Životno delo i kako dalje?

Neki put mi se čini da je dobri Bog izmislio društvene mreže i mogućnost neposrednog komunicaranja preko njih u dobroj nameri. Tako se, eto i ja, jednim tekstom upućenim kroz lavirinte elekronskog novinarstva mogu zahvaliti svima koji su mi ovih dana čestitali nagradu za životno delo, dodeljenu od Udruženja novinara Srbije.

Primajući tu nagradu rekao sam da sam doveden u tešku situaciju: sve će biti teže očuvati one vrednosti za koje sam, sudeći barem po obrazloženju žirija, nagrađen.

Društvene okolnosti, politička netrpeljivost i apsolustičke tendencije ovih koji su sada na vlasti, ali i nervoza opozicije koja veruje da bi se svet promenio samo kada bi mediji bili na njihovoj strani, otežavaju moj posao.

Ali, to nije ništa novo i navikli smo da radimo i borimo se i u takvim uslovima.

Ekonomska situacija je, barem što se tiče medija koji nisu spremni da se hrane na jaslama vlasti, katastrofalna. Oglašivači su zaplašeni i postoji bezbroj anegdota o tome kako se dovijaju da izbegnu oglašavanje i kad bi to bilo u njihovom dobrom interesu, sve iz straha da se ne zamere „onima tamo.“

Projektno finansiranje iz bužeta Republike pa do opština, pretvorilo se u karikaturu dobre ideje a pare idu putevima koji pre liče na mafijaško pranje novca nego na pomoć za proizvodnju sadržaja koji bi služili javnom intersu.

Ali, ni to nije ništa novo. Svaka vlast ima svoje miljenike samo što se sada ne zna ko je gori: vlast ili miljenici.

Pa, šta je novo? Najveći problem sadržan je u tome što je – udarničkim radom onih koji javni interes podređuju svom ličnom ili partijskom interesu – novinarski poziv ogađen mladim ljudima i sve je teže pronaći talente koji bi se prihvatili novinarskog zanata. Put do sazrevanja je dug i potrebno je stalno učiti a budućnost je, barem kad je o parama reč, vrlo neizvesna.

I oni što se pojave u redakcijama posle par meseci, čim se ispile, namiguju ka pi-ar poslovima. Manje je stresa a više para.

Pošto nameravam još da radim od dodele nagrade pitam se jedino kako da ostanem dosledan u svom shvatanju profesije.

Tako, bre, što nećeš da kukaš. Ustani i idi na posao.