288 dana zatvora novinarke RSE Alsu Kurmaševe

Takozvana istraga ovog slučaja otegla se nekoliko meseci. Tek u oktobru 2023. sudija u Kazanju proglasio je novinarku krivom i kaznio je sa 10.000 rubalja. Alsu se spremala da se vrati kući svojim dvema ćerkama i suprugu.

Međutim, nedelju dana posle izricanja presude, novinarka je ponovo privedena. Odvedena je u Istražni komitet, gde je obaveštena da je protiv nje pokrenut krivični postupak po delu 3 člana 330.1 Krivičnog zakonika Ruske Federacije („Neispunjavanje obaveze utvrđene zakonima Ruske Federacije za podnošenje dokumenata ovlašćenom organu neophodnom za upis u registar stranih agenata, koje je počinilo lice angažovano na ciljanom prikupljanju informacija iz oblasti vojnih, vojnotehničkih aktivnosti Ruske Federacije, koje, ako ih dobiju strani izvori, mogu biti iskorišćeni protiv bezbednosti Ruske Federacije“).

Alsu je smeštena u privremeni pritvor. Tek 23. oktobra je Sovetski okružni sud u Kazanju odobrio je zahtev istrage i poslao novinarku u istražni pritvor.

Prvo pismo od Alsu iz pritvorskog centra dobili su njeni prijatelji nekoliko dana pošto je uhapšena.

„Šta je u meni? Danas sam prvi put plakala od… Ne znam ni gde početak toga. Iskreno, nisam očekivala pisma ili pakete. Ali kada je sve došlo neočekivano, nisam mogla da se suzdržim. Sve me je ganulo. Posebno metla sa četkom. Kafa sa halvom – to je kafa na tatarski način!“, napisala je Alsu.

U svom prvom pismu iz pritvora, novinarka je napomenula i da se bavi jogom, mnogo piše, čita knjige i zahvalila se svima koji su joj pomogli.

„Danas su nas u šetnju odveli u dvorište veličine četiri puta šest metara. Trčali smo 40 krugova da bismo se približili kilometru. Zatim je bilo istezanje, čučnjeva. Čuvar je bio veoma iznenađen. Očigledno, to se ne dešava često“, napisala je Alsu u novembru 2023.

U narednim pismima, nekoliko puta se žalila na hladnoću u ćeliji za četiri osobe.

„Sve što radite je trenutno najnužnije i najvažnije. Bilo da pijete kafu ili bušite rupu u zidu da biste okačili ormarić – uradite to sada“, napisala je Alsu.

U decembru je njen suprug Pavel Butorin u intervjuu za Glas Amerike rekao da je „Alsu bila svesna rizika koji bi mogli biti povezani s odlaskom u Rusiju“.

„To nije bila laka odluka“, prisećao se Butorin. „Ali Alsu nije samo brižna majka svojoj deci, ona je i posvećena ćerka. I odlučila je da ode u Rusiju da pomogne bolesnoj majci. Shvatali smo da je to pomalo rizično, ali nismo mislili da će završiti iza rešetaka. Kada je privedena 2. juna dok je odlazila iz zemlje, odmah su posegnuli u njenu torbu za američkim pasošem. Odmah nam je bilo jasno da se sve to dešava zato što je američka državljanka“.

Butorin je onda spekulisao da je otegnuta istraga u prvom krivičnom slučaju nastala zbog toga što su vlasti „verovatno čekale uputstva iz Moskve i verovatno pokušavale da izgrade ozbiljniji slučaj“.

Nekoliko dana pošto je taj intervju objavljen, saznalo se da je Istražni komitet pokrenuo još jedan krivični postupak protiv Alsu Kurmaševe, ovoga puta zbog širenja „lažnih vesti o vojsci“. Optužena je za distribuciju knjige „Ne ratu: 40 priča Rusa protiv invazije Ukrajine“, koju je redakcija Idelskih realnosti RSE predstavila u jesen 2022. godine.

„To je zbirka kratkih priča Rusa koji ne žele da se njihova zemlja bori s Ukrajinom“, rekao je Pavel Butorin sredinom decembra. „Nisam pravnik, ali sam na internetu našao Ustav Rusije: ‘Svakome je zagarantovana sloboda misli i govora’. ‘Svako ima pravo da slobodno traži, prima, prenosi, proizvodi i širi informacije svim legalnim sredstvima’. ‘Sloboda štampe je zagarantovana’. ‘Cenzura je zabranjena.’ Čak i u Rusiji građani imaju pravo da govore. A novinari imaju pravo da prikupljaju i objavljuju te izjave“.

