SINOS: Veštačka inteligencija i sindikati u medijima, kako zajedno?

Svet se ubrzano menja i već za par godina neće biti ovakav kakavim ga danas vidimo. Koliko smo spremni za takve promene, šta možemo da očekujemo od glavnog “reformatora” – veštačke inteligencije, šta će biti sa novinarskom profesijom.

Sindikat novinara Srbije (SINOS) u okviru projekta „Veštačka inteligencija i sindikati, kako zajedno”,  koju je podržalo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, istraživao je kako će primena AI uticati na medije, da li će se poštovati radna i profesionalna prava novinara i medijskih radnika i da li su  medijska i akademska zajednica pripremljeni  za novu situaciju.

Istraživanjem je obuhvaćemo 125 ispitanika u periodu od 20. januara do 25. marta 2024.godine. Ciljna grupa bili su medijski poslenici.  Podaci su prikupljani  slanjem upitnika mejlom, telefonskim razgovorom, neposrednim razgovorom sa ispitanicima, dubinskim intervjuima.

Među ispitanicima je 52 posto  žena i 48 posto muškaraca. Između  30 i 50 godina ima 36 poto ispitanika, 28 posto ispitanika ima između 50 i 60 godina, 20 posto ima više od 60 a 16 posto manje od 30 godina. Srednjoškolsko obrazovanje ima 20 posto anketiranih, sa fakultetskom diplomom je 70 posto ispitanika, od toga je 28 posto njih diplomiralo je novinarstvo, dok ostali imaju još viši nivo obrazovanja.

Polovina ispitanika radi u televiziji, 20 posto u štampanim medijima, 16 posto u portalima, osam posto na radiju dok su ostali angažovani u više medija. Na poziciji urednika nalazi se 41 posto ispitanika, novinara je 37 posto dok su ostali kategorizovani kao medijski radnici.

Informcije o razvoju veštačke inteligencije prati 29 posto ispotanika, 60 posto je delimično informisano dok ostali kažu da nisu. Da sa veštačkom inteligencijom stiže prosperitet veruje 20 posto ispitanika, 36 posto ispitanika je odgovorilo odrečno, dok ostali ne znaju odgovor.

Primena veštačke inteligencije će medijskim uposlenicima olakšati posao misli 28  posto ispitanika. Isto toliko smatra da neće, dok ostali nemaju odgovor. Više od polovine (52 posto) ispitanika ne strahuje da bi AI mogla da ih zameni na poslovima koje obavljaju, 16 posto ne veruje u takvu mogućnost, dok ostali ne razmišljaju o tome.

Velika većina (80 posto)  nema saznanja ko obučava AI. Da AI ne može da ima svest smatra 72 odsto ispitanika, ostali nemaju odgovor. Da veštačka inteligencija ne može realno da proceni kvalitet rada medijskog uposlenika tvrdi 68 posto, osam posto misli da može, ostali ne znaju odgovor.

Medijska industrija koistiće veštačku inteligenciju za generičko pisanje vesti, veruje 40 posto ispitanika, četvrtina misli da će se koristititi u komercijalne svrhe, isto toliko ne zna odgovor dok  ostali smatraju da može biti korišćena u različite svrhe pa i zloupotrebljena.

Kodeksom novinara Srbije treba desfinisati AI ukazuje 80 posto ispitanika, isto toliko smatra da AI ne može da učestvuje u socijalnom dijalogu. Da je Evropska unija usvojila Zakon o primeni veštačke inteligencije ne zna 60 posto ispitanika.

Polovina isptanika nema odgovor na pitanje da li će primenom ovog Zakona sadržaji generisani veštačkom inteligencijom u stvarnosti biti označeni onako kako je to ovim Zakonom definisano. Isto toliko veruje da se Zakonom može zaustaviti ekspanizija lažnih vesti emitovanih primenom AI.

Da je moguće usvajanje  jedinstveenih standarda kako bi se medijska industrija zaštitila od lažnih vesti i dezinformacija, što predlažu pojedini medijski stručnjaci veruje 66 posto ispitanika. Ipak, čak 84 posto ispitanika smatra da medijska i akademska zajednica  nisu pripremljene za ovako brze tehnološke promene.

AI samo sredstvo za pomoć novinarima

Veštačka inteligencija je već u novinarstvu ali kako postaviti granice bila je jedna od tema  na sastanku ekspertskih grupa Evropske federacije novinara (EFJ) u Beču, septembra prošle godine  na kojima je učestvovalo 39 kolega iz 25 udruženja i sindikata evropskih novinara. AI je već tu ali ne bi trebalo da odlučuje već da bude alatka, sredstvo koje će pomoći novinarima u obavljanju njihovog posla, zaključeno je na skupu.

– Međutim, šta je pošteno korišćenje tog alata, pitanje je od milion dolara – rekao je Mogens Bjeregord iz Danskog sindikata novinara, nekadašnji predsednik EFJ.

Mora se naći način da se licencira korišćenje AI u medijima, smatra Mogens:

– Veoma je važno da razumemo da AI sam po sebi nije inteligencija, već su ljudi, novinari su ti koji prave priče i vesti. AI je samo sredstvo. Neophodno je da se uvek obaleži kada se koristi AI u radu, to mora biti transparentno. Кada je reč o autorskim pravima, sve što novinar napravi AI koristi kao materijal i IT kompanije na tome ostvaruju zaradu. Zato novinari moraju da dobiju adekvatnu nadoknadu kada AI koristi njihov materijal – izjavio je Bjeregord u razgovoru za UNS.

Razvoj veštačke inteligencije, jačanje propagande u vremenima političkih i ekonomskih previranja i novi stilovi izveštavanja usred finansijske krize imaće snažan uticaj na 2024. godinu, naveo je Rojtersov institut u izveštaju u kojem analizira aktuelne tendencije u novinarstvu i kako bi one mogle da se odraze na budućnost profesije. Rojtersov institut predviđa i da će već 2026. godine veliki deo sadržaja na internetu biti proizveden sintetički, odnosno korišćenjem veštačke inteligencije i različitih računarskih tehnika, i upozorava novinare i novinske organizacije da pod hitno preispitaju svoju ulogu i svrhu u medijskim kućama u kojima rade.

