Smajlović: Slobode samo u teoriji; Lekić: Na dnu smo

Ljiljana Smajlović: Slobodni u teoriji i na papiru

Povodom Svetskog dana slobode medija, kako biste ocenili situaciju u Srbiji? U kojoj meri su mediji slobodni? Šta ograničava tu slobodu?

– Mediji su slobodni u teoriji i na papiru, dok su novinari u stvarnosti osiromašeni i demoralisani.

Da li je medijskom scenom kod nas u potpunosti zavladala tabloidizacija?

– Ni više ni manje nego kod drugih.

Vlast preko svojih medija otvoreno ratuje sa neistomišljenicima, ne prezajući od uvreda i kleveta. Opet su na sceni domaći izdajnici i strani plaćenici. Kako stati na put ovakvoj vrsti „novinarstva“?

– Ono što je za jednog čoveka uvreda i kleveta, za drugog je sloboda govora. Ne treba stati na put tuđoj slobodi, već se boriti za svoje ideje.

Čega se to vlast plaši, pa pokušava da uguši svaku kritičku misao? Kako komentarišete to što Danasu otkazuju brojni oglašivači, pre svega oni bliski SNS?

– Ljudi koji napadaju vlast vole da misle da predstavljaju „kritičku misao“ društva, ali to isto za sebe misle i oni koji napadaju opoziciju. Ovde su i liberalni intelektualci netrpeljivi na kritiku.

Oglašivači neće da se zamere vlasti, a Danas percipiraju kao opozicioni list. Vaš list bi trebalo da obelodani spisak oglašivača koji su pod uticajem vlasti prekinuli saradnju sa vašom redakcijom.

U kojoj meri je u novinarstvu kod nas prisutna cenzura? Koji su najveći problemi sa kojima se novinari susreću?

– Novinarka Politike mi je pričala da joj je jedan politički urednik branio čak i da koristi sintagmu „za razliku od njega“ kad sučeljava mišljenja svojih sagovornika. Pretpostavljam da je urednik hteo da da privid objektivnosti i neutralnosti stranama koje uređuje, ali bio je cenzor i pravio je loše novine. Novinari o takvoj cenzuri, nažalost, javno ne govore, a sa godinama nauče i da ne nerviraju urednike.

Da li bi novinarska udruženja mogla da učine nešto više po pitanju položaja medija i novinara?

– Sigurno da bi mogla. Jedva čekam da vidim šta će poduzeti nova rukovodstva UNS-a i NUNS-a.

Kakvo je vaše mišljenje o novom predsedniku NUNS-a Slaviši Lekiću?

– Mislim da se strahovito obrukao podržavajući neustavni i antievropski zakon o medijima iz 2009. godine. No, svako zaslužuje još jednu šansu.

Slaviša Lekić: Ambijent straha i netolerancije

Povodom Svetskog dana slobode medija, kako biste ocenili situaciju u Srbiji? U kojoj meri su mediji slobodni? Šta ograničava tu slobodu?

– U medijima ima slobode baš onoliko koliko slobode ima i na geografskoj teritoriji Srbije. Dakle: nema, na dnu smo. Kad vam premijer, izabrani predsednik i neizabrani patrijarh, koji kontroliše gotovo svu dnevnu štampu, sve televizije sa nacionalnim frekvencijama i 80 odsto lokalnih programa, a ne kontroliše jedan mali, po tiražu, dnevni list, dva nedeljnika i jednu kablovsku TV stanicu, kaže: „Pa evo na internetu je 3,7 miliona ljudi pa ih niko ne sprečava da izraze mišljenje“ a to prođe bez javnog odjeka, onda je to znak da smo ga mi, de facto – ugasili.

Da li je medijskom scenom kod nas u potpunosti zavladala tabloidizacija?