Pre nego što je pokrenut krivični postupak za „lažne vesti o vojsci“, Alsu je pisala porodici da je u njenoj ćeliji za četiri osobe često smešteno više ljudi. Ona je napomenula da se nove zatvorenice mogu dovoditi usred noći, iako u ćeliji ima samo četiri kreveta.

„Zdravo! Kako si? Ja sam dobro, bar svako ima svoj krevet, a i broj ljudi se poklapa“, napisala je Alsu krajem novembra. „Drago mi je što sam danas uspela da spavam više, što je malo bolje. To su unutrašnje ćelijske stvari u kojima se ljubav i milost moraju zaboraviti. Sve je to privremeno, Inšalah, stvari se menjaju prilično brzo – i to na bolje.“

U decembru je Alsu napisala: „Ne mogu da verujem da su već prošla dva meseca. Svaki minut ostavlja ožiljak na meni i na tebi.“

Posle tri meseca u pritvoru, Alsu je napisao da se „sve promenilo“.

„Ja sam se promenila, ti si se promenio, tvoja pisma su se promenila. Posle duge pauze, dobila sam desetine pisama koje si napisao tokom praznika. Toliko su promišljena, podelio si strahove sa mnom, odlučio si da ništa ne ‘zaboraviš’ već da podeliš sa mnom dok su drugi završavali salatu Olivije, to je neprocenjivo“, napisala je Alsu u svom pismu od 18. januara.

Takođe je podelila da li je zažalila zbog svog puta u Kazanj u maju prošle godine.

„Divite se mojoj hrabrosti što sam došla kući (!) ‘u ovakva vremena’. Ali mi živimo sada – i neće biti drugog ‘vremena’ za nas. ‘Vreme’ će nastaviti, ali možda neće biti nekog bliskog kome je potrebna pomoć. Niko mi neće vratiti tri meseca mog života koje sam provela tamo gde nije trebalo da budem. Imam odgovornost prema mojoj porodici. Za mladu decu, za staru majku. U mom i tvom životu, nikada neće biti drugog dana kao što je 18. januar 2024. Šta smo uradili danas? Kome smo otvorili vrata? Zato što će sutra biti sutra i sve će biti drugačije. Danas su na mom stolu tvoje razglednice sa slikama otvorenih vrata i prozora. Snažan si i samouveren. Sigurno ćeš naći prave odgovore na svoja pitanja. Otvori vrata sebi i drugima, ne plaši se toga. I veoma sam ti zahvalna“, napisala je Alsu Kurmaševa.

U jednom od svojih pisama opisala je i kako je provela novogodišnju noć – „u polusnu“.

„Hvala za božićne jelke! Kvalitet fotografija je dovoljan za moju maštu. Sve sam prepoznala, pogotovo što znam kako izgleda i miriše u stvarnom životu“, napisala je Alsu i napomenula da je dobila „mnogo lepih, promišljeno napisanih pisma upućena meni, a ne samo političkoj zatvorenici“.

Novinarka je napisala da je dobila mnogo pisama i razglednica iz Praga, Pariza, Austrije, Nemačke, SAD: „Sve je tako slatko. Nekako je neverovatno. Trajalo je skoro mesec dana, ali je stiglo“.

Alsu je 13. januara napisala da je dobila nekoliko pisama od najmilijih. „Dakle, dotok pisama se više-manje uspostavlja. Bilo mi je jako teško bez njih… U stvari, sve polako ali postojano postaje sve nepodnošljivije… Gde da nađem snagu? Pokušaću da je ne potrošim“.

Pavel Butorin rekao je novinarima da se njihove ćerke „muče“ zbog zatvora majke.

„Niko ne želi da odraste kao ćerka političke zatvorenice. Nema ničeg dobrog u tom nazivu. Ovo je veoma teško vreme za našu porodicu. Ali sam zahvalan njihovim drugovima, njihovim nastavnicima. Trenutno su veoma zauzeti školom i hobijima – obe odlično sviraju gitaru. I to, naravno, donekle pomaže da se nose s ovom strašnom situacijom. Više od šest meseci su bez majke. Alsu više od mesec dana nije čula glasove svoje dece“.

Suprug Alse je rekao da razgovara s decom o njenom zatvoru „svaki dan“: „Ponekad čak i prečesto. Da, u školi žele da budu kao svi ostali – ipak su tinejdžerke. Ali kod kuće, glavna tema naših razgovora je Alsu“.

Prijatelji Alsu su je od prvih dana zatvora pretplatili na razne novine, od kojih je većina na tatarskom. U proleće ove godine, Alsu je napisala pismo uredništvu lista Beznen gazit (Naše novine).

