Milićević je ocenio da je u slučaju Srbije cenzuru jako teško podvesti pod psihološku kategoriju, jer postoji i egzistencijalni aspekt.
Sasvim je razumljivo da ljudi koji mogu predvideti posledice onoga što kažu i napišu nekada odluče da promene temu, objasnio je Milićević. Druga velika problematična stvar je tabloidizacija medija koja dovodi do blaćenja ljudi koji u društvu mogu da naprave razliku i kažu svoje mišljenje, ukazao je Milićević.
Ako nemate slobodne medije, upozorio je Milićević, sasvim je jasno da ne možete graditi demokratiju, niti imati slobodne izbore.On je podsetio na nalaz Saveta da je sa promenom vlasništva u medijima došlo i do pogoršanja kvaliteta izveštavanja i propadanja medija.
Sigurno je da imamo dobrih novinara i velikih profesionalaca, ali osnovno je pitanje zašto oni ne mogu da dođu do izražaja, rekao je Milićević. Navodeći da se vlasnici žale da ne mogu da finansiraju medije ako nemaju jednu notu „šund informacija“, Milićević je ocenio da to može da bude i tačno, ali da ozbiljni mediji imaju i drugu funkciju, a to je da edukuju građane i da predoče jedan vrednosni sistem.
Mediji ne bi trebalo samo da pišu ko je sa kim bio u krevetu i da promovišu tako ljude koji suštinski ne doprinose društvu, zaključio je Milićević.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.