BBC Njuz: Radikalni eksperiment u doba neizvesnosti

BBC ima problema da se poveže sa mnogim Britancima – naročito onima iz siromašnijih sociološko-ekonomskih sfera i – još i više – sa onima mlađim od 35 godina.

Televizijska pretplata, koja pokriva oko 75 odsto BBC-jevih prihoda, nalazi se pod neprikosnovenim političkim i strukturalnim pritiskom.

Ove tri činjenice uticale su na promene saopštene danas. Prva znači da će one neizbežno biti bolne; druga je odredila prirodu najavljenih mera; treća znači da publika koju BBC ima na umu kad uvodi ove promene nisu samo televizijski pretplatnici – već i stanovnici Dauning Strita broj 10.

Uz preku potrebu za uštedom od još 40 miliona funti, BBC se suočio sa izborom.

Ili da nastavi sa aktuelnim operativnim modelom i ugasi konkretne servise ili emisije (kanal BBC Njuza, na primer); ili da suštinski promeni operativni model.

To bi spaslo onoliko emisija koliko je uopšte moguće, istovremeno stvorivši redakciju za vesti koja je prevashodno digitalna i koja može da se poveže sa publikom čija je vernost bila slaba ili nepostojeća.

BBC-jeva direktora vesti Fren Ansvort odlučila se za ovaj potonji put. Postoje veoma snažni argumenti za njega.

Suprotno popularnom uverenju, najjači argument nije da će, ukoliko ugasite Svet u jedan na Radiju 4 ili Njuznajt na BBC Dvojci (nakon što ste već najavili ukidanje Emisije Viktorije Derbišir) doći do velikog javnog nezadovoljstva.

Iako oni očigledno ne žele da izazovu nezadovoljstvo – štaviše, najradije ne bi da moraju bilo šta da uštede – bilo kakav javni protest zbog ugašenih emisija ili servisa zapravo samo pomaže menadžmentu BBC-ja u njegovim budućim pregovorima sa vladom.

Štaviše, najjači argument za suštinsku promenu operativnog modela BBC Njuza jeste da je stari model finansijski gubitnik i digitalno slabiji nego što bi trebalo da bude.

Prilično zapanjujuća proporcija novinarskog sadržaja koji stvara BBC Njuz stiže do tek sićušnog segmenta stanovništva.

Jezivim rečnikom profesije, mnogi delovi publike su „preusluženi“. Što će reći, ukoliko ste zaposleni i iz srednje klase, a živite u Londonu, Oksfordu ili Ekseteru, BBC Njuz baca pare na vas.

Vi ste možda ona vrsta ekscentrika koji sluša Tudej, gleda vesti u 10 na BBC Jedan i Njuznajt. A na to BBC Njuz usmerava sve svoje resurse.

Potom, naravno, ima i dupliranja, kada nekoliko novinara BBC-ja iz različitih emisija odlazi na iste događaje. Postoji odbrana toga (do koje ćemo stići); ali u vreme finansijskih opterećenja sve ga je teže opravdati.

Operativni deo BBC Njuza povremeno može da izgleda kao da je veoma daleko od objedinjenog. Ponovo, postoji urednička odbrana toga. Organizacija je toliko ogromna i nepregledna da nekoliko ljudi ne može da zna šta svaki producent smera.

Ali u nekoliko navrata viši funkcioneri bili su zaslepljeni (često veoma jakim) idejama iz delova BBC Njuza koje bile veoma slične već postojećim projektima.

Iznad svega, aktuelna operacija, u kojima su same emisije kralj, kraljica i car u jednom, možda nije dovoljno optimalna u dosezanju šire publike.

Najbolji novinarski rad ne stiže onoliko daleko i široko koliko bi trebalo, ili zato što se pojavljuje u emisijama koje stižu do premalo ljudi (ponovo, te emisije bi rekle: „To je dobro za nas!“), ili zato što odsustvo centralizovane strukture naručivanja posla znači da nadležni ne nadgledaju priču tokom dana, nedelje i meseca onoliko koliko bi trebalo.

