Veran Matić – Miša i Slaviša

Ako to proširimo na period od godinu dana, onda im društvo prave i Goca Suša, Dragan Janjić i Džive Mitrović. Svako od njih je na svoj način dao doprinos nastojanjima da popravimo postojeći i načinimo bolji svet i društvo u kojem živimo.

Pre dve godine, Slaviša Lekić je napisao tekst koji je sadržao sjajan opis jedne od najdramatičnijih epizoda iz istorije B92 koji objašnjava mnogo toga što je usledilo kasnije. Imalo je to svoje korene u vremenima čiji je Slaviša bio hroničar, koji je sve to neposredno pratio, pamtio, beležio i publikovao na sebi svojstven način. Iako je postojalo dosta stvari oko kojih se nismo slagali, imao sam razumevanja za Slavišin specifičan stil koji se uočava i u tekstu koji mi je posvetio pre četiri godine. To je bio Slaviša koga si mogao da voliš ili ne voliš, ali to je bio on. Jedan jedini.

Priznajem da mi se lično i profesionalno posebno urezala u pamćenje saradnja sa Mišom Vasićem. Možda i zato što što je B92 bio suizdavač njegove bestseler knjige „Atentat na Zorana“. Na promociji u Medija centru sam rekao da je to profesionalni podvig i da je Miša ovom knjigom dao „najjasniju sliku onoga što se dogodilo“.

Petnaest godina kasnije, Stevan Dojčinović je na Tviteru sublimirao značaj ove knjige i veličinu autora: „Vasić je iza sebe ostavio ovu knjigu koja je remek delo. To je najbolja novinarska knjiga u Srbiji i osnova za svakog ko želi da dalje istražuje kriminal ili da se bavi istraživačkim novinarstvom. Nešto kao The Wire samo u pisanoj formi. Klasik.“

Sve se svodilu na temu nad temama ovog drustva – organska saradnja drzave i kriminala. Lica te saradnje su se menjala – od Arkana do Koluvije, ali sustina je ostala ista. Niko kao Vasic nije razotkrio tako duboko tu spregu u vreme ratnih 90ih i zemunskog klana.

— Stevan Dojcinovic (@StevanOCCRP) September 25, 2021

Miša je u toj meri bio uveren u ispravnost onoga što radi da je stoički podnosio višegodišnja maltretiranja po sudovima. Tako ga je pre devet godina Apelacioni sud pravosnažno oslobodio zbog tužbe advokatice Biljane Kajganić koja ga je tužila zbog povrede časti i ugleda i nanošenje duševnog bola. Tada je još jednom potvrđeno koliki je Miša bio profesionalac i koliko je držao do istine.

Kao takav, bio je čest gost u programu nekadašnjeg B92. Uvek smo se radovali njegovom dolasku. Bio je jedan od najboljih hroničara našeg vremena i tumača onoga što nam se događa. Znajući to, nisam bez razloga na promociji njegove knjige izrekao nešto što je i danas aktuelno: „Kao što smo posle Petog oktobra imali nedostatak radikalne rešenosti da se suočimo sa bliskom prošlošću i ratnim zločinima, ako ne razjasnimo podlogu ubistva Zorana Đinđića i sve okolnosti, napravićemo još dodatni problem. A to već vidimo u obnovi retorike, „patriotskih priča“ i mitološke svesti“. Baš tako danas sve i izgleda. Ako nije i gore. Uostalom, pogledajte završna izlaganja odbrane na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije.

Svestan sam da o Miši ne mogu pisati na način na koji su to već učinili njegove kolege iz nedeljnika Vreme. Ponosan sam da su nam se profesionalni putevi svojevremeno ukrstili i da je knjiga „Atentat na Zorana“ postala značajan dokument jednog vremena. Naš odnos je bio takav da je pre sedam godina u kritički intoniranom komentaru Miša napisao: „Veran ostaje moj drug“. Voleo sam takvog Mišu koji se nije libio da bude iskren do srži. Imao je svoje principe kojih se držao do kraja kao i svi koje sam pomenuo na početku. Tim pre nam njihov odlazak iz novinarstva u ovom vremenu smrti teže pada.