Medijska slika Kragujevca je specifična u odnosu na ostale gradove u Srbiji po tome što je gradska RT Kragujevac prvo bila privatizovana, a zatim vraćena u „polustanje“ izmedju gradskog i privatnog vlasništva koje se ne rešava. Druga specifičnost je što u Kragujevcu nekoliko godina nema novca u gradskoj kasi za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja.
„Ali ako uzmemo kao pokazatelj stanja kvalitet javnog informisanja i nezavisnost medija i integritet novinara, Kragujevac se tu, nažalost, ni po čemu ne izdvaja iz jedne prilično ravne i sumorne slike u kojoj, ne samo da su mediji na izdisaju, već se nigde ne vidi ni naznaka rešenja koje bi moglo da ih spasi“ rekao je programski direktor Fondacije „Slavko Ćuruvija“, Ilir Gaši.
On je ocenio da je tržište malo i politička elita povezana sa ekonomskom, te politika može da veoma malom količinom novca potpuno kontroliše rad medija.
„Slobodni i nezavisni mediji postoje kao incident u Srbiji, ali su i oni ograničenog roka trajanja jer se entuzijazam ne može jesti“, rekao je Gaši.
Po njegovim rečima, nije moguće govoriti o unapredjenju rada lokalnih medija, već o tome da se „uspori njihovo propadanje“ i sačuvaju infrastruktura i integritet novinarstva dok se ne stvore drugačije okolnosti da se mediji mogu razvijati.
Urednik „Kragujevačkih novina“ Miroslav Jovanović je rekao da su mediji u Kragujevcu „na izdisaju“ jer, osim gradske RTK, u sadašnjim uslovima ne mogu da funkcionišu kako bi trebalo.
„U Kragujevcu je isforsirana jedna televizija koja je klasična politička televizija, posle privatizacije je vraćena gradu na šest meseci, što je isteklo, a ona je nastavila da radi pod patronatom grada i sav novac se poslednjih godina sliva isključivo u tu kuću“, rekao je Jovanović.
On je ukazao na problem zatvorenih izvora informisanja u vrhu kragujevačke vlasti i odnosa nosilaca javnih funkcija prema novinarima koji nije samo odnos nepoštovanja već nipodaštavaja.
Jovanović je rekao i da se na perfidne načine „odvraćaju“ oglašivača da se reklamiraju u medijima koji ne idu „niz dlaku“ vlasti.
Veliki broj novinara u Kragujevcu je poslednjih godina morao da ode iz te profesije jer u njoj nije mogao da obezbedi egzistenciju, rekao je on.
Marija Obrenović iz portala „Pressek“, ocenila je da su medju gradjanima u Kragujevcu popularniji lokalni elektronski mediji i to „po navici“, ali se sve više veruje portalima.
„Mi pokušavamo da napravimo portal koji se sam izdržava i očekujem da ćemo moći da nas bude baš briga da li će grad Kragujevac da raspiše jednog dana konkurs za sufinansiranje medija“, rekla je Obrenović.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.