Gotovo tri hiljade učenika 1. i 3. razreda iz četrdeset srednjih škola odgovaralo je na pitanja. Ideja je bila da se proveri sa kojim se rizicima suočavaju na internetu i koliko njih je doživelo neki vid seksualnog uznemiravanja. Mladi mnogo vremena provode onlajn, polovina najmanje 4 sata dnevno, a nije mali ni broj onih koji provode najviše vremena na internetu – čak 8 sati.
Uočena su 22 slučaja rizičnih ponašanja ili načina seksualnog uznemiravanja na internetu, kaže za RTS koordinatorka istraživanja Jovana Škorić.
„Mi smo merili 22 ponašanja, šta je ono što su videli, a šta su doživeli. Više od dve trećine ispitanika jeste videlo neku vrstu digitalnog nasilja. Ono što su najčešće viđali jeste širenje dezinformacija o njihovom seksualnom ponašanju, širenje materijala bilo videa ili fotografija o njihovom seksualnom ponašanju, pravljenje lažnih profila kako bi uznemiravali svoje vršnjake. A ono što su najčešće doživeli jesu sve ove stvari samo u manjem procentu. Svakako, tu su opet širenje dezinformacija o seksualnom ponašanju, slanje sadržaja sa seksualnim konotacijama i što je specifično to su seksualne pretnje od osoba koje ih ne poznaju. To je iskusilo čak 20 odsto ispitanika“, rekla je koordinatorka istraživanja.
Poražavajući je podatak da su se srednjoškolci u najmanjoj meri obraćali za pomoć roditeljima.
„Najčešće su se obraćali za pomoć prijateljima, pa i policiji. Ali prosto to poverenje u roditelje, treba da vidimo gde smo svi kao društvo zakazali i kako i na koji način to da vratimo“, naglasila je Škorićeva.
Jedan deo prijava išao je policiji i to češće od ispitanica, odnosno ispitanika ženskog pola, dok su se ispitanici muškog pola češće pokušavali da problem reše sami – ili da ne prijavljuju ili da prosto negiraju problem, pokazalo je istraživanje.
Petina ispitanika delila seksualni sadržaj zbog ucene ili pretnje
Malo srednjoškolaca kaže da su delili seksualni sadržaj na internetu, svoje snimke ili fotografije. Petina kaže da su to uradili zbog ucene ili pretnje, a to je krivično delo – seksualna iznuda i prinuda. Međutim, zakon ne prepoznaje ostale onlajn rizike na taj način.
„To svakako nije argument da i ne reagujemo na druge vidove seksualnog uznemiravanja i nasilja. Poruka mladima je da to svakako prijave, bez obzira da li je to krivično delo ili ne, bilo školi, bilo roditeljima ili nekim koordinacionim telima. Svakako da treba da razgovaramo sa svojom decom i ako ne postoji zakon svakako postoji drugi način kako taj problem možemo da rešimo“, naglašava koordinatorka istraživanja.
Projekat se nastavlja, obuhvatiće i đake osnovnih škola, a rezultati će biti predstavljeni i Ministarstvu prosvete.
„Ovaj istraživački projekat je deo većeg međunarodnog projekta koji je sproveden u Velikoj Britaniji, Mađarskoj i Danskoj, prošle godine u Hrvatskoj, a ove godine i kod nas. Tendencija je da idemo i na osnovne škole, od septembra naredne dve godine. Uključićemo i roditelje koji imaju decu u tom uzrastu, tako da ćemo imati jedan holistički pogled na ovu situaciju. Planirane su komparativne analize sa zemljama koje su već uradile ova istraživanja“, objasnila je Škorićeva.
Istraživanje se nastavlja kako bi se mladi što više zaštitili od zloupotrebe i rizika na internetu i mogli da ga koriste na pravi način za edukaciju i zabavu.
Filmovi o novinarima i za novinare
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.