. Umeo je da piše, a kad je imao temu nije je puštao. Imao je ispravan sistem vrednosti, a to je i u privatnom životu i u poslu kojim se bavimo jako važno“, rekla je ona.

Dodala je da se razgovara o tome da jedna novinarska nagrada koju dodeljuje UNS nosi njegovo ime.

Inače, Novica Aranđelović iz Udruženja stvaralaca “Car Konstantin”, čiji je Doderović bio član, uručio je enciklopediju “Znamenite ličnosti Niša” sinu Doderovića, Nikoli, u znak prenošenja članstva na mlađu generaciju.

Ko je bio Doderović?

Doderović je četiri decenije posvetio profesionalnom novinarstvu.  Od 1994. godine bio je stalni dopisnik programa na srpskom jeziku australijskog državnog Es-Bi-Es radija, dok je 2001. do 2009. godine bio šef dopisništva „Glasa javnosti“ i Kurira iz Niša.  Njegove autorske emisije emitovane su na televizijama NTV i Zona plus, a bio je i saradnik emisije Hronika regiona RTS-a.

Kao član Uprave i Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS) aktivno se zalagao za slobodu medija i bolji položaj novinara.

Tokom novinarske karijere objavljivao je svoje tekstove u jugoslovenskim i srpskim novinama i časopisima. Dvanaest godina u niškim Narodnim novinama bio je politički komentator, urednik i izveštač iz saveznog i republičkog parlamenta. Jedan je od osnivača Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) u Nišu.

U junu 1989. godine bio je urednik niškog omladinskog nedeljnika Grafit, kada je zbog njegovog intervjua sa Momom Kaporom, 101. broj ovog nedeljnika zabranjen.

Svoj prvi roman „Hodžina kći” objavio je 2018. godine u izdanju Udruženja pisaca „Sedmica” iz Frankfurta i niške agencije Svici. Knjigu „Sedma sila bez krila” je objavio 2019. godine, u kojoj je prikazao mnogobrojna iskustva i anegdote iz bogate novinarske karijere.

Preminuo je 30. decembra 2020. godine u Nišu.