Prema predviđanjima Rojtersovog instituta, menjaće se i način na koji se sadržaj distribuira: „Mnogi četbotovi vođeni veštačkom inteligencijom ponudiće brži i intuitivniji način za pristup informacijama. Nagli pad preusmeravanja sa Fejsbuka i Iksa (ranije Tvitera) na njuz sajtove mogao bi dodatno smanjiti sveukupnu posetu ovim sajtovima…“, navodi se u izveštaju Rojtersovog instituta.

Optimistični izdavači se, piše Rojtersov institut, raduju eri u kojoj bi prekinuli svoju zavisnost od nekoliko ogromnih tehnoloških platformi i izgradili bliže direktne odnose sa čitaocima, koji bi bili spremni i da plate da bi pristupili sadržaju.

„Može se očekivati da vlasnici medija ove godine u većoj meri štite svoj originalni sadržaj sadržaj, kao i da angažuju skupe advokate da zaštite svoju intelektualnu svojinu (IP)“, navodi se u izveštaju Rojtersa.

Ipak, zadatak, kako navode, neće biti lak, sudeći po tome da su mladi ljudi već zadovoljni personalizovanim sadržajem, odnosno, algoritamski generisanim vestima, i uz to u manjoj meri prate tradicionalne medije.

U upitniku Rojtersovog instituta koji je popunilo više od 300 najčitanijih digitalnih medija, manje od polovine, odnosno 47 odsto urednika, izvršnih direktora i digitalnih rukovodilaca navelo je da veruje da novinarstvo u narednoj godini očekuje prosperitet, a oko jedne desetine, odnosno 12 odsto urednika, navelo je da to ne očekuje.

Njujork tajms najavio je početkom februara da gradi tim za istraživanje veštačke inteligencije u redakciji:

– U pionirskom potezu, Njujork Tajms kreće u projekat integracije generativne AI u rad svoje redakcije. Na čelu sa Zakom Sjuardom, nedavno imenovanim liderom AI inicijativa će se fokusirati na razvoj i testiranje generativnih aplikacija za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje.

Ove tehnologije imaju za cilj da unaprede i proces izveštavanja i način na koji se vesti dostavljaju čitaocima, označavajući značajan korak u evoluciji modernog novinarstva. Tim, koji označava novo poglavlje u tehnološkoj evoluciji Tajmsa, trebalo bi da uključi mešavinu talenata, koji će se sastojati od inženjera mašinskog učenja, softverskog inženjera, dizajnera i nekoliko urednika.

Cilj je da se iskoriste mogućnosti generativne veštačke inteligencije i mašinskog učenja kao alata za poboljšanje izveštavanja i inovacije na koji način Tajms predstavlja svoj sadržaj čitaocima. Potencijal generativne veštačke inteligencije u novinarstvu prevazilazi puku automatizaciju. Nudi priliku za poboljšanu analizu podataka, nijansirano pripovedanje i možda novi oblik interaktivnog novinarstva.

Međutim, Tajms je očigledan u svom stavu: uprkos integraciji veštačke inteligencije, suština njegovog novinarstva – izveštavanje, pisanje i uređivanje – ostaće u rukama ljudskih novinara. Formiranje ovog tima je strateški potez, imajući u vidu prethodnu borbu Tajmsa sa generativnom veštačkom inteligencijom, posebno njegove pravne konfrontacije sa OpenAI i Microsoftom. Ovaj novi pravac mogao bi da ukaže na pomak od opozicije ka prilagođavanju, što bi moglo dovesti do razvoja vlasničkih AI alata ili saradnje sa dobavljačima AI modela pod novim uslovima.

Inicijativa Njujork tajmsa mogla bi, procene su, da bude ključna za industriju vesti, postavljajući presedan u tome kako veštačka inteligencija može da se etički i efikasno integriše u novinarstvo. Postavlja ključna pitanja o ravnoteži između ljudskog novinarskog integriteta i efikasnosti veštačke inteligencije i kako redakcije mogu da se kreću kroz razvoj digitalnog pejzaža bez ugrožavanja svojih osnovnih vrednosti.

Veštačku inteligenciju regulisati kao deo radnog odnosa

Da li smo spremni za ove promene, šta nas čeka u budućnosti, ima li razloga za strah ili optimizam, hoće li veštačka inteligencija unaprediti novinarsku profesiju ili je preuzeti, kako se zaštiti od dezinformacija i lažnih vesti, mogu li veštačka inteligencija i sindikati zajedno pitali smo predstavnike medijske i akademske zajednice.

Tim Davson zamenik generalnog sekretara medjunarodne federacije novinara (IFJ) izjavio je za SINOS da su novinske platforme uzbuđene što će im AI| omogućiti da proizvedu više materijala za manje radnih sati i pokušali su sve vrste eksperimenata da to urade, od horoskopa napisanih veštačkom inteligencijom, do automatizovanih kampanja pisanja pisama. Platforme za vesti su takođe pokušale da izvuku novac od kompanija sa veštačkom inteligencijom u zamenu za omogućavanje njihovim „velikim jezičkim modelima“ da uče iz njihovog sadržaja. Springer je postigao dogovor za koji veruje da je koristan. Njujork tajms je i dalje na sudu. Američki televizijski pisci su zapravo postigli dogovor sindikata o regulisanju upotrebe veštačke inteligencije u svojoj industriji.

Ima razloga i za strah i za optimizam, smatra Davson. Neki zadaci će biti pojednostavljeni ili automatizovani. Analiziranje podataka ili čak vođenje intervjua može postati lakše. S druge strane, novinari mogu biti izmešteni ‘automatizacijom’, biće moguće proizvoditi lažne vesti daleko većom brzinom, vesti mogu postati manje pouzdane zbog AI ‘halucinacija’.