„Prošlo je 10 meseci otkako sam se vratila u Kazanj da budem sa starom majkom i bolesnim bratom. Polovinu od tih 10 meseci bila sam kod kuće sa rođacima, pomažući im, ali bez prava na izlazak. 18. oktobra prošle godine bila sam zatvorena po optužbama koje za mene još uvek nemaju smisla“, napisala je Alsu Kurmaševa.

Ona je spomenula da joj je „nedostajali tatarski jezik i razgovori bez straha”. Alsu je rekla da se „hiljade ljudi širom sveta bore“ za njeno oslobađanje: „Želim tih i miran život, molim se za to“.

„Moja najveća želja je da odavde izađem živa i zdrava. Druge želje su zaboravljene i to još pre dosta vremena. Moj deo života je sada deo istorije. I ovaj deo života biće istorija“, zaključila je Alsu.

Alsu je 1. aprila, na sudskom ročištu o produženju istražnog pritvora, prvi put dala izjavu novinarima. Ispričala je da su se njena „određena zdravstvena stanja pogoršala“, da se oseća „fizički loše“ i da su njeni „životni uslovi veoma loši“. „Nemam mogućnost da brinem o svom zdravlju“, rekla je Alsu.

Na pitanje da li joj je pružena medicinska pomoć, novinarka je odgovorila „minimalno“.

„Pre ili kasnije ću otići odavde, noseći belu odeću. I sa posebnom zahvalnošću ću piti čaj s mlekom, znajući da je i to zadovoljstvo neprocenjivo. Ali kako će se osećati oni koji su mene i moje najmilije podvrgli takvom iskušenju? Hoće li sudije, koje su kroz zube čitale moju kaznu, imati hrabrosti da podignu pogled? Kako će živeti oni koji su me odvojili od moje dvoje dece, poslavši me na duže vreme“, napisala je Alsu u pismu redakciji lista Beznen gazit.

Njen muž Pavel Butorin uložio je brojne napore da u Sjedinjenim Američkim Državama skrene pažnju na slučaj svoje supruge. On se, zajedno s ćerkama, sastajao sa američkim kongresmenima, senatorima, zvaničnicima i javnim ličnostima.

Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) je krajem aprila pozvao Vladimira Putina da oslobodi Alsu Kurmaševu, kao i novinara Volstrit džornala (The Wall Street Journal) Evana Gerškoviča (Gershkovich).

„Novinarstvo apsolutno nije zločin“, naglasio je on.

Mesec dana kasnije, 31. maja, Alsu je ponovo razgovarala s novinarima tokom sudskog ročišta o produženju istražnog pritvora. Pokazala je dečje crteže koje je dobila poštom.

„Roditelji su mi slali crteže njihove dece nezavisno jedni od drugih. Ne poznajem te ljude. Ovo je crtež trogodišnje devojčice iz Sankt Peterburga, a ovo je crtež američkog dečaka. Roditelji su zamolili svoju decu da nacrtaju slobodu, sreću, radost, a rezultat su ovi divni crteži. S obzirom na to da su ovo verovatno jedina trava i drveće koje ću videti ovog leta, neprocenjivi su. A uoči 1. juna ovo je najbolji poklon“, rekla je novinarka.

Alsu je takođe rekla da je u nekom trenutku prebačena u ćeliju za 10 osoba, gde se osećala bolje.

Vrhovni sud Tatarstana je 19. jula proglasio novinarku krivom za širenje „lažnih vesti o vojsci“ i osudio je na šest i po godina zatvora. Suđenje je bilo ograničeno na dva sudska ročišta i održano je iza zatvorenih vrata.

Alsu je puštena 1. avgusta. Bila je deo velike razmene između zapadnih zemalja, Rusije i Belorusije. Oslobođeno je ukupno 16 političkih zatvorenika iz Rusije. Prethodne večeri (po srednjoevropskom vremenu) Bela kuća je objavila saopštenje američkog predsednika Džoa Bajdena.

Prema njegovim rečima, „dogovor koji je obezbedio slobodu Pola Vilana (Paul Whelan), Evana Gerškoviča, Alsu Kurmaševe i Vladimira Kara-Murze bio je diplomatski trijumf”.

„Ukupno smo pregovarali o oslobađanju 16 ljudi iz Rusije, uključujući pet nemačkih državljana i sedam ruskih državljana koji su bili politički zatvorenici u svojoj zemlji. Neki od tih muškaraca i žena su nepravedno pritvoreni dugi niz godina. Svi su prošli kroz nezamislive patnje i neizvesnost. Danas je završena njihova agonija. Zahvalan sam našim saveznicima koji su nas podržavali tokom svih teških i složenih pregovora za postizanje ovog ishoda, uključujući Nemačku, Poljsku, Sloveniju, Norvešku i Tursku“, navedeno je u saopštenju.

