Svetski dan slobode medija, a sloboda medija sve manje

Svetski dan slobode medija je na današnji dan 1993. godine ustanovila Generalna skupština Ujedinjenih nacija kako bi se podigla svest o značaju slobode medija, a vlade država podsetile da je njihova obaveza da poštuju i podržavaju pravo a slobodu izražavanja koje je zagarantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima.

Medijska udruženja u Srbiji su pozvala novinare da danas prekinu program u 15 do 12 kako bi „gromoglasnom tišinom“ pokazali da su spremni da se bore za slobode medija.

UNS je saopštio da novinari nikad nisu bili u gorem ekonomskom položaju i pod većim pritiscima, a da su osiromašeni naročito lokalni mediji, jer su lokalne vlasti iskoristile povlačenje države iz medija da dodatno smanje finansije medijima.

Rezultat toga su ne samo osiromašenje, već i njihova zavisnost od centara moći, tabloidizacija, pad etičkih standarda, autocenzura i visok nivo klijentelizma.

UNS traži od Vlade da izmenama zakona obezbedi da lokalne samouprave izdvajaju najmanje 2 odsto budžeta medijima, ali i da se što pre reši status Tanjuga, da se dovrši privatizacija Večernjih novosti i Politike. Između ostalog traže i da se da podrška Komisiji za istraživanje ubistva novinara, kako bi što pre bila podignuta optužnica za ubistvo Milana Pantića i Dade Vujasinović.

NUNS poziva medijske radnike da se suprotstave daljem unižavanju profesije kako bi se vratilo poverenje građana.

“Uloga i cilj medijskih poslenika mora biti slobodno i odgovorno informisanje i stvaranje kritičke javnosti u društvu, a ne ispunjavanje želja političkih i ekonomskih moćnika. Vlast i država su dužni da novinarima i medijima u Srbiji obezbede uslove za slobodan rad, bez pritisaka i cenzure. Novo medijsko zakonodavstvo mora zaživeti kako bi se stvorili svi neophodni uslovi za slobodu informisanja, kao i za slobodna i fer utakmicu na medijskom tržištu”, poručuju iz NUNS-a.

BIRODI: Za 25 odsto gora situacija nego 2012. godine

O katastrofalnom stanju u srpskom novinarstvu govori i Biro za društvena istraživanja – njihov monitoring medijskog izveštavanja tokom predizborne kampanje za predsedničke izbore 2. aprila ukazuje na to da se situacija pogoršala za 25 odsto u odnosu na 2012. godinu.

„Razlog ovakvom stanju treba tražiti odsustvu efektivne regulacije na nivou Regulatornog tela za elektronske medije, medijske samoregulacije na nivou Saveta za štampu i profesionalne samoevalucije na nivou medija za koje se ni sami novinari, sindikati i novinarska udruženja ne zalažu dovoljno“, piše u saopštenju BIRODI-ja povodom Svetskog dana slobode medija.

Za posledicu imamo, navode u ovoj organizaciji, odsustvo mogućnosti da građani dobiju objektivne, pravovremene, proverljive i tačne informacije, kao i atmosferu građanske autocenzure, jer prema njihovom istraživanju 49 odsto građana smatra da danas u Srbiji nije pametno govoriti ono što misliš.

Ombudsman: Srbija još nije društvo slobodne reči

Uprkos tome što su slobodni mediji neizostavna i nezamenljiva osnova demokratskog društva, Srbija i dalje nije društvo slobodne reči, ocenio je v.d. zaštitnika građana Miloš Janković povodom Svetskog dana sloboe medija.

Pritisci i napadi na medije su, kaže on, očigledni i vidljivi na različite načine, uključujući i direktne napade na novinare – NUNS je prošle godine zabeležio 69 napada na novinare, a samo u prva 4 meseca ove godine skoro 30, među kojima i dva fizička napada i osam pretnji.

„Loš ekonomski položaj novinara, prepoznatljiv po niskim i neredovnim primanjima, nepovoljnim i lošim ugovorima, ‘radu na crno’ i siromašnoj ponudi posla, uz finansijsku i političku zavisnost samih medija, doveli su toga da cenzura i autocenzura postanu glavni urednici srpskih medija, dok je visoka profesionalna etika preseljena na nivo pojedinačnih slučajeva“, piše u saopštenju.

Poverenik za informacije od javnog značaja čestitao je medijskim radnicima Svetski dan slobode medija i istakao da je neophodno ostvarivati ciljeve poput transparentnosti medijskog vlasništva, dostupnosti javnosti svih informacija o finansiranju medija iz javnih izvora, suzbijanja mehanizama koji dovode do autocenzure, zaustavljanje tabloidizacije…

U ostvarivanju tih ciljeva, ističe poverenik, najveću ulogu i odgovornost ima država, ali i sami novinari i mediji koje je pozvao da „smanje raskorak između vrednih etičkih standarda upisanih u kodekse i praktičnog delovanja nekih medija i medijskih ranika koji sa tim standardima gotovo da i nemaju veze“.

Reporteri bez granica i Evropski parlament: Tužna slika novinarstva

U Srbiji je prema izveštaju Reportera bez granica, medijskih sloboda je kontinuirano manje naročito od dolaska Aleksandra Vučića na mesto premijera 2014. godine, pa je ove godine pala na rang listi „Index of Press Freedom“ na 66. mesto u odnosu na 59. mesto 2015. godine.

Kritički orijentisani mediji su, prema izveštaju Reportera, česta meta javnih napada, poput BIRN-a, CINS-a, Danasa i Vremena, dok su novinari generalno pod velikim ekonomskim i uređivačkim pritiscima.

Slična situacija je i u zemljama u okruženju, a Reporteri ocenjuju da su slobode medija u padu u čitavom svetu, čak i u razvijenim demokratskim zemljama i da su napadi na medije postali uobičajeni.

Pogoršanju situacije u medijima doprineli su i „opsednutost nadzorom i kršenjem prava na poverljivost izbora“, i to u onim zemljama koje su smatrane dobrim, poput SAD ili Velike Britanije.

Naročit udarac na medije predstavljali su izbor Trampa za predsednika i kampanja za Bregzit u Velikoj Britaniji. „Visokotoksičan“ medijski diskurs tada je odveo svet u novu eru post-istine, dezinformacija i lažnih vesti.

I u skoro usvojenom izveštaju Evropskog parlamenta navodi se da slobodu medija na Balkanu ugrožavaju zastrašivanje, autocenzura i tabloidizacija.

Rasprostranjeno je zastrašivanje novinara, konstatuje se u izveštaju i podseća da se zločini protiv novinara ne kažnjavaju, pa se kao primer uzima Srbija koja ima 3 i dalje nerešena ubistva novinara Milana Pantića, Dade Vujasinović i Slavka Ćuruvije.

U izveštaju stoji i da je u Srbiji nejasna vlasnička struktura medija i državno finansiranje, posebno na lokalnom nivou, da u BiH najveći broj medija ne otkriva informacije o svojim finansijama i stvarnom vlasništvu, a da su u Makedoniji neke televizijske stanice u vlasništvu pojedinaca koji su navodno povezani s vladom.

„Mešavina niskih primanja koja se isplaćuju kasno, slaba sigurnost posla, rad bez ugovora ili sa lako raskidivim ugovorima predstavlja direktan oblik pritiska koji podstiče širenje autocenzure, otežava nezavisnost, kvalitetno novinarstvo i favorizuje tabloidizaciju. Sindikati novinara i zakoni o radu su od ključnog značaja za ublažavanje ovih problema“, navodi se u izveštaju.