Srbija među zemljama s najintenzivnijim ruskim dezinformacijama

Analizom 643.600 članaka objavljenim na sajtovima mreže Pravda u 45 zemalja od decembra 2024. do marta ove godine, utvrđeno je da je više od polovine (52%) sadržaja namenjeno bivšim sovjetskim republikama i balkanskim državama, uprkos tome što njihova populacija ima mali udeo u ukupnoj publici koju pokriva mreža, saopštio je Centar za informacije, demokratiju i građanstvo na Američkom univerzitetu u Bugarskoj koji je sproveo istraživanje sa kompanijom Sensika tehnolodžis.

Mreža Pravda se pojavila kada su ruski državni mediji Raša tudej i Sputnjik zabranjeni širom EU posle invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine. Do početka 2025. postala je „globalni dezinformacioni ekosistem“ koji čini oko 190 sajtova u 83 zemlje, prenoseći rusku propagandu na desetine drugih jezika, navodi se u saopštenju Centra.

„Analiza pokazuje sofisticiranu operaciju strateški ciljanih informacija koncentrisanih na bivše sovjetske države i balkanske zemlje“, navodi se u izveštaju i dodaje da je koncentracija članaka po stanovniku u tim regionima više od 50 puta veća nego u zapadnim demokratijama.

To pokazuje, ocenjuje se u izveštaju, da je cilj oblikovanje narativa i korišćenje informacija kao alata za širenje uticaja „u regionima od strateške geopolitičke vrednosti za Kremlj, sa potencijalnim implikacijama na demokratske procese, socijalnu koheziju i regionalnu stabilnost“.

„U suštini, dezinformacije Pravde nastoje da potkopaju evroatlantsku orijentaciju regiona produbljivanjem unutrašnjih podela i podsticanjem nepoverenja u demokratske institucije“, saopštio je Centar.

Moldavija je glavni cilj ruskih dezinformacija, sa 56 puta većim brojem objavljenih članaka po stanovniku nego u zapadnoj Evropi.

Slede Letonija i Estonija, a na četvrtom mestu je Srbija, gde je broj članaka 31 puta veći.

U prvih 10 zemalja su Jermenija, Litvanija, Gruzija, Slovačka, Bugarska i Češka.

Bivše sovjetske republike (Moldavija, Letonija, Estonija, Jermenija, Litvanija, Gruzija, Ukrajina) dobijaju 35,8% ukupnog sadržaja mreže Pravda, uprkos tome što čine samo 5,8% pokrivene populacije.

Balkanske zemlje (Srbija, Bugarska, Slovenija, Albanija, Severna Makedonija, Hrvatska, Grčka) čine 3,2% stanovništva a dobijaju 16,2% sadržaja.

Nasuprot tome, zapadna Evropa (Danska, Portugal, Španija, Francuska, Norveška, Kipar, Holandija, Nemačka, Italija, Švedska, Belgija, Velika Britanija, Švajcarska, Irska) prima samo 21,3% sadržaja iako čini 43,7% populacije.

Autori analize su takođe ukazali na značaj Radija slobode Evrope kao „glavnog glasa demokratije u regionu“ i „ključne protivteže“ ruskoj propagandi, ocenjujući da je odluka američke administracije da obustavi njegovo finansiranje „strateška greška“ u trenutku kada Kremlj pojačava kampanju dezinformisanja.

U izveštaju se preporučuje uspostavljanje panevropske strukture strateških komunikacija kao odgovora na sofisticiranu rusku kampanju, uz ocenu da to treba da bude strateški prioritet, zajedno sa odbrambenim merama.