Kako navode u proglasu, izlazak države iz vlasništva u medijima lokalne vlasti su iskoristile za drastično smanjenje finansiranja medija i tako izvršile dodatni pritisak na njihovu slobodu. Posledica je, kažu, siromašenje medija, njihova zavisnost od centara moći, tabloidizacija, pad etičkih standarda, autocenzura i visok nivo klijentelizma.
Sada čak i Ministarstvo kulture i informisanja priznaje da treba utrostručiti izdvajanja iz budžeta opština i gradova za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog značaja.
„U godini za nama vlast, ali i opozicija, demonstrirali su bahat odnos prema novinarima i medijima. Urednici su ekspresno smenjivani ili nezakonito otpuštani, a novinari su diskriminisani zbog uređivačke politike svojih redakcija“, navodi se u proglasu.
UNS zato zahteva da Vlada pokrene izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima kako bi obaveza svih nivoa vlasti bila da raspisuju konkurse za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja i da za te namene lokalne samouprave (osim velikih gradova) izdvajaju najmanje dva odsto svojih budžeta. Kao garancija za izvršenje ove obaveze treba da budu predviđene i kazne za funkcionere lokalne samouprave ako ne izdvoje novac za projektno sufinansiranje medija.
Traže, takođe, i da Vlada i medijska zajednica uspostave dijalog o važnim pitanjima medijskih sloboda i potrebe unapređenja kulture javne komunikacije značajne za demokratizaciju srpskog društva, da Vlada što pre reši status Novinske agencije Tanjug i dovrši privatizaciju Večernjih novosti i Politike, kao i da u izradi Strategije razvoja sistema javnog informisanja i medijskog zakonodavstva postojanje socijalnog dijaloga u medijima bude važan kriterijum za podršku države medijima.
Među zahtevima se navodi i da Vlada pruži svu neophodnu podršku Komisiji za istraživanje ubistava novinara kako bi što pre bila podignuta optužnica za ubice jagodinskog novinara Milana Pantića i rasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović.
„Da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine najzad počne da radi svoj posao i kada su u pitanju 39 novinara i medijskih radnika srpskih redakcija ubijenih u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji, na Kosovu i Metohiji i tokom NATO agresije, umesto što godinama bez rezultata, po prijavi NUNS-a, istražuje odgovornost novinara osumnjičenih za pripremu i organizovanje ratnih zločina i genocida“, stoji u tekstu proglasa.
Oni zahtevaju i da se pregovarački tim Vlade Srbije za pregovore sa kosovskim institucijama najzad zauzme za zaštitu interesa srpskih medija na Kosovu i Metohiji a posebno za formiranje nezavisnog televizijskog kanala na srpskom jeziku koji će signalom pokrivati celo Kosovo i Metohiju, imati nezavisan Upravni odbor i finansiranje.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.