Šper: Mediji o svom položaju ćute

Takođe, u velikom broju medijskih kompanija uopšte nema sindikalnih organizacija, te je medijskim radnicima znatno teže da se izbore za svoja prava.

Povodom Svetskog dana slobode medija, koji se 3. maja obeležava akcijom “Pet minuta gromoglasne tišine”, predsednik Granskog Sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ Darko Šper u intervjuu za IN Medija podseća da taj sindikat godinama skreće pažnju na katastrofalno loš položaj medijskih radnika u Srbiji.

Ali bezuspešno.

Situacija je loša godinama, a boljitak se ne nazire, kaže Šper za IN Medija i ističe da je tačno, ali i apsurdno to što “mediji pišu o teškom položaju drugih radnika, dok o sami sebi mnogo ređe izveštavaju.”

– Položaj medijskih radnika je već godinama loš, iz godine u godinu je sve gore, te se postaljavlja pitanje „Otkud prostora da bude sve gori?“ Pa eto, ljudi su u toj profesiji i neki vole svoju profesiju, neki se trude iz petnih žila da ostanu u novinarstvu, ali je generalna ocena da je položaj medijskih radnika veoma loš.– kaže Darko Šper za IN Medija.

Novinari trpe i ne bave se sobom

ŠPER: Jedan od većih problema za novinare je činjenica da nemaju redovna primanja, već zavise od projekata i onog ko te projekte finansira. Možda su u malo boljem materijalnom položaju mediji civilnog društva, mada ta finansijska sredstva nisu kontinuirana.

IN Medija: Kakva je situacija u privatnim medijima?

ŠPER: Većina privatnih medija, čast izuzecima, bukvalno izrabljuje svoje radnike, jer nemaju nikakav položaj. Mnogi od njih nemaju ni zaposlenje ili imaju jako loše ugovore. Takođe, skoro da imaju zabranu sindikalnog organizovanja, u takvim medijima nema ni kolektivnog ugovora i zaista je rad u takvim medijima od danas do sutra, jer svakog dana poslodavac može da im se „zahvali na saradnji“.

IN Medija: U kakvom su položaju medijski radnici u javnim servisima?

ŠPER: Mislim da je trenutno najstabilnija situacija u javnim medijskim servisima, RTS-u i RTV-u, jer su to mediji sa dugim vekom postojanja, sa organizovanim sindikatima, sa kolektivnim ugovorima i socijalnim dijalogom. Ima još medija u Srbiji, ali javni medijskih servisi se ističu i zaposleni ne mogu da se požale, bar kada su sindikati u pitanju, na socijalni dijalog i položaj zaposlenih. I među njima ima nezadovoljnih, ali ja toplo preporučujem tim nezadovoljnim radnicima u javnim medijskim servisima da pogledaju kako je u nekim privatnim televizijama, pa će biti presrećni što su imali prilike da se zaposle i da rade u javnim servisima.

IN Medija: Koliko je bitno sindikalno udruživanje?

ŠPER: Sindikati su u krizi i od toga ne treba bežati, nema ih u velikom broju medija. Takođe, mediji nemaju ni taj granski kolektivni ugovor. Dakle nemamo poslodavačko udruženje koje bi sa nama regulisalo pitanja zaposlenih. Sve u svemu, sindikata nema mnogo, a ako nema ni uređene te oblasti, onda se postavlja drugo pitanje – kako uopšte radnici da saznaju na koji način sindikalno da se organizuju? Tu prvenstveno mislim na neke mlade novinare, kao i na novinare srednje generacije, koji nisu imali priliku da svoj materijalni položaj i položaj u mediju regulišu posredstvom sindikata.

IN Medija : Kakav je odnos medija prema Sindikatima?

ŠPER: Rad u Sindikatima iziskuje terenski rad, stalno prisustvo u medijima, koji su, opet, gle čuda, zatvoreni za sindikate. Dakle, mediji su tu da pišu o teškom položaju drugih, dok o sebi mnogo ređe izveštavaju. To je potpuno apsurdna situacija, ali mnogo stvari su apsurdne u ovoj zemlji pa i to.

Povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“, objaviće sutra proglas o slobodi medija pod nazivom „5 minuta gromoglasne tišine“.

Proglas će biti objavljen tačno u 5 do 12 i na stranicama IN Medija.