Sindikalno organizovanje i pregovaranje je, kaže Davson, najbrži i najefikasniji odgovor na pitanje kako se zaštititi od dezinformacija i lažnih vesti:

– Pogledajte Udruženje pisaca SAD i SAG-AFTRA. Nadnacionalna regulativa može napraviti razliku, kao i pravni postupak. Za oba su potrebni meseci i godine, međutim, tehnologija napreduje. Postoji mnogo načina na koje sindikati mogu sami da koriste veštačku inteligenciju – botovi za ćaskanje da preduzmu početno prikupljanje informacija od kandidata, sastavljanje rutinskih pisama saveta itd. Svi dolaze sa istim rizicima bilo koje upotrebe AI za „krajnje proizvode“. Sindikat može i imao je pregovore sa poslodavcima o njihovoj upotrebi AI. Ovo bi moglo da reguliše veštačku inteligenciju kao deo radnog odnosa – na primer u testovima za evaluaciju ili početnim intervjuima. Takođe bi mogao da reguliše njegovu upotrebu kao alata na radnom mestu.

Zakonodavstvo, smatra naš sagovornik, za sada ne prati ove promene.

– Razvoj veštačke inteligencije pokreću tehnološke kompanije koje očajnički žele da shvate kako da ostvare dominaciju na tržištu. Razvoj je skoro potpuno neregulisan. S obzirom na potencijalnu moć veštačke inteligencije, ovo je duboko, duboko opasno. Zbog toga su mnogi tehnološki lideri pozvali na moratorijum na razvoj. To se, međutim, nije dogodilo.

IFJ radi na tome da pomogne filijalama da se izbore sa izazovom najbolje što može, uglavnom podsticanjem industrijskog aktivizma. Ima radnu grupu za veštačku inteligenciju u kojoj pozdravlja učešće svih filijala. Savet novinarima i medijskim radnicima je:

– Eksperimentišite sa alatkama kao što je ChatGPT da biste razumeli njihov potencijal. Podržite i postanite aktivni u svom sindikatu kako biste mogli da delite ideje sa kolegama radnicima i osmislite kolektivni odgovor koji odgovara vašim potrebama.

I Tanja Maksić, programski koordinator nevladine organizacije BIRN  podseća da nas istorija uči da uvođenje novih tehnologija u medijsku sferu uvek, s jedne strane, donosi inovacije i napredak, ali sa druge, donosi niz izazova i remetilački efekat na određene procese proizvodnje i distribucije sadržaja:

– Što se tiče uticaja same veštačke inteligencije na medije, mislim da celoj temi treba pristupiti sa umerenim optimizmom, ova tehnologija ima mnogo prednosti u smislu da može biti veoma efikasan i koristan pomoćni alat u kreiranju sadržaja, ali s druge strane, potpuno smo svesni mogućnosti koje ona zloupotrebljava. Uz njegovu upotrebu ili uvođenje, treba razmišljati o mehanizmima zaštite i etičkoj upotrebi.

Naša sagovornica kaže da trenutno ne vidi način da AI tehnologija u potpunosti preuzme novinarsku profesiju: – Ima velike šanse da ga poboljša, uz napomenu da to podrazumeva njegovu etičku upotrebu. Na primer, AI može da transkribuje audio intervjue (govor u tekstu i obrnuto), da obrađuje velike količine podataka za vizuelizaciju, sumira određene delove itd., što ga čini prilično korisnim.

Kad je reč o zaštititi od dezinformacija i lažnih vesti to je, ukazuje, složen problem koji je širi od samog medijskog sektora. To podrazumeva ne samo tačno i provereno medijsko izveštavanje i proveru činjenica kao obavezan deo posla, već zahteva i angažovanje šireg društva, na primer, u oblasti medijske pismenosti, rada sa institucijama, transparentnosti podataka itd. Ipak, upotreba veštačke inteligencije u širenju dezinformacija  je jedan od najvećih problema koji dolazi:

– Tu pre svega mislim na generisanje fotografija koje deluju realno, a zapravo su izmišljene ili stvaranje tzv. dubokih lažnih video snimka ili drugi načini sticanja identiteta, koji nisu vidljivi golim okom i koji se teško dokazuju.

Srbija ima  strategiju o veštačkoj inteligenciji, ali se ona, ukazuje Tanja Maksić, više posmatra kao tehnička, inženjerska konstrukcija, bez ideje o društvenim posledicama:

– Medijski zakoni još ne priznaju AI, a Etički kodeks je trenutno u reviziji, a koliko vidim, smernice za AI će biti deo novog kodeksa. Mislim da će propis mnogo zavisiti od primene Zakona o veštačkoj inteligenciji, koji je EU nedavno uvela, a naša zemlja će morati da se pridržava ovog propisa u procesu integracije.

AI nezaustavljivo ulazi u različite profesionalne sektore, a postaće realnost i za sindikate, smatra sagovornica SINOS. To će, kaže ona, zahtevati od sindikata da se dobro pripremi i razmisli kako da na najbolji način iskoristi ove mogućnosti, a da ne ugrozi osnovne vrednosti i postulate rada. Centralno pitanje će svakako biti očuvanje radnih mesta i njihovo prilagođavanje novim zahtevima tržišta.

Predrag Rava, predsednik Društva novinara Vojvodine -Udruženja novinara Srbije (DNV-UNS) podseća da je propagandnih aktivnosti i manipulacije bilo oduvek, ali i da danas definitivno živimo u vremenu u kome je mnogo više mogućnosti i prostora za dezinformacije:

– Mediji su najdominantiniji agens socijalizacije mladih, jači od porodice i škole i taj rizik je realan. Ljudi se sve više informišu preko interneta, a prema zvaničnim podacima, od pre par godina, broj korisnika interneta u Srbiji je oko 5,5 miliona stanovnika. Činjenica je i da su mnogi dnevni listovi praćeniji u onalajn izdanju. Dodajmo još i sezacionalističko i tabloidno izveštavanje, odnosno, kršenje profesionalnih standarda u trci za većim brojem slušalaca, gledalaca i pratilaca i zaista dobijamo sumornu medijsku situaciju. Sada je prisutna veštačka inteligencija koja sve te rizike može da multiplicira. Teško je napraviti neku predikciju, ali ne treba sve gledati iz našeg ugla nego preispitati kako mladi gledaju na sve ovo, a čini mi se da oni to doživljavaju drugačije i mišljenja sam da možemo naučiti nešto od njih.

