Vladimir Radomirović: Najveći problem srpskog novinarstva je siromaštvo (Video)

Vladimir Radomirović je novi predsednik Udruženja novinara Srbije, i osnivač i urednik portala „Pištaljka“. U intervjuu za „Espreso“ Radomirović govori zašto smatra da su mediji danas slobodniji nego u vreme Tadića, komentariše predsedničku kampanju i da li su svi imali isto prostora u medijima, priča o glavnom uredniku RTS – a Draganu Bujoševiću, na koje prepreke nailazi dok istražuje razne slučajeve korupcije na portalu „Pištaljka“…

Radomirović priča šta bi voleo da se u novinarskoj profesiji promeni za vreme njegovog mandata, govori o rasvetljavanju ubistava novinara u Srbiji, kao i da li će se doći do istine i pravde u njihovim slučajevima, u kakvim je odnosima sa bivšom predsednicom UNS – a Ljiljanom Smajlović, komentariše sporni intervju sa Borisom Tadićem, priča o medijima koji se dodvoravaju novoizabranom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, i šta UNS može da uradi povodom toga, koji je najveći problem srpskog novinarstva i kako ga rešiti…

Nesumnjivo je mnogo pažnje izazvala vaša izjava da su danas mediji slobodniji nego u doba Tadića. A da li su sasvim slobodni, i šta kažete na optužbe opozicije da su skoro svi pod vlašću jednog čoveka?

– Mediji nisu slobodni. Sada su slobodniji nego u vreme Borisa Tadića, ali govorim o nijansama sive. U vreme Borisa Tadića postojala je striktna kontrola medija, nije bilo kritički nastrojenih tekstova u štampi, priloga na televiziji, a ljudi bliski Borisu Tadiću su kontrolisali agencije za oglašavanje, i preko njih tržište kojim su usmeravali novac podobnim medijima. Sada je ekonomska situacija mnogo teža, podsetiću da je u vreme Tadića neke državne institucije, ministarstva davali ogromne sume novca medijima za neke usluge, a ti mediji su im to uzvraćali ćutanjem, raznim malverzacijama ili dodvoravanjem tim vlastima. Sada je ekonomska situacija teža, novinari su sve siromašniji, i time su sve podložniji uticajima i pritiscima sa svih strana. Da li su to pritisci političara, ili nekih poslovnih krugova, novinari ne mogu da se izbore sa tim pritiscima, i zato je bitno da se novinari udružuju, da značaj Udruženja novinara Srbije, u borbi za prava novinara bude sve veći, i da se izborimo i za sindikalna prava novinara.

Kako vam je izgledala predsednička kampanja, da li su svi imali isto prostora u medijima?

– Mediji su davali očiglednu prednost jednom kandidatu, kandidatu vladajuće koalicije Aleksandru Vučiću, ali bilo je i onih medija koji su davali jednaki prostor svim kandidatima. Podsetiću ipak na onu kampanju 2012. godine, u kojoj se vodila bitka između Borisa Tadića i Tomislava Nikolića. Mi, sa portala „Pištaljka“ gde sam ja glavni urednik, objavili smo nekoliko tekstova koji bi izazvali senzaciju u bilo kojoj državi na svetu. Objavili smo poverljivi izveštaj Evropske komisije o takozvanoj reformi pravosuđa, gde su ti ljudi koji su gledali šta se dešava u Srbiji primetili kakve se sve nepravilnosti dešavaju, napravili izveštaj koji je EK krila. Na zahtev poslanika Evropskog parlamenta Zelenih iz Holandije, mi smo dobili taj izveštaj, ali nijedan veći medij nije preneo taj izveštaj. Tada smo objavili i da verenica tadašnjeg potpredsednika Vlade Božidara Đelića, tačnije njena firma dobija poslove oko opremanja državnih institucija nameštajem, i da je tu niz sumnjivih ugovora potpisan. To takođe niko nije preneo. Kontrola je bila takva da je Boris Tadić podneo ostavku a to se u našim medijima zvalo skraćivanje mandata. Nijedan medij od ovih koji utiču na formiranje javnog mnjenja nije javio da je Boris Tadić podneo ostavku na mesto predsednika države, već su svi govorili o skraćivanju mandata. Čak i kad su strane agencije navele da je Tadić podneo ostavku u domaćim interpretacijama tih stranih vesti bilo je „kako strani mediji javljaju, Boris Tadić je skratio mandat“.

Dok ste radili u Politici ukazivali ste na cenzuru u tom listu pod Bujoševićem. Danas je on direktor RTS. Kako gledate na to?

