Glavna urednica portala Kosovo 2.0. Besa Luci kaže da na Kosovu postoji kombinacija autocenzure i politički povezanih medija. Određeni medij, dodaje, su povezani ili ih finansiraju različite političke i / ili poslovne grupe, pa zato redakcije moraju da prate određene političke i ekonomske agende, postavljaju pitanja na pristrasan način, kao i da izostavljaju informacije, izvore ili uglove koji bi pružili tačniji prikaz događaja.
„S druge strane, nezavisni mediji koji pokušavaju da istraže korupciju na visokom nivou ili masovnu korupciju i / ili organizovani kriminal, zloupotrebe položaja vlasti, podložni su različitim oblicima zastrašivanja (bilo finansijskih, sudskih ili fizičkih pretnji). Ovi oblici pokušaja cenzure uglavnom dolaze od pojedinaca koji su povezani ili su deo političkih grupa i / ili interesima koji su povezani sa biznisom“, ocenjuje Luci.
Prema njenim rečima, mainstream mediji imaju tendenciju da budu konzervativniji u odnosu na formate koji se koriste, teme i pitanja koja se razmatraju, kao i perspektive i tačke gledišta.
„To znači da mainstream mediji imaju tendenciju da ojačaju tradicionalne norme i vrednosti, ili održe postojeći status političkih ili ekonomskih modela. Zbog toga se retko ide dalje od utvrđenih narativa, retko se nude alternativne ideje i modeli kao održiva rešenja. U proteklih nekoliko godina dolazi do porasta broja medija koji zauzimaju progresivniji pristup govorenju o ekonomskim modelima, društvenim vrednostima i normama, kao i oblicima političkog učešća i protesta. Takvi mediji, mislim, na kraju dostižu još specifičniju publiku, pa ne i nužno glavnu javnost“, naglašava Luci.
Novinar i predstavnik Saveta za štampu Imer Muškoljaj za Danas objašnjava da je sloboda izražavanja i medija na Kosovu na boljem nivou nego u većini zemalja u regionu.
„Naravno, politika i druge interesne grupe pokušavaju da utiču na medije i u nekim slučajevima uspevaju, ali generalno mediji su slobodni da izveštavaju, prezentuju stavove svih stranaka i promovišu demokratske vrednosti. Na Kosovu ima mnogo „zdravih“ medija, koji se mogu uzeti kao primer i u zemljama regiona“, navodi Muškoljaj.
Kada je reč i o poštovanju etičkog novinarskog kodeks, ona ukazuje da ako uporedimo kosovske medije sa onima u Srbiji, generalno više poštuju etički kodeks.
„Srećom na Kosovu nema tabloida kao u Srbiji i građani su u velikoj meri pošteđeni laži, klevete, govora mržnje i trovanja javnosti lažnim vestima. Govor mržnje uglavnom je prisutan u komentarima čitalaca i više na društvenim mrežama nego u onlajn medijima. Govor mržnje je uglavnom usmeren protiv etničkih, verskih i LGBTI zajednice“, dodaje naš sagovornik.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.