AI donosi rizik, oprezan optimizam kao rešenje

Čovek se, podseća Rava, i ranije prilagođavao promenama:

– Od poljoprivredne revolucije preko industrijske, pa do informatičke, čini mi se ipak da smo imali više koristi nego štete. Nisam nikada bio tehnofob, pa ću i sada biti optimista. Na žalost, straha će biti, jer se on i namerno proizvodi. Na strahu, skandalima, pornogafiji, ukratko na senzacionalizmu se lako i dobro zarađuje, pa je u medijima prisutan i kad realne opasnosti nema. AI svakako donosi rizik, ali kao inovacija nije autonomna u potpunosti i od čoveka zavisi u kom će to pravcu krenuti. Neki oprezan optimizam bi bio rešenje.

Do promena, ukazuje sagovornik SINOS, već dolazi.

– Na primer, nemački list Bild, jedan od najprodavanijih u Europi, uveo je program smanjenja troškova, odnosno, otpuštanje nekoliko stotina radnika. Kad sagledamo sa kojom lakoćom se može koristiti veštačka inteligencija, pre svega aplikacija ChatGPT, aplikacije za kreiranje literarnog sadržaja, generisanje foto, audio i video sadržaja, jasno je zašto se troškovi smanjuju, ali još postoje ograničenja te inovacije. Sad se koristi za jednostavnije radnje i ako želite da, na primer, dobijete tekst o 100 najslušanijih pesama AI će to uradi mnogo brže nego čovek. Slično je sa nekim kvizovima u medijima, vremenskom prognozom i sl. E sad, smatra se da još ne može da kvalitetnog istraživačkog novinara. Tako da, ukratko, zameniće mnoga radna mesta i na to moramo biti spremni, ali će sigurno kreirati neke nove profesionalne pozicije.

Veštačka inteligencija analizira sisteme koji pokazuju razumno ponašanje i na osnovu toga donosi odluke sa određenim stepenom autonomije. Ipak, čovek je još taj koji kontroliše situaciju. Dobro je, kaže Rava, dok još sve zavisi od nas. Etika mora upravljati tehnološkim inovacijama unutar medija, a ulogu urednika mora obavljati čovek koji neće kršiti etički kodeks. Imamo Parisku povelju o veštačkoj inteligenciji i novinarstvu koja definiše načela za očuvanje integriteta informacija i očuvanje društvene uloge novinarstva i treba samo da je se pridržavamo.

Rava pretpostavlja da veštačka inteligencija i sindikati mogu  zajedno ali, priznaje, nije dovoljno upućen u ovu temu…Sindikati će verovatno imati pune ruke posla u vezi sa zaštitom radnih prava ili na primer autorskih prava. Sindikati mogu, na primer da utiču da se prilikom korišćenja AI moraju navesti izvori, i poštovati prava intelektualnog vlasništva i osigurati pravednu naknadu nositeljima prava, uključujući medijske radnike.

Kad je reč o tome da li smo spremni za promene Rava kaže da je naše društvo već decenijama u stanju anomije:

– Jedan sistem vrednosti smo srušili, a drugi nikako da do kraja ustanovima. Mnogo je unutrašnjih  spoljnih faktora za to. Ono što zabrinjava je stanje obrazovnog sistema. Smatram da je obrazovanje ključ svega, a na žalost u taj sektor se ne ulaže dovoljno. U školi imamo preduzetništvo, ali ne i medijsku pismenost. Zakoni i kodeksi nam nisu loši, ali svest o važnosti njihovih primena nije na visokom nivou. Potencijal veštačke inteligencije je takav da je Microsoft uložio u Open AI preko 10 milijardi dolara. Država zato mora više da ulaže u znanje kako bi znali da iskoristimo tehnološke inovacije, ali i da se zaštitimo od potencionalnih opasnosti.

Značajna ulogu, potvrdjuje Rava, pripada  medijskoj zajednici.

– Možemo da postuliramo efikasne i održive strategije regulisanja veštačke inteligencije kroz interaktivno učenje i praktične primere i da učimo od drugih, da vidimo koje su najbolje prakse u svetu ili bar u Evropi. Pomenuta Pariska povelja sadrži deset tačka i odnosi se na osnovne vrednosti novinarske etike: istinitost, pravičnost, nezavisnost, odgovornost, poštovanje privatnosti i poverljivosti izvora, a svaka upotreba AI koja je uticala na proizvodnju ili distribuciju sadržaja jasno mora biti naznačena. Ova Povelja će morati da se primenjuju u Srbiji, naravno uz neke dopune i prilagođavanja Kodeksu novinara Srbije.

Rava još kaže da se već neko vreme organizuju edukativne radionice na ovu temu:

– Mediji, a posebno društvene mreže predstavljaju moćno sredstvo prenosa i razmene informacija, ali pružaju i mogućnost dezinformacija i manipulacija, pa se novinari moraju upoznati sa izazovima i zabludama u njihovom korišćenju. Na taj način povećaće se njihove kompetencije u ostvarivanju javnog interesa, odnosno pravovremenog, tačnog i objektivnog informisanja javnosti. Tu ulogu obuke novinara trebaju da imaju profesinalna strukovna udruuženja, uz korektno partnerstvo sa državom – zaključuje Rava

Novim alatom unaprediti efikasnost rada

Saša Mirković, ekspert za medijsko zakonodavstvo smatra da najviše ima razloga za oprez  jer je potrebno pronaći balans između straha i optimizma:

– Strah je opravdan jer upotreba veštačke intiliegencije može temeljno ugroziti važeće principe i način obavljanja novinarskog posla. Sa druge strane, optimizam se zasniva na tehnološkim mogućnostima koje pruža veštačka inteigencija koja će nas lišiti zamornih poslova i radnji u medijskom tehnološkom procesu. Potrebno je pronaći zlatnu sredinu u kojoj će preovladati ono najbolje što novianrskom poslu može da ponudi veštačka inteligencija. O tome opet odlučuje čovek odnosno vlasnik medija, urednik, novinar od kojih na kraju iapk sve zavisi kada je u pitanju uloga veštačke inteligencije u novinarstvu.