Sve to daje kredibilitet ideji da je novi metod bolji. Ali pre nego što se okrenemo veoma značajnim poteškoćama novog metoda, vredi istaći da iako on možda sadrži mnogo drugih različitih metoda, zapravo nije nov.

Otkako je internet pretvorio opšte dnevne vesti u skoro univerzalno javno dobro, poslovni model novinarstva pretrpeo je težak udarac.

To je dovelo do konsolidacije, u okviru kompanija ili između njih. Konsolidacija je privlačna kompanijama zato što nudi potencijalne uredničke ili redakcijske uštede.

Obično kad se ovako nešto pojavi na horizontu, konsultanti menadžmenta – čije su vrhunsko vladanje ekselom i poznavanje pravog novinarstva obrnuto srazmerni – dovode se kako bi rekli: „Svet se promenio! Prvo postanite digitalni! Na taj način ćete uspeti da uštedite i da doprete do više ljudi!“

Većina novinara će u ovom stadijumu umorno osetiti da im je ovo dobro poznato, budući da su već mnogo puta slušali – ili držali – varijacije na taj govor. (Često se pominje izraz „farma sadržaja“).

I mogu da očekuju da će ga čuti ponovo. Na primer, skromno predviđam, zasnovano ni na čemu posebno sem na skorašnjoj istoriji, da će integrisanje Tajmsa i Sandej tajmsa u više sedmodnevni operativni model podrazumevati sličnu strukturu, u kojoj će prioritet imati digitalne platforme.

I što da ne? Sem što tu postoji kvaka.

Često kad je to pokušavano ranije, raspalo bi se, zato što se urednici konkretnih emisija (ili posebnih odeljaka novina) osećaju obesnaženo i minirano. Oni ne žele da budu pasivni primaoci na pokretnoj traci sadržaja.

Oni žele najkraću moguću udaljenost između emitovanja ili objavljivanja i novinarstva – dok oni u tom procesu funkcionišu kao ključni posrednik.

Urednici emisija (ili odeljaka novina) kao svoj posao vide davanje ideja i staranje o novinarskom radu. Prelazak na centralizovanu strukturu potencijalno gura taj urednički uzbudljiv zadatak na viši stepenik lanca ishrane.

Postoji očigledan odgovor na ovo, naravno, a to je da će BBC Njuz i dalje imati urednike emisija koji su ključni. Ali u ovom trenutku, ti urednici emisija mogu da pozovu novinara, daju mu ideju i o tome obaveste nadležne. U budućnosti će morati da pregovaraju sa kvazi-sveznajućim naručiocem posla, zaduženim za raspodelu priča.

I ko, na kraju, snosi odgovornost u toj novoj strukturi? Ko će da hoda po dasci ako dođe do uredničke ili pravne greške? Naručilac posla koji gura priču tokom dana – ili urednik programskog sadržaja koji je bio poslednje živo biće između ideje i emitovanja?

Ovo nas dovodi do komplikovanih ali značajnih prednosti operativnog modela u kojem su noseće emisije.

Postoji bezbroj opravdanih kritika na račun BBC-ja; ali jedna greška koju kritičari često prave je da se prema BBC-ju odnose kao prema jednoj homogenoj masi, umesto hiljadama (često plahovitih i prkosnih) novinara iz svih krajeva sveta koji rade na stotinama emisija i mnogim platformama.

Zbog ove greške neki kritičari spočitavaju BBC-ju upravo ono zbog čega ga neki članovi publike najviše cene: intelektualnu slobodu da donosi hrabre uredničke odluke.

BBC nisu novine sa raznim odeljcima, ali jednim koherentnim autorskim glasom. To je kao zbirka više novina, TV kanala i emisija, radio kanala i emisija, sve u jednom.

Plus ogromna internet stranica. Kritičari tvrde da to pokazuje vladalačku ambiciju. Ali u meri u kojoj su ove emisije dobre, to je zato što ih vode novinari koji donose odluke.

Uzmite jedan praktičan primer.

Recimo da BBC Njuz planira godinu dana velikih spoljnih emitovanja i specijalnih projekata o klimatskim promenama pred konferenciju UN-a u Glazgovu u novembru.

