Kako se izbeglice iz Ukrajine dočekuju na granici sa Evropskom unijom, a kako u Rostovu na Donu, zbog čega su čak i informacije o izbeglicama danas selektivne i pristrasne u zavisnosti od strane koja ih saopštava i kako cenzura koju sprovode svi činioci ukrajinske krize utiče na izveštavanje sa terena, u novoj epizodi Bermudskog trougla opisuju Nataša Kovačev, reporterka Juronjuza sa ukrajinsko-mađarske granice, i Biljana Radulović, novinarka RTS-a koja je izveštavala iz Rusije.
„U svakom javljanju iz blizine Kremlja legitimisalo nas je nekoliko policija, u jednom slučaju čak šest. U Rostovu su drugi strani mediji izveštavali sa terasa hotela. Ruski mediji imaju dogovore sa stranim medijima da im šalju vesti i oni to uporno čine, ali tu sliku mi ne vidimo nigde,“ kaže Radulović.
Gošće šeste epizode podkasta o medijima imaju isti odnos prema cenzuri i novinarskim pravilima u izveštavanju o krizi, ali i dve različite perspektive iz kojih su posmatrale rusko-ukrajinski sukob.
S iskustvom izveštača iz ranijih izbegličkih kriza Nataša Kovačev govori o razlici u medijskom pristupu i o odnosu koji zemlje EU imaju prema ukrajinskim spram bliskoistočnih izbeglica, a Radulovićeva o ograničenjima novinarskih sloboda i načinu na koji se, po usvajanju restriktivnih propisa o zabrani lažnih vesti, informišu građani te zemlje.
„Deluje mi da će najugroženiji slojevi građana tek krenuti iz Ukrajine“, kaže Kovačev.“Ti ljudi sve češće ne žele da ih kamera snima i to se mora poštovati. Mediji i dalje treba da budu na licu mesta, ali sa saosećanjem prema žrtvi.“
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.