Hju Edvards, jedan od najiskusnijih voditelja BBC-ja, bio je za objavljivanje vesti o smrti kraljice posebno uvežban, ali se videlo da je potresen (foto: BBC snimak ekrana)
„Ne mogu da verujem da će sledeća kraljica Velike Britanije biti muškarac”, popularan je sentiment koji se trenutno provlači američkim feminističkim Tviterom. I stvarno je tako. Budući da je živela 96 godina i vladala 70 godina, za većinu stanovnika planete Zemlje kraljica Elizabeta Druga je jedini britanski monarh kog pamte.
Bila je svedok tektonskih promena u društvu, od političke dekolonizacije država u Aziji i Africi do napretka tehnologije i medija. I ogromnih promena kroz koje je prošla i Velika Britanija, sa svim svojim kolonijama, ali je The Queen, kako je tamo zovu, ostala medijska popkulturna ikona.
Ostalo je, na primer, zabeleženo da je njeno krunisanje 1953. bio prvi događaj koji je pratio veći broj televizijskih gledalaca nego onih koji su ga pratili preko radio-aparata.
Da je u pitanju jedna od najpoznatijih osoba na svet, govori i činjenica da je vest o njenoj smrti plasirana kao udarna širom planete.
Svetske televizije prekidaju program i emituju specijale
Britanski Gardijan je, naima, već objavio dve serije video-klipova pokazujući kako su svetske televizijske kuće prekidale redovne programe da bi se oprostile od Elizabete Druge, dok je američki Pointer izašao sa analizom izveštavanja velikih američkih TV kuća.
Detaljan plan o tome kako postupati u slučaju smrti britanskog monarha postoji bar od 1960. godine. Gardijan je, naime, 2017. objavio tekst baziran na tajnom dokumentu koji je ovaj neminovni događaj vodio pod šifrovanim imenom Londonski most je pao
Velike američke televizije ABC, CBS i NBC, piše Pointer, prekinule su programe i emitovale specijalne priloge u trajanju od sat vremena ili duže, koji su, „iako unapred pripremljeni, odisali svežinom”.
Arhivski snimci, kasnije kombinovani sa razgovorima u studiju, imali su za cilj da podsete američke gledaoce na kraljičinu vladavinu, ali i na njen brak, decu, unučiće i praunučiće, princezu Dijanu. Potom bi se u većini slučajeva prešlo na razgovor o sinu nasledniku Čarlsu.
Foks njuz je među prvima imao izveštača u Londonu, pa su u prvih nekoliko sati njegovo uključivanje preuzimale i lokalne sestrinske TV stanice, što dalje svedoči o kraljičinoj velikoj popularnosti.
Ili, prema rečima jednog od BBC-jevih komentatora koji se uključio u redovan program nacionalnog američkog radija (NPR):
„Ceo svet će se zauvek sećati ovog momenta, svi će znati da kažu gde su bili u trenutku kada su čuli tužnu vest.”
Potpuno promenjena naslovna strana veb-sajta BBC-ja na dan smrti kraljice Elizabete
Za američku publiku, nesumnjivo je u pitanju uspostavljanje paralele sa ubistvom predsednika Džona Kenedija ili terorističkim obaranjem kula bliznakinja u Njujorku – što su dva događaja prema kojima se Amerikanci veoma često određuju.
Sličan format su sledili i američki štampani mediji. Njujork tajms je tekstovima u vezi sa kraljicom posvetio dve trećine naslovne strane, što se dešava izuzetno retko i rezervisano je samo za najznačajnije događaje.
Kraljevska porodica je ovu vest prvo postavila na svoj veb-sajt i zvaničan Tviter nalog, a tek potom ju je podelila s medijima
Vašington post je objavio detaljnu interaktivnu mapu, vizuelno predstavljajući život Elizabete Druge uporedo sa najznačajnijim istorijskim događajima.
Tako čitaoci mogu da vide fotografiju gomile fanova na vratima Bakingemske palate koji su došli da vide Bitlse u poseti kraljici (1965), zatim kraljicu u poseti Kineskom zidu (1986), uz podsećanje da je ona prvi britanski morah koji je posetio tu zemlju. Podsetili su i na to kako se kraljica priprema da se putem televizije obrati naciji povodom obeležavanja 50 godina od njene prve tradicionalne božićne poslanice (2007. godine) – tada je prvi put neko njeno obraćanje postavljeno na Jutjub kanal. Kao i na spektakularno nenajavljeno pojavljivanje na otvaranju Olimpijskih igara u Londonu, kome je prethodio video u kome ona i glumac Danijel Kreg u ulozi Džemsa Bonda skaču padobranom na stadion (2012).
BBC: PRAVILA SE ZNAJU, NEMA IