Tuga i budućnost novinarstva

Slavka Ćuruviju su ubili 1999. godine.

Ostao sam jedini preživeli akter iz Šešeljevog govora u skupštini Srbije oktobra 1998. godine koji je prethodio usvajanju zloglasnog Zakona o informisanju.

Za Šešelja smo tada sva trojica bili izdajnici – Gruja je bio major, Slavko podnarednik a ja general – lajtant NATO.

„U Srbiji deluje peta kolona kroz pojedine medije, kroz ‘Dnevni telegraf’, kroz ‘Danas’, kroz ‘Vreme’, kroz ‘Našu borbu’, kroz ‘Radio B-92’ itd. Šta to znači kada šef jednog moćnog vojnog pakta, najmoćnijeg u savremenom svetu, dođe u Beograd i postrojava novinare? On se postavlja u ulogu njihovog glavnog i odgovornog urednika. Glavni i odgovorni urednik ‘Vremena’ i ‘Naše borbe’ i ‘Danasa’ i drugih sličnih listova je Havijer Solana. Mene samo iznenađuje, kada već dolazi sa novcem, kada dolazi sa svojom zaštitom, zašto tim urednicima, tim novinarima nije podelio i činove, pa da znamo da je Veran Matić general – lajtnant NATO, da znamo da je Ćuruvija podnarednik NATO, da je Grujica Spasović, dijete Grujica, major NATO i slično. To me uopšte ne bi iznenadilo, jer oni podnose izveštaj redovno svojim gazdama i za to što rade dobijaju novac i mi imamo podatke da dobijaju novac i o tome otvoreno govorimo.“

Sećam se Gruje, jednog od provoboraca koji se sa svojom ekipom (u kojoj je bio i nedavno preminuli direktor „Danasa“ Dušan Dule Mitrović) nikada nije predavao.

Preotmu „Borbu“ – nastane „Naša borba“, a zatim „Danas“ koji traje već treću deceniju…

Još mi je u glavi scena iz redakcije „Danasa“ u Jagićevoj ulici na Zvezdari, koju smo Saša Mirković i ja posetili kako bi im dali podršku na početku rada, kao što smo jedni drugima išli tih meseci i tih godina, ne samo kao simbolička ohrabrenja, već i da dogovorimo akcije protesta, otpora, odbrane, napada…. Tamo sretnemo Gruju koji nam sa dečačkim oduševljenjem najavljuje šta će sve biti u prvom broju novina…. To su neke scene koje ti se urežu u pamćenje i koje nikada ne zaboravljaš.

Gruja je bio prvi ambasador Srbije u Sarajevu.

Njegovo imenovanje je, uz ambasadorski mandat Radeta Cvetičanina u Zagrebu, bio primer diplomatskih postavljenja uglednih medijskih profesionalaca kojima se, ako ništa drugo, sprečila regresija u odnosima sa susedima.

Jedan od poslednjih intervjua Gruja je dao nedeljniku „Vreme“.

„Vreme“ sutra slavi 30 godina postojanja. Koleginicama i kolegama čestitam na velikom i značajnom jubileju!

Gledam crno belu fotografiju i ne znam ko nam više nedostaje: Žare, Srđa Popović, Dušan Kira Simić, Zoran Jeličić, Jug Grizelj, Jurij Gustinčić, Stojan Cerović, Lazar Stojanović, Aleksandar Ćirić, Elena Šuca Krstanović….

Dodajem imena onih kojih nema na slici plašeći se da nekog ne zaboravim: Dejan Anastasijević, Jovan Dulović, Draško Gagović, Tanja Tagirov, Uroš Komlenović, Radoslav Ćebić, Zoran Majdin, Zoja Jovanov, Frano Cetinić….

Ostajem bez reči.

I treba da nas zabrine „gubljenje supstance“ kada je reč o profesionalnim medijima, profesionalnim novinarima… Dinamika obnove, stvaranje novih generacija ide presporo. Iskreno se plašim situacije u kojoj ćemo ostati bez novinara, slobodnih medija koji će nas informisati.

Srednje generacije, koje predstavljaju Jelena Zorić i Aleksandar Cvrkotić koji danas dobijaju nagradu „Dušan Bogavac“, zaslužuju stalnu podšku i kada im se preti ali i kada se ugrožava ili ograničava njihovo profesionalno novinarstvo, bilo spolja ili iznutra, i kada je reč o egzistencijalnoj bezbednosti.

Kako bi dobili dovoljno vremena da se stvori mehanizam i prostor za stvaranje novih generacija novinara za budućnost.

Raduje me što su upravo najmlađi novinari lista Danas primili priznanje Dušan Bogavac u ime redakcije, kao i upoznavanje sa mladim snagama redakcije Bete.