U sklopu toga – uzgred, sve ovo izmišljam – emisija PM na Radiju 4 odluči da istraži meso zasnovano na bilju, da vidi da li bi ono zaista spasilo planetu. Angažuje vrhunskog novinara, sa budžetom za putovanje do fabrike u Norveškoj koja je pionir u toj oblasti.

Jednog lepog jutra nedelju dana kasnije, na redakcijskom sastanku u devet ujutro, ovaj uzbudljivi predlog pomene se kao jedna od mogućih vesti dana. Govori se o tome kada emitovati priču.

U kom se trenutku urednik vesti Radija 5 uživo iznenada oglasi i kaže da, nećete verovati, ali oni su naručili specijalni serijal o mesu zasnovanom na bilju nakon posebno živog uključenja jednog slušaoca i jedan od njihovih novinara već je posetio jednu drugu fabriku, u Portugalu.

Ako uopšteno gledano verujete – i verovatno s dobrim razlogom – da je BBC predimenzionirani trošadžija, ovo će vam zvučati apsurdno. Zašto slati dvojicu novinara da pokrivaju istu priču?

Pošaljite samo jednog i neka materijal važi za oba mesta. Možete biti sigurni da je novi operativni model osmišljen tako da spreči dolaženje do ovako nečega. Naručilac posla u odeljku ‘Planeta’ odmah će znati šta se dešava i – ključno – kontrolisati budžet kojim se plaća ekipa.

A opet postoji kontra stav da je upravo sloboda koju imaju urednici emisija PM i 5 uživo – da smišljaju uzbudljive ideje, razgovaraju sa novinarima i oblikuju sadržaj prema vlastitom ukusu i ukusu svojih veoma različitih publika – ono što čini da su oba ova proizvoda jaka.

U novom svetu, hoće li ove veoma prepoznatljive ponude televizijskom pretplatniku patiti od homogenosti i usput izgubiti uredničku oštrinu?

Kao što sam rekao, već smo doživeli sve ovo, naravno. Mnogo puta.

Godine 2004, u jednoj sasvim drugačijoj epohi modernih vesti, BBC je objavio Nilov izveštaj, kojim je rukovodio bivši direktor vesti i tekućih događaja, Ronald Nil.

On je proučio sve ove probleme – i zaključio da je model koji se rukovodi emisijama kao nosećim najbolji. Napisani pre 15 godina, njegovi zaključci danas zvuče skoro kao preventivne zamerke na promene najavljene danas.

„BBC svakog dana emituje stotine sati sadržaja vesti i tekućih događaja“, stajalo je u izveštaju. „Kao čuvari BBC-jevih uredničkih vrednosti, pojedinačni urednici i izvršni producenti moraju da prihvate svakodnevnu odgovornost za njih.“

I dalje: „Voditelji odgovaraju pojedinačnim urednicima i u svom novinarskom radu moraju da budu otelotvorenje BBC-jevih suštinskih uredničkih vrednosti.“

Svet se silno promenio od izveštaja lorda Hatona iz 2004. godine o BBC-jevim greškama u vezi sa smrću doktora Dejvida Kelija. Čak i tada, izazovi sa kojima se suočio BBC nisu bili ništa u poređenju s ovim današnjim.

Aktuelni šefovi BBC Njuza mogu uverljivo da tvrde da su ovo one vrste promena koje bi oni u svakom slučaju morali da naprave, a da im finansijski i politički imperativi samo ne pružaju mnogo izbora u tome.

Suština liderstva je u donošenju odluka; što je teža odluka, traži se veći kalibar liderstva. Koji god put da je BBC Njuz odabrao, bio bi bolan.

Ako ništa drugo, doneli su hrabriju odluku, pokušavajući da reše dva problema odjednom – finansijski izazov i problem povezivanja sa siromašnijom i mlađom publikom.

Prilagodi se ili umri je prihvatljivi moto za moderne medije, naročito one koji se javno finansiraju.

BBC se suočava sa egzistencijalističkom krizom. Đavolski je nezgodan trenutak za verovatno najvažniju redakciju BBC-ja da preduzme radikalni eksperiment.

 

Amol Radžan
urednik za medije