Kao tvorac, vlasnik i glavni urednik nedeljnika koji se zove Nedeljnik, Lalić od četvrtka do četvrtka, već šest godina, dokazuje da novinarstvo u Srbiji još nije umrlo, a ka’ će ne zna se. E sad, to što je u Nedeljniku ne umire novinarstvo, ne znači da su baš svi koji izađu u tom listu totalno besmrtni. Lalić je recimo objavio poslednje ispovesti Aleksandra Tijanića, Dobrice Ćosića i raznih drugih „ekskluzivaca“ pred njihovu smrt, što je zapravo dokaz teze da je jedna od deset stvari koju morate uraditi pre nego što umrete – da izađete na naslovnoj strani Nedeljnika. Jer, kažu, ko nije dao intervju Nedeljniku, taj ko da nije ni postojao, a ko nije pisao za Nedeljnik, taj i nije neki novinar.
Upravo su te ekskluzivne ispovesti raznih velikih i značajnih likova zaštitni znak Lalićevog malog radnog kolektiva, sastavljenog od centarfora srpske novinarske reprezentacije, koja se okuplja negde iznad čuvene Madere i svakog četvrtka pokaže nama običnim smrtnicima kako se prave dobre novine.
Lalić je bio je najmlađi glavni urednik neke dnevne novine u Srbiji (Pressa), pre toga novinar i urednik u Večernjim novostima, otac mu je takođe bio novinar, a verovatno da nema većeg posvećenika štampe od njega. Tajnu Nedeljnika, najtiražnijeg srpskog „tjednika“, objašnjava ovako: „Kod nas je specifično to što je 90 odsto redakcije iz novinarskih porodica, praktično su odrasli u redakcijama, pa se oseća i ta strast ka profesiji, jednoj od najlepših na svetu. Ukratko, mislim da je u tome naša tajna“.
Vreme u kome živi njegova generacija opisao je u jednoj od brojnih kolumni: „Ja sam, inače, rođen u korupciji, a ne u grehu… Moja majka je, naime, te davne 76. ostavljena da se satima porađa sama u porodilištu na Zvezdari, tačno preko puta kuće gde smo živeli, jer se na stolu pored porađala „mesarova žena“. Ni to što mi je otac radio u Večernjim novostima, ni to što smo dakle zbog toga imali neke veze, nije pomoglo pred čistim kešom koji je mesar doneo u porodilište. Tako sam ja dobio neko kranijalno krvarenje, pokušavajući da izađem dok je vrištala mesarova žena, ali na moju sreću i ona se brzo porodila, pa nisam završio s oštećenjem mozga, iako mnogima to sigurno ne izgleda tako“.
U srećnom je braku i ima ćerkicu. Napisao je knjigu o knezu Pavlu i 27. martu, a pojaviće se u jednoj maloj ulozi u drugom serijalu serije „Senke nad Balkanom“. Novčani iznos nagrade „Aleksandar Tijanić“ od 2.000 evra poklonio je napadnutom kolegi iz Vrčina Milanu Jovanoviću.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.