Srbija i film: Odlazak Milana Vlajčića - britkog pera kritike i hroničara stvarnosti Srbije

Milan Vlajčić, poznati filmski kritičar, novinar i književnik, preminuo je u 83. godini u Beogradu, preneli su srpski mediji.

Snimak ekrana, Nova

Ostaće upamćen kao nezaobilazna figura novinarske i kulturne scene u Jugoslaviji i Srbije, čije kolumne su se nestrpljivo iščekivale svake nedelje.

Bio je filmski kritičar dnevnika Politika gotovo 20 godina, do 2004, kada je počeo da piše u listu Blic.

Godinama je bio jedan od vodećih hroničara FEST-a, najdugovečnijeg filmskog festivala u Srbiji.

Poslednje dve godine Vlajčić je radio za portal Nova.

Ko je Milan Vlajčić?

Rođen je 23. avguta 1939. godine u Beogradu.

Diplomirao je književnost Fililoškom fakultetu u Beogradu.

Književne kritike i oglede objavljivao je od 1960. u časopisu „Delo“ i drugim publikacijama.

Uređivao je kulturne rubrike „Studenta“ i „Mladosti“, književne listove i časopise „Vidici“, „Gledišta“ i „Književni glasnik“.

Na konkursu Morava-filma dobio je najvišu nagradu za najbolju jugoslovensku filmsku kritiku 1977. godine.

Dobitnik i drugih brojnih nagrada, među kojima se izdvajaju:„Milan Bogdanović“ za 1981. godinu – za najbolju novinsku književnu kritiku, „Dušan – Duda Timotijević“, za najbolju televizijsku kritiku u jugoslovenskim medijima u 1984, kao i „Zlatno pero“ za najbolju filmsku kritiku u jugoslovenskim medijima u 1988. godini.

Bio je jedan od osnivača i prvi predsednik Suda časti u Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS), član Srpskog književnog društva i srpskog Pen centra i Međunarodne asocijacije filmskih kritičara.

Tako je govorio Vlajčić

Vlajčić je kritikovao stanje u medijima u Srbiji u poslednjoj deceniji, a kao primer manjka hrabrosti naveo je i film Teret Ognjena Glavonjića koji govori o leševima albanskih civila ubijenih za vreme sukoba na Kosovu 1998. i 1999.

„To je, izgleda, značajan film i nije antisrpski, kako su neki, i bez gledanja, konstatovali.

„Treba napisati, ako ti se ne dopada, da je antisrpski.

„Napiši i potpiši ako misliš tako, ali nemoj da sediš u Kanu i preskočiš ga. Pa to nikad nije bilo“, rekao je u intervju za list Blic 2018.

Vlajčić je govorio i o „pojavi lingvističkih ludaka koji hoće da zabrane latinicu.“

„Meni je, iskreno, svejedno na kojem pismu će mi biti knjiga. Latinica je bogatstvo naše kulture, moje ličnosti, zahvaljujući znanju latinice ja sam čitao i Krležu, i Matoša, i Ujevića, i Mešu Selimovića…

„I baš me briga što Hrvati ne mare za ćirilično pismo, oni plaćaju cenu te rigidnosti. Zašto latinica ikoga ugrožava?“

Ocenio je da srpski film „u poslednjih 20 godina ne postoji u ozbiljnom svetu“.

„Sada su na velikom talasu Rumuni (Munđiju, Puju), Grci (pokojni Angelopulos, Landinos), Mađari (Bela Tar, Nemeš), Turci (Nuri Bilge Džejlan, Kaplanoglu), bosanski autori poosvajaše neke Oskare, Zlatne medvede u Berlinu, o čemu mi odavde možemo sada da sanjamo…

„Imamo dobre filmove, ali oni retko prolaze van našeg područja jer to su ipak lokalne priče.“