Borba za javni servis: Vesti ili loša propaganda?

Mediji javnog sektora su tri sedmice posle promene vlasti glavna jabuka razdora u političkim sporovima između vlade levog centra Donalda Tuska i partije Pravo i pravda (PiS) Jaroslava Kačinjskog koja je upravo sišla sa vlasti.

Predsednik Poljske Andžej Duda, koji ne krije svoju bliskost sa partijom Jaroslava Kačinjskog, od ovog spora je napravio glavnu temu novogodišnjeg obraćanja naciji.

„Prvi put od 1989. u slobodnoj Poljskoj došlo je do pokušaja da se silom preuzmu mediji javnog sektora. Signal nekih televizijskih kanala je isključen, informativne emisije se više nisu emitovale“, rekao je Duda u predvečerje Nove godine.

„Nikada neću prihvatiti kršenje Ustava. Nažalost, trenutno imamo posla sa takvom situacijom“, naglasio je predsednik Poljske. Duda je dodao da Vlada može da reformiše medije, ali da to mora da uradi u skladu sa zakonom.

Dvovlašće u medijima

Ko god se nadao novogodišnjem opuštanju, nade su mu se izjalovile. Duda je dolio benzin na vatru, stavljajući veto na zakon o budžetu kojim je oko 690 miliona evra bilo namenjeno medijima javnog servisa.

Time je samo nabacio loptu Tusku, jer je premijerov ministar kulture tri dana kasnije formalno okončao postojanje tih medija zbog nedostatka novca. Ministarstvo je objavilo da cilj nije stvarno ukidanje tih medija već njihova reforma.

Formalno ukidanje je okončalo spor oko toga ko je legalni generalni direktor, time je završen i pravni haos, objasnila je advokatkinja Kataržina Bilevska u liberalnom dnevnom listu Gazeta viborča.

U međuvremenu je, posle nekoliko dana pauze, počelo emitovanje glavne emisije vesti pod novim imenom „19 i 30“ koju realizuje nova novinarska ekipa. „Era huškanja protiv opozicije je prošla“, napisao je onlajn portal Onet. Informativni kanal TVP takođe opet emituje program.

Katastrofalne posledice

Boguslav Hrabota, glavni i odgovorni urednik umereno konzervativnog dnevnog lista Žečpospolita opominje da je stalna svađa oko medija katastrofalna za njihov imidž i budućnost.

„Sve strane zajedno snose odgovornost za institucionalno i materijalno urušavanje [medija javnog sektora] kao i za pad broja gledalaca i čitalaca“, piše on.

Hrabota se zalaže za brz početak rada na novom medijskom zakonu. U njemu bi trebalo ustanoviti novi sistem finansiranja i zadatke javnog medijskog servisa.

Politički uticaj na informativne programe medija je u Poljskoj ozbiljan problem još od nastanka demokratske države pre više od tri decenije. I bivši premijeri i predsednici su posezali za telefonom kako bi izrazili nezadovoljstvo ovim ili onim programom.

Jaroslav Kačinjski je posle 2015. degradirao medije do nivoa propagandnih instrumenata svoje partije. PiS je uspostavio Savet nacionalnih medija, protivustavno telo koje je odlučivalo o kadrovskim promenama u medijima javnog sektora i omogućilo odstranjivanje nepodobnih novinara.

Da li će Duda sarađivati u reformama medija?

Novi medijski zakon nije moguć bez pristanka predsednika države. Vladina koalicija ne raspolaže dovoljnim brojem poslaničkih mesta kako bi prevazišla predsednikov veto. Međutim, nije isključeno da se Duda naposletku odluči da sarađuje.

Nedavno je njegov savetnik Andžej Zajbertovič rekao da za vreme vladavine Prava i pravde televizija „nije bila uzor objektivnosti“. On je informativne programe označio kao „lošu propagandu“.

Godinama postoji mnoštvo reformskih ideja. Do sada je nedostajala politička volja da se realizuju.

Istraživač medija Tadeuš Kovalski kaže da u fioci dve godine postoji obiman nacrt medijskih reformi. „Javne konsultacije se odvijaju već dve godine. Pripremljeni su konkretni principi, između ostalog i novi koncept finansiranja“, kazao je Kovalski privatnoj televizijskoj stanici TVN.

Predsednik Odbora za kulturu u Parlamentu Bogdan Zdrojevski smatra da bi se tokom godine moglo početi sa radom na nacrtu.

Kačinjski poziva na demonstracije

Prema Kovalskom, u središtu interesovanja javnog medijskog servisa bi trebalo da budu građani, a ne političari. U „povereničkim savetima“ koji bi preuzeli zadatke i nadzornih i programskih odbora, političari bi bili manjina.

Kadrovske odluke bi trebalo da se vrate u ruke Zemlajskog saveta za televiziju i radio (KRRiT), kao što je to bilo pre nego što je PiS došao na vlast.

„Posle poslednje razmene udaraca obe strane [predsednik i vlada] znaju da raspolažu jakim adutima i da u krajnjem slučaju ne prezaju od njihove upotrebe. Sada je vreme da se otpočnu pregovori“, napisala je novinarka Zuzana Dombrovska u listu Žečpospolita.

Mada Jaroslav Kačinjski u sporu oko medija ima loše karte, on ne misli da odustane. Pozvao je na okupljanje pred poljskim Parlamentom 11. januara. Moto mitinga će biti „Odbrana slobodnih medija“.

„Da li da se smejem ili da plačem“, pita se književnik Artur Ilgner u listu Žečpospolita. On dodaje da to zvuči isto tako apsurdno kao kad bi Vladimir Putin pozvao na okupljanje na Crvenom trgu u znak odbrane napadnute Ukrajine.