Da li će veštačka inteligencija unaprediti našu profesiju ili je preuzeti zavisi, kaže Mirković, od nas samih:

– Ako sudimo po tome kako nam jednobrazno zvuče formatirane radio stanice, većina televizija i dnevnih novina, plašim se da imamo razloga za brigu. Drugim rečima, dovoljna vam je samo inteligencija da u ovdašnjim medijima primetite nazadne neprofesionalne trendove kojima veštačka inteligencija nimalo nije doprinela. Doprineo je isključivo čovek svojim neprofesinalizmom, pohlepošću, nepoštovanjem novinarskog Kodeksa, tabloidizacijom medija…

Mirković smatra da ćemo se veoma teško zaštiti od dezinformacija i lažnih vesti ako se one pohranjuju iz same vlasti koje bi trebale da se bore protiv toga:

– Imamo više nego dobar medijski zakonodavni okvir čija bi dosledna primena ove probleme mogla u značajnoj meri da iskoreni. Problem je nedostatak političke volje za primenu zakona što za krajnji rezultat ima ohrabrivanje ovih negativnih trendova. Potrebno je raditi ne edukaciji mladih kako bi bili medijski pismeni. Nažalost, nema tog obrazovnog sistema koji se može suprotstaviti sistemskoj proizvodnji dezinformacija i lažnih vesti kojima pogoduje postojanje digitalnih platformi i društvenih mreža.

Mirković kaže da nismo i nećemo biti u dovoljnoj meri spremni za pomene sve dok vladajuće političke elite to ne budu iskreno želele:- Evropska unija već ozbiljno radi na Zakonu o veštačkoj inteligenciji koji će do trenutka usvajnja biti premošćen Paktom o veštačkoj inteligenciji.  Trebali bismo da koristimo njihova iskustva i da postepeno prilagođavamo ovdašnju regulativu izazvoima koji nam predstoje. Nažalost, mi to obično radimo kada nas primoraju i uslove što sužava prostor za istinsku korist od takve vrste regulative koja bi organskim rastom trebala da se prelije u svakodnevni život i posao. Veštačka inteligencija i sindikati mogu i moraju zajedno jer drugog puta nema.  Mora se pronaći balans jer ništa nije okamenjeno ni nedodirivo. Pa ni sindikati koji moraju da se menjaju i prilagođavaju.- zaključuje Mirković

Prof dr Tatjana Vulić, sa Filozofskog fakulteta Departaman za komunikologiju i novinarstvo u Nišu smatra da što pre prihvatimo brzinu promena koje donose novi pronalasci lakše će mo se prilagoditi i na pravi način prihvatiti „novine“:

– Veštačku inteligenciju moramo da posmatramo, razumemo  kao novi alat u radu novinara. Do sada poslovi koji su novinarima oduzimali dosta vremena kao na primer transkript snimljenih intervjua, selekcija najvažnijih izvoda iz intervjua, pretraga obimnih arhiva i uopšte podataka u vezi teme koju novinar istražuje mogu se posmatrati kao prednost korišćenjem ovog sada još npovog alata „veštačke inteligencije“. I to će doprineti bržem kreiranju medijskih sadržaja. Kao pomoć možemo videti i na primer kod kreiranja naslova, odnosno inicijalne ideje koju će na kraju novinar odnosno urednik na osnovu kreativnosti, ali i uređivačke politike medija opredeliti se za konačnu verziju. Dakle, ovo na primer možemo posmatrati kao unapređenje profesije.

Kada je u pitanju preuzimanje profesije novinara smatram, kaže profesorka Vilić, da veštačka inteligencija nikada neće moći da preuzme s obzirom na to da tekstovi koje ona kreira imaju „isti obrazac pisanja“ uz odsustvo empatije koju u pisanju priče nosi svaki novinar pojedinačno, kao lični pečat odnosno autorski zapis po kome se prepoznaje sam autor. Reportera na terenu i njegov lični doživljaj događaja ne može da zameni niko.

Nov alat „veštačku inteleigenciju“ ne treba da doživljavamo sa otporom već, ukazuje profesorka Vulić, da je koristimo u onoj meri koliko može da unapredi samu efikasnost novinarskog posla prilikom kreiranja sadržaja. Naročito prilikom složenih i dugotrajnih istraživačkih tema. Možda je reporter izveštač – novinar jedan od retkih poslova koji ovaj alat ne može da ugrozi:

– Promene uvek donose neminovnost brzine prilagođavanja i ukoliko sagledamo promene i nove alate koje su postali kao deo stvarnosti prethodnih decenija nikada nismo bili dovoljno spremni ali smo se ipak prilagodili i prihvatili ih. U redakcijama i danas rade i novinari koji su prve tekstove pisali na pisaćim mašinama pa danas vrlo vešto koriste kompjutere i baze podataka na Internetu. Što se tiče zakona i kodeksa kako globalno tako i u Srbiji neophodne su mnogo brže promene. Zakonski i kodeksima još nisu uređene do kraja društvene mreže i Youtube na primer niti zaštićen pojedinac. Samo postavlja se pitanje kojom brzinom je moguće menjanje zakona i kodeksa s obzirom na to da se daleko brže razvijaju digitalne tehnologije i alati.

Naša sagovornica ukazuje da medijska zajednica mora da upozna ovaj novi alat sa svim prednostima kao i opasnostima koje nosi. U okviru sindikata neophodno je organizovati seminare, radionice na kojima bi se novinari bolje upoznali na koji način i gde podvući crtu korišćenja ovog alata. Ali pored toga možda bi upravo odatle mogla da potekne akcija kako bi dosadašnje aktivnosti u okviru upoznavanja šire zajednice o medijskoj pismenosti organizovali i kao specifikum predavanja o veštačkoj inteligenciji.

Akademska zajednica pokušava, kaže profesorka  Vulić, da ide u korak sa promenama koje donosi svaki novi pronalazak:

– Do sada smo uspevali da studente pripremimo za svaku novinu sa kojom smo se susreli pa je tako i sa veštačkom inteligencijom. Sa studentima razgovaramo o ovoj temi i mladi ljudi vrlo kritički posmatraju i dobro razumeju i prednosti, opasnosti i izazove ovog novog alata. Savet novinarima i medijskim radnicima je da svaki novi alat pa i veštačku inteligenciju koristite u onoj meri koliko može da unapredi vaš posao u smeru brzine i efikasnosti. Od dezinformacija i lažnih vesti i zaštitićemo se proverom informacija iz više izvora pritom posebno obratiti pažnju i na samog kreatora vesti kao i na kojoj platformi su plasirane.

