Vladan

Posle nekoliko sati dobio sam i pitanje jednog od najnapadanijih novinara, šta mislim o tome da li je smrt VR organizovana, da li je ubistvo, na skali od 1 do 10. On je mislio 8. Bio sam najmanje duplo šokiran: užasnom smrću kolege, koji je po ponašanju i reakcijama bio najblaži, tj. tolerantniji među nama, ali sa vrlo jasnim, snažnim stavovima o svemu. I što me ova užasna smrt vratila u vreme koje smo živeli pre B92 u okvirima Ritma srca u kojem je radila Olja, koja je postala Vladanova supruga kasnije. Nekoliko hiljada je prošlo kroz Ritam i B92, posvećenih, talentovanih, kojima je boravak u prostoru Sloboda predstavljao inicijaciju u prostor novinarstva, ali i svih drugih mogućih profesija. I kao što su mnogi napravili uspeh u novinarstvu, Olja je napravila uspeh u školovanju dece, učenju engleskog jezika… a Vladan ostao dosledan stavovima i idejama “ljudi” iz devedesetih iz Studija B, B92, Naše Borbe, Vremena…

Nasilna smrt Vladana Radosavljevića i velika nesreća koja je zadesila njegovu porodicu je tragedija našeg društva, države i sistema koji su dopustili da nešto tako jezivo uopšte bude moguće.

Žrtva nevinog Vladana, koji je imao tu nesreću da se nađe na meti podivljalih zveri, primer je tolerancije bezakonja koja dovodi do najtragičnijeg ishoda. Šta god da usledi kao sankcija prema vlasniku i onome ko se nije starao o psima, ne može da ispravi činjenicu da Vladana više nema.

Na pravdi Boga.

Tako se u našem narodu kaže kada nekome bude načinjena velika nepravda. E ovo je ta nepojamna nepravda koja je naneta Vladanu, Olji Panić, njegovoj povređenoj supruzi sa kojom se znam 40 godina, i njihovom sinu.

Vladanova sudbina nas dodatno boli zato što nismo verovali da je nešto tako uopšte moguće. I da se pritom desi nekome kao što je Vladan koji je bio primer tolerancije, dobrote, etičnosti,  profesionalizma i pozitivnih vibracija uprkos svemu što nam se događalo. Svašta smo doživljavali. Razne smo tragedije iskusili. Podnosili gubitke nadajući se  boljim vremenima koja nikada nisu došla. I na kraju ovako nešto da se desi… Jezivo.

Prisećam se kako je Vladan pre tačno dve decenije vodio prvi demokratski duel predsedničkih kandidata. Stenogram te emisije je ostao zabeležen na veb sajtu pokojnog B 92 kao trag davno prohujalog vremena  kada se još uvek verovalo u bolje sutra.

Na gubitku su svi koji su ga poznavali. Oštećeni smo svi mi koji smo decenijama znali Vladana sa kojim smo se sretali različitim povodima i u različitim ulogama pokušavajući da ovaj deo sveta načinimo boljim mestom za život. Očito nismo uspeli. Vladan više nije sa nama spletom nesrećnih okolnosti koje pokazuju da nema pravde. Jer da je ima, Vladan bi nas sve nadživeo.

Neopisiva je nepravda da je Vladan zauvek otišao a da nismo mogli da mu pomognemo.

Stradao je na pravdi Boga u pasija vremena. Od pasijih sinova. U pasije popodne.

Siguran sam da moj često napadani kolega nije u pravu i da nema nepoznanica u ovom slučaju, tragične smrti kolege Vladana. Ali, užasavajuća je situacija u kojoj novinari svaku situaciju ugrožavanja bezbednosti novinara, računajući i ovakvu strašnu situaciju, dominantno tumače kroz filtere represije kojoj su izloženi…

To je najveći poraz i sistema u kojem živimo, i stvarnosti pozicije novinara u Srbiji i svetu danas koja se ogleda i kroz ovakve tragične situacije.