Nešto kasnije, Bajden je govorio u Beloj kući. suprug Alsu, Pavel Butorin i njihove ćerke Bibisara i Mirijam takođe su prisustvovale događaju. Predsednik SAD otpevao je „Srećan rođendan“ Mirjam, čiji je rođendan 2. avgusta.

Butorin je u prvoj izjavi posle razmene zatvorenike rekao da je proteklih nekoliko naučio da drži emocije i očekivanja pod kontrolom.

„Očigledno, uvek smo se nadali najboljem. Ali i čak i sada, verovaću kada je vidim i kada je zagrlimo. Znate, dobili smo neke naznake (njenog oslobađanja). I video sam vesti, i neko vreme sam se čak klonio interneta. Nisam želeo da vidim nikakvo curenje, bilo kakve nepotvrđene izveštaje. Ali kada smo dobili poziv u Belu kuću, znao sam da se to dešava. I, ušavši u Belu kuću, kada smo videli porodice drugih Amerikanaca nepravedno zatočenih u Rusiji, tačno smo znali šta se dešava“, rekao je suprug Alsu.

„Iskreno, danas kao da sam sanjao. Mislim, poslednjih devet meseci su bili kao san. Trenutno smo preplavljeni emocijama, još uvek pokušavamo da procesuiramo šta nam se zapravo dogodilo danas, kada smo u Beloj kući, čuli glas Alsu iz Ovalne kancelarije, pored predsednika Bajdena – to je bilo nešto posebno. Ali za nas je ovo bila neverovatno teška godina i drago mi je što smo na kraju ovog puta, a sada se radujemo što ćemo zagrliti Alsu i pomoći joj da se ponovo integriše u slobodan svet posle toliko meseci nepravednog zatvora u Rusiji“, dodao je on.

„Danas smo bili svedoci istorijskog čina odlučnosti i saosećanja američke vlade i njenih saveznika, koji su pokazali da slobodni svet stavlja ljudski život i porodicu iznad svega. Čak i ako to znači razmenu pravih kriminalaca da bi se spasli nezakonito zatvoreni Amerikanci više od devet meseci. Alsu je bila lišena osnovnog ljudskog dostojanstva. Smeštena je u strašne zatvorske uslove, uskraćeni su joj telefonski razgovori s decom, uskraćivana joj je konzularna poseta kao američke državljanke, bila je lišena odgovarajuće medicinske nege i osuđena na tajnom suđenju za zločin koji nije počinila. Držana je u zatvoru isključivo zato što je Amerikanka i američka novinarka. Znamo da Alsu nije uradila ništa loše. Vlada SAD zna da ona nije kriminalac, a svet zna da nije uradila ništa loše. Veoma smo zadovoljni ovim ishodom“, naveo je Butorin.

„Tokom ovog iskušenja, ćerke Alsu su pokazale neverovatnu hrabrost. One su postale najbolje zagovornice pokreta ‘Sloboda za Alsu’. Alsu ne samo da će otkriti da su porasle, možda i više od nje, već će videti i dve mlade žene zrelije, odlučnije da brane svoja prava na slobodu govora i izražavanja kao Amerikanke. U velikoj meri zahvaljujući njima – našim ćerkama – uspeli smo da izdržimo ovo iskušenje. Jedva čekamo da zagrlimo Alsu“, rekao je njen suprug.

„Ovo je bio veoma emotivan dan i mislim da će biti još emotivniji kada je zaista vidimo“, naveo je Pavel Butorin.

Predsednik Radija Slobodna Evropa Stiven Kapus (Steven Capus) zahvalio je američkoj vladi i svima koji su „neumorno radili na okončanju nepravednog tretmana Rusije prema Alsu“.

„Alsu je bila targetirana jer je američka novinarka koja je jednostavno pokušavala da se pobrine za članicu porodice u Rusiji. Nije učinila ništa loše i sigurno nije zaslužila nepravedan tretman i prisilno odvajanje od voljene porodice i kolega“ naglasio je Kapus.

Direktor Tatarsko-baškirskog servisa Radija Slobodna Evropa Rim Gilfanov izjavio je da su uredničkom tim sve ovo vreme nedostajali osmeh i prisustvo Alsu.

„Alsu je visoko profesionalna osoba koja dobro zna svoj posao i radi s ogromnom posvećenošću. Kao osoba, uvek nas je sve punila svojim dobrim raspoloženjem i energijom – to nam je nedostajalo čitavu godinu. Zaista smo se nadali da će se ona vratiti što je pre moguće – i to se konačno dogodilo“, rekao je Gilfanov.