Preciznim normama sankcionisati zloupotrebe

Digitalizacija rada i novi oblici rada dovode do značajnih promena u svetu rada. Ukoliko ovde dodamo razvoj veštačke inteligencije, možemo biti sigurni da će promene do kojih  dolazi biti još značajnije, smatra Aleksandar Kovačević,  naučni saradnik Fakulteta politićkih nauka:

– Ipak, da li to znači kraj određenih zanimanja? Istraživanja Karla Benedikta Freja i Majkla Ozborna iz 2013. godine određuju potencijalne efekte tehnoloških inovacija rangirajući čak 702 različita zanimanja prema mogućnostima njihove kompjuterizacije. Oni zaključuju da je čak 47 odsto ukupne zaposlenosti u SAD u velikom riziku što znači da će određene grupe zanimanja koja pre svega pripadaju sektoru transporta, administracije i usluga biti potencijalno automatizovana u naredne dve decenije. Ovo istraživanje je pokazalo da oblasti poput obrazovanja, prava, umetnosti i medija imaju nizak rizik od kompjuterizacije (Frey & Osborne 2013). Međutim, treba imati u vidu da je ovo istraživanje rađeno ipak pre nastanka popularnih četbotova poput ChatGPT koji koriste veštačku inteligenciju i običan jezik kako bi kreirali sadržaje solidnih kvaliteta. Međutim ovi sadržaji nisu u potpunosti pouzdani te se kao krajnji korisnici ne možemo u potpunosti njima prepustiti. Svakako mogu se složiti da olakšavaju određene poslove, ali da za sada ne dovode do njihove zamene. Ovo se posebno odnosi na one poslove gde se zahteva posedovanje niza sofisticiranih veština. Stoga, veštačka inteligencija svakako dovodi do porasta produktivnosti rada kroz automatizaciju pojedinih zadataka čime se pospešuju veštine zaposlenih. Njen rezultat je svakako nestanak niže kvalifikovanih poslova, ali će dovesti i do stvaranja novih oblika zaposlenja (Polak 2021). Kao takva može da nađe primenu i u novinarstvu, ali smatram da u skorijoj budućnosti ne može zameniti novinara ni ti narušiti novinarsku profesiju.

Preteranu bojazan od novih tehnologija, navodi Kovačević, često poredim sa pokretom ludista sa početka 19. veka kada su radnici za svoj težak položaj u kapitalizmu krivili mašine:

– Da li mi danas treba da razbijamo kompjutere kao što su ludisti razbijali mašine u Engleskoj koji su trebale da ih zamene u tkanju vune? Smatram da ne. Ipak, postoji opravdani strah za pojedina zanimanja koja ne zahtevaju upotrebu sofisticiranih znanja.Što se drugih zanimanja tiče, usudio bih se da kažem da postoji i umereni optimizam jer će veštačka inteligencija i uopšte digitalizacija rada unaprediti i time olakšati određene poslove slično kao što su to uradile i mašine u industrijskoj proizvodnji

Kovačević smatra da će veštačka inteligencija unaprediti novinarsku profesiju time što će obavljanje određenih zadataka poput korekcija teksta, skraćivanje teksta i objavljivanje u tačno zadatom trenutku u mnogome olakšati, da će  unaprediti ispunjavanje forme, dok će suština i dalje ostati u peru novinara.

Da je sve teže zaštiti se od dezinformacija i lažnih vesti saglasan je i Kovačević.

– Danas živimo u moru dezinformacija i lažnih vesti. Svedoci smo da sadržaji kreirani uz upotrebu veštačke inteligencije često obmanjuju javnost. Jedan od takvih videa koji kruži internetom je onaj gde Ilon Mask inače veliki podržavalac veštačke inteligencije izjavljuje da ima srpsko poreklo. Ovaj snimak je ubrzo postao popularan, te su ljudi koji su verovali u takve „teorije“ dobili svoju potvrdu. Iako je jasno da je video generisan uz upotrebu veštačke inteligencije, to nije sprečilo da se o njemu diskutuje u medijima. U javnom diskursu se veštačka inteligencija često zloupotrebljava tako što se i simuliraju govori javnih ličnosti čime se javnost dovodi u zabludu. Jedini mogući način za zaštitu od zloupotreba su jasne i precizne norme kojim će se sankcionisati zabluda javnosti, a odgovorna lica kazniti.

Promene su svakako došle, pitanje je da li smo mi spremi da kao društvo donesemo pravila ponašanja. Iako se možda našim građanima čini da kasnimo za ostatkom sveta, mogu slobodno reći, kaže Kovačević, da to nije slučaj.

– Nove tehnologije zahtevaju dobro promatranje te nije ni čudo zašto se zakoni i pravila ponašanja sporo donose. Evropski parlament je pre nekoliko dana usvojio Zakon o veštačkoj inteligenciji, dok usvajanje Direktive o platformskom radu visi o koncu zbog protivljenja pojedinih zemalja. Ipak, 8. februara 2024. godine Evropski parlament i Evropski savet su postigli privremeni dogovor o direktivi o platformskom radu koji je potvrđen od strane nadležnih ministara za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku u početkom marta. Ukoliko govorimo o novim oblicima rada koji su posledica digitalizacije rada i veštačke inteligencija smatram da je neophodno promeniti Zakon o radu gde će se insistirati na široj definiciji pojma zaposlenog koji će obuhvatiti i ove nove oblike. Takođe potrebno je zakonski omogućiti radnicima iz novih oblika rada da se sindikalno organizuju.

Potrebno je, ukazuje Kovačević, promeniti medijske zakone i kodekse ponašanja i u njih uneti zabranu zloupotrebe veštačke inteligencije i propisati stroge kazne za obmanjivanje javnosti.