– Zavladala je ne tabloidizacija, već – tabloidiotizacija, i to ne medijskom scenom, već vlada kompletnom društvenom sferom. Imate Informer, koji vam je ogledalo BIA; Srpski telegraf – predsednika i Fondacije Dragice Nikolić; TV Happy je ogledalo Skupštine, a Pink, sa sve analitičarima – zrcalo Vlade Srbije. Jedan čovek je osvojio čitav javni prostor.

Vlast preko svojih medija otvoreno ratuje sa neistomišljenicima, ne prezajući od uvreda i kleveta. Opet su na sceni domaći izdajnici i strani plaćenici. Kako stati na put ovakvoj vrsti „novinarstva“?

– U društvima tranzicije evidentan je nizak stepen svake, pa i medijske kulture. Ovo što se dešava u Srbiji, međutim, prevršilo je svaku meru. Promoviše se ne samo verbalno nasilje, satanizuju se „neSNSovci“, prave se spiskovi za (politički) odstrel pa i fizički progon iz Srbije, prate i snimaju novinari i javne ličnosti, potpaljuju „žute lomače“, gore poput večnih vatri, a spisak javnih ličnosti koje su targetirane sve je širi. Najgore je što iza svega toga stoji vlast. Kako, dakle, stati na put ovakvoj vrsti „novinarstva“? Pa, očigledno nešto treba menjati – makar i vlast.

Čega se to vlast plaši, pa pokušava da uguši svaku kritičku misao? Kako komentarišete to što Danasu otkazuju brojni oglašivači, pre svega oni bliski SNS?

– Na vlasti je jedna čudna ekipica ljudi koja se do juče na nekom proplanku krljala i valjala po blatu pokušavajući da igra fudbal, a danas su se presvukli u ultramodernu sportsku opremu i očekuju da im zbog novih dresova, koje su takođe užasno uprljali, priznate da zaslužuju makar Ligu šampiona. Iza tog njihovog bahatog, osionog, pa i huliganskog reagovanja, ne samo na pisanje malobrojnih slobodnih medija, već i na svaki disonantni ton, pa čak i tvit, krije se strah da ćete ih ofirati kako promenom dresa nisu dobili na fudbalskoj veštini.

U kojoj meri je u novinarstvu kod nas prisutna cenzura? Koji su najveći problemi sa kojima se novinari susreću?

– U poslednjem izveštaju međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava – Hjuman rajts voč – ocenjuje se da mediji u Srbiji deluju u „neprijateljskom okruženju“. Reč je o ambijentu straha u kom opstaje ovo malo slobodnih medija i frapantno visokom stepenu netolerancije političkih centara moći prema medijima, da ne kažem – zastrašivanju. Umesto da poradi na ekonomskom osnaživanju medija, država kao da uživa u urušavanju ono malo slobodnih, a ekonomski ucenjenih medija čija nezavisnost počiva isključivo na entuzijazmu. Sve ovo nabrojano temelj je autocenzure koja caruje u većini medija. Lično mislim da se lakše izboriti sa cenzurom nego autocenzurom ili letargijom i nihilizmom u redakcijama.

Da li bi novinarska udruženja mogla da učine nešto više po pitanju položaja medija i novinara?

– Ne. Novinarska udruženja, gotovo kompletna medijska zajednica i prethodno resorno ministarstvo odradili su u „petoljetki“ iza nas jako važan i zahtevan posao, ali onda smo došli u situaciju koja najviše podseća na kraj priče o kravi koja daje fantastične količine mleka, a pred kraj muže se ritne i sve mleko ode u propas’. Ima naznaka da će i ova garnitura na vlasti pokušati da unajmi udruženja da opet zvone okolo, ali mislim da NUNS ovog puta neće nasesti na „dobre namere“ države.

Kakvo je vaše mišljenje o predsednici UNS-a Ljiljani Smajlović?

– Svakako ne spadam u fanove Ljiljane Smajlović, ali joj se mora odati priznanje da je od UNS-a napravila respektabilnu organizaciju.