Kada je on postavljen za direktora RTS, ja sam sa grupom kolega, koji su upravo dok je Bujošević bio glavni urednik „Politike“ otpušteni kao politički nepodobni napisao tekst koji je objavljen u „Politici“, u kojem smo rekli, odnosno naveli šta je sve Bujošević radio dok je bio tamo, i da nas ne čudi da je postavljen za direktora RTS, jer očigledno da u Srbiji samo takvi kadrovi uspevaju. Bujošević je i tamo nastavio da radi ono što je radio u „Politici“, i vidimo da informativni program RTS je daleko od idealnog. Nedavno je bio zahtev sa protesta da se smeni rukovodstvo. UNS je rekao da ne može da podrži tu ideju jer bi to bio pritisak. Mi od tih urednika tražimo da izveštavaju profesionalno, da poštuju sve standarde etičke, da se potpuno oslobode novinari i urednici, da mogu da izveštavaju bez straha od nekih političkih i ekonomsih posledica, i na tome će UNS i dalje raditi.

[povezaneprice]

Osnovali ste portal Pištaljka koji svakodnevno alarmira javnost povodom raznih slučajeva korupcije. Na koje prepreke nailazite, kakvi su odjeci?

Pištaljka je za ovih sedam godina objavila nekoliko stotina istraživačkih tekstova, od kojih su neki doveli do zvaničnih istraga, optužnica. Podsetiću vas da je na osnovu našeg teksta, našeg istraživanja optužen sadašnji predsednik DS Dragan Šutanovac zbog takozvane afere „pašnjak“. Ovih dana takođe objavljujemo seriju tekstova o gradonačelniku Beograda Siniši Malom, o tome da je Agencija za borbu protiv korupcije štitila Sinišu Malog, da je znala kakve za kakva je sve krivična dela osumnjičen, i da nije insistirala da on bude smenjen, već je krila sve to. Kada smo podneli zahtev da dobijemo sve to, od nas je pokušavala da sakrije. Čak je insistirao i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, i pokušali su i to da izvrdaju govoreći da su to strogo poverljive informacije, što ne može biti tačno jer u Agenciji za borbu protiv korupcije nema nijedan zaposleni koji ima sertifikat za dobijanje strogo poverljivih informacija, tako da ako su oni dobili te strogo poverljive informacije onda nema razloga da ih ne dostave i nama. Uticaj „Pištaljke“ svakim danom raste, ali ono što brine je što veliki mediji ne prenose ovakva istraživanja, jer da imamo, Siniša Mali bi odavno bio smenjen.

Postali ste predsednik UNS, šta biste voleli da se u novinarskoj profesiji promeni za vreme vašeg mandata?

– Želim da Udruženje novinara, koje je jedna od najstrarijih institucija u ovoj zemlji, 1881. godine nastalo, čiji je prvi predsednik bio Laza Kostić, da se unapredi, poveća članstvo, ali i da se obrati pažnja na lokalne medije, na novinare koji u manjim mestima koji su mnogo otvoreniji, imaju više prostora da im neko preti, da ih pritiskaju lokalni funkcioneri, moćnici. Nažalost, ovaj talas privatizacije po poslednjem Zakonu o javnom informisanju u medijima je doveo do toga da su mnogi mediji ugašeni, i da mnoge opštine u Srbiji nemaju medije iz kojih mogu da saznaju šta se dešava u njihovoj okolini. To bih voleo da se u narednih četiri godine promeni, da dobijemo više lokalnih medija, koji će svakodnevno izveštavati.

Radi li se dovoljno na rasvetljavanju ubistava novinara u Srbiji, Ćuruvije, Dade Vujasinović? Da li ćemo ikada doći do istine i pravde u njihovim slučajevima?

– Ja verujem da ćemo saznati dobar deo detalja o tome kako su ubijeni Slavko Ćuruvija, Milan Pantić iz Jagodine, Dada Vujasinović..Ko je taj odgovorni u NATO – u koji je potpisao nalog i pritisnuo dugme da se bombarduje zgrada RTS, i da se ubije naših 16 kolega, ko je ubio naše kolege na Kosovu i Metohiji tokom ’98. ’99. 2000. godine. Udruženje novinara Srbije insistira da se rasvetle sva ta ubistva, i moram da kažem da me posebno, kao istraživačkog novinara zabrinjava ubistvo Milana Pantića. To ubistvo se desilo 2001. godine, kada smo svi mi novinari, uključujući kolegu Pantića pomislili da je došlo vreme da se slobodno izveštava o svim temama. Milan Pantić je istraživao nekoliko slučajeva korupcije u Jagodini i okolini, i izgleda da je on ubijen zato što je poverovao da je došlo vreme slobode, i da može da se izveštava o takvim temama. To ubistvo treba sve da nas zabrine i cela novinarska zajednica treba da se uključi u pomoć komisiji za istraživanje ubistava novinara da se rasvetle sve okolnosti ubistva novinara Milana Pantića.

Šta je najveći problem srpskog novinarstva i kako ga rešiti?

– Siromaštvo je najveći problem. Jedan od načina da se to reši je da se obavežu lokalne samouprave da određeni iznos budžeta opredele za finansiranje medija u javnom interesu, i da o tom novcu onda odlučuju nezavisne komisije u kojima će većinu činiti predstavnici reprezentativnih novinarskih udruženja. To je način da dobijemo pre svega, jake lokalne medije, i novinare koji će imati pristojne plate i neće zavisiti od nekih političara, bogataša, da obavljaju svoj posao onako kako treba u javnom interesu.