– Smatram da sindikati treba da pruže adekvatan odgovor na izazove do kojih dolazi sa digitalizacijom rada i razvojem veštačke inteligencije. Oni pre svega treba da organizuju edukacije, stručne seminare, konferencije gde će se raspravljati o ovim izazovima. Sindikati i pored svojih ograničenih kapaciteta to i čine. Takođe, sindikati treba da koriste i benefite koje pruža veštačka inteligencija kako bi olakšali svoje poslovanje. Čini mi se da u situacijama kada postoji i minimalni rizik od urušavanja prava radnika prava adresa su i dalje sindikati.

Najsigurniji poslovi oni koji zahtevaju empatiju i originalnost

Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka  i predsednik UGS  “Nezavisnost” u prethodnom ukazuje da je moć sindikata i (medijskih) radnika određena njihovom strukturnom moći, odnosno vezom promena u procesu i načinima rada sa stanjem ponude i tražnje na tržištu rada. Njima  onda sledi   organizaciona moć i veštine pregovaranja oko profesionalnog statusa, uslova rada i zarada, radnih i socijalnih prava.

– Silver Beverli,  polazeći od diferencijacije moći na strukturalnu i asocijacijsku,   imenuje i  njihove podtipove . Prvi podtip, moć pregovaranja na tržištu je moć koja proizilazi  iz odnosa ponude i tražnje  na tržištu radne snage, a drugi podtip, moć pregovaranja na radnom mestu proizilazi iz strateške lokacije određene grupe radnika unutar, recimo, medijske industrije.  Moć pregovaranja na tržištu uključuje 1) posedovanje retkih veština za kojima vlada potražnja, 2) nisku opštu nezaposlenost i 3) sposobnost radnika da se povuku s tržišta rada potpuno i da prežive od prihoda koje nisu plata.

Posebno je to problem, kaže Stojiljkovć, u zemljama poput Srbije sa plitkim medijskim,  finansijskim i reklamnim prostorom a velikim brojem klasičnih i novih medija. Za pregovaračku moć na radnom mestu je  ključno i kako je organizovan proizvodni proces:

– U tom okviru, 2022. je  godina kada je veštačka inteligencija (AI) stekla ulični kredibilitet. Objavljivanje ChatGPT-a  pokrenulo je brojna  pitanja. Ako je AI sposobna  da, recimo,  položi pravosudni ispit, da li postoji razlog zašto ne može da napiše novinski izveštaj ili analitički tekst?  Očigledna implikacija je još brže pomeranje sa radnih mesta, u poređenju sa prošlim talasima automatizacije i brže restrukturiranje preživelih poslova. A poslovi koji će biti automatizovani neće biti ograničeni na niskokvalifikovane i nisko plaćene.  Najsigurniji poslovi će biti oni koji zahtevaju empatiju i originalnost. Ideja da će poslovi koji zahtevaju afektivnu empatiju ostati bezbedni od automatizacije (naivno) pretpostavlja da ljudi mogu razlikovati pravu empatiju od simulacije.Jedan od tvoraca veštačke inteligencije, bivši saradnik Gugla Džefri Hinton, nedavno je   upozorio na opasnosti od proizvoda koji može da postane inteligentniji od ljudi koji su ga stvorili.

Promena je, kaže Stojiljković, jedina izvesnost: – Ritam proizvođenja promena je nešto što višestuko transformiše naše profesionalne karijere i tera nas da permanentno učimo.  Seća li se još ko vremena pre  mobilnih telefona i lap topova i rezultirajućeg instant vremena u kome izguglate neku informaciju u odnosu na spori ritam klasičnog učenja . Samo nas decenija deli od  velikih, preteranih i nekritičkih očekivanja od internet revolucije i demokratizirajućih učinaka društvenih medija i socijalnih mreža. Da li to onda znači da će  tradicionalni mediji, pre svega štampani,  i redakcije nestati . Ne, oni će se transformisati i menjati publiku. Informativna njihova funkcija opstaje, u tom kontekstu i njihovi demokratizirajući efekti, samo u uslovima medijskog pluralizma, autonomne pozicije, profesionalnih standarda. U vreme tehnološke demokratizacije i “građanskog novinarstva“ u kome  svaki građanin može emitovati poruke, novinarstvo kao profesija može opstati samo kroz visoke profesionalne , pre svega analitičke i istraživačke standarde.

Brojni strateški dokumenti  utvrđuju, navodi Stojiljković,  da su urušen ekonomski položaj medija, finansijska zavisnost i neuspešan proces privatizacije u ovoj oblasti doveli do velikog broja televizijskih i radio stanica s nekvalitetnom produkcijom, tabloizacije i autocenzure:

– U istraživanju Centra za medije i medijska istraživanja FPNa, sami novinari su kao najveće probleme medija u Srbiji u ovom trenutku istakli nekvalitetno novinarstvo, dominaciju senzacionalizma i tabloidnog novinarstva, jak politički pritisak i odsustvo medijske  autonomije, dok samo mali broj njih smatra da je to tehnološka zaostalost. Kao najveće probleme same novinarske profesije  novinari navode slabe plate, nizak stepen profesionalizma, a pre svega nedovoljno poštovanje novinarske etike i nizak društveni ugled i status profesije. Ove probleme vlasnici medija i menadžeri smatraju manje važnim od nepovoljnog ekonomskog položaja, zakonskog okvira za rad medija, loše medijske politike i nezainteresovanosti države za sudbinu medija.

Lista otvorenih problema od prekarnog položaja medijskih radnika, preko suženog i monopolizovanog tržišta  do  diktata i uslovljavanja, dovoljan su razlog za koordinirani nastup medijskih udruženja i sindikata koji čine dve strane istog pregovaračkog uloga, navodi Stojiljković.

– Istraživanja Fakulteta političkih nauka pokazuju, međutim, i da su građani zabrinuti za tačnost informacija. Posebno ih brinu netačne ili obmanjujuće informacije koje potiču od domaćih političkih aktera. Isto istraživanje pokazuje da više od polovine korisnika interneta nije medijski pismeno Milivojević, Ninković Slavnić i Bajčeta, 2020: 29 – 32).  Očito da kad je i o Srbiji reč ne može se reći da je ekspanzija digitalnog komuniciranja imala isključivo pozitivne efekte po medijske slobode i pluralizam mišljenja u virtuelnoj javnoj sferi. Iako iz godine u godinu raste broj korisnika interneta, i dalje postoji digitalni jaz. Bar petina građana spada u “digitalne parije „ jer nikada nije koristila internet- kaće profesor Stojiljković.

Umnožili su se, ukazuje navodi sagovornik SINOS; i onlajn-mediji koji služe kao partijska glasila: – Dodatno, angažovanjem botova, recimo, otvorile su se i mogućnosti prikrivenog uticaja na javno mnjenje, a kanal interneta često se zloupotrebljava za zastrašivanje i širenje govora mržnje (Kleut, 2021). Na drugoj strani, kontrola nad medijima sa nacionalnom frekvencijom, način konkursne raspodele projektnih sredstava namenjenih informisanju javnosti su, uz pokušaj da se država preko javne telekomunikacione kompanije i njenih plasmana u medije, posredno vrati u vlasništvo u njima,  neke su od ključnih karakteristika medijske scene u Srbiji.  Krajnje nejednako prisustvo, “bonus javnosti” u korist sveprisutnog vođe sa nabildovanom harizmom, izbegavanje nastupa i duela na “neprijateljskim medijima “ ili trenirano njihovo prevođenje u sveopštu larmu i pad ispod nivoa elementarne pristojnosti, stvar su veština koje se stiču na partijskim političkim akademijama.

Za populističke režime, smatra Stojiljković, ideja pluralističke debate između suprotstavljenih gledišta suprotna je njihovom shvatanju homogene, uniformne narodne volje:

– Populisti stoga teže da eliminišu posrednike i vrlo često da se „otarase novinara“ (Miler, 2017). Spin diktatorima su stoga mediji potrebni samo kao transmisioni mehanizam njihovih političkih poruka, a ne i kao slobodni entiteti koji te poruke kritički preispituju. Ključnu negativnu posledicu uspešnog »minulog rada« nastojanja politike da kolonizuje medije predstavlja činjenica da među građanima preovlađuje  mišljenje da se medijima ne može verovati. U tom okviru Srbija je odlična ilustracija stanja u kojima u populistićkim režimima imamo pored spin doktora i spin diktatore.

Jedini trajni lek je, kaže Stojiljković, u medijskom obrazovanju i širenju medijske pismenosti.

– Medijska  pismenost  uključuje mogućnost  analize medijskih poruka i nastupa, umeće „ čitanja između redova„ ali i veštine kreiranja i preduzimanja akcija, koristeći moć informacija i komunikacije. Medijska pismenost i edukacija su zapravo skup kompetencija koje su neophodne za status uspravnog građanina.Profesionalno novinarstvo i uspravni, medijski pismeni građani su očito dve strane iste medalje – zaključuje Stojiljković

Nada Kalkan, novinarka, nekadšnja glavna i odgovorna urednica Radio-televizije Vojvodine i aktuelna članica Izvršnog odbora SINOS  smatra da o promenama koje donosi veštačka intelogencija treba ragovarati sa mladjim generacijama koje se svakodnevno susreću sa novom tehnologijom. Lično se, kaže plaši veštačke inteligencije jer veruje da će ona preuzeti sve intelektualne poslove, a da će nove generacije sve manje razmišljati. Nije sigurna da medjunarodne novinarske organizacije mogu biti od pomoći, niti da će veštačka inteligencija i sindikati moći da rade zajedno.

Aleksandra Ilić, studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum na promene koje stižu gleda sa više optimizma:

– Sve zavisi od toga koliko osoba može da se prilagodi promenama i od njenih stavova prema veštačkoj inteligenciji, ali smatram da ima razloga za optimizam. Zasad veštačka inteligencija ne može da zameni ljudi, a i kada bude došlo do trenutka da može, postojaće novi poslovi i nove profesije kojima će se ljudi baviti.

Smatra da kao društvo još nismo smo spremni za promene, bar kad je reč o zakonima kojih još nema. O eventualnoj saradnji veštačke inteligencije i sindikata kaže:

– Nemam odgovor na postavljeno pitanje.

 Zaključak:

– AI donosi rizik, ali kao inovacija nije autonomna u potpunosti i od čoveka zavisi u kom će se pravcu krenuti

– AI sam po sebi nije inteligencija, već su ljudi, novinari ti koji prave priče i vesti. AI je samo sredstvo.

– Veštačka inteligencija dovodi do porasta produktivnosti rada kroz automatizaciju pojedinih zadataka čime se pospešuju veštine zaposlenih

– Uvek transparentno obaležiti medijski sadržaj koji je koristio AI u radu

– Novinari i medijski profsionalci  moraju da dobiju adekvatnu nadoknadu kada AI koristi njihov materijal

– Očekuje se još brže pomeranje sa radnih mesta, u poređenju sa prošlim talasima automatizacije i brže restrukturiranje preživelih poslova.

– Veštačku inteligenciju treba posmatrati kao novi alat u radu novinara koji će unaprediti novinarsku profesiju

– Centralno pitanje sindikata biće očuvanje radnih mesta i njihovo prilagođavanje novim

– Sindikat može i imao je pregovore sa poslodavcima o njihovoj upotrebi AI.

Preporuke

 – U Srbiji neophodne brže zakonske pormene koje će regulisati ovu oblast

– Neophodno promeniti zakon o radu gde će se insistirati na široj definiciji pojma zaposlenog koji će obuhvatiti i ove nove oblike

– Potrebno je zakonski omogućiti radnicima iz novih oblika rada da se sindikalno organizuju

– Potrebno je promeniti medijske zakone i kodekse ponašanja i u njih uneti zabranu zloupotrebe veštačke inteligencije i propisati stroge kazne za obmanjivanje javnosti

– Sindikati treba da pruže adekvatan odgovor na izazove do kojih dolazi sa digitalizacijom rada i razvojem veštačke inteligencije: da organizuju edukacije, stručne seminare, konferencije gde će se raspravljati o ovim izazovima.  Sindikati treba da koriste i benefite koje pruža veštačka inteligencija kako bi olakšali svojeposlovanje

– U  situacijama kada postoji i minimalni rizik od urušavanja prava radnika prava adresa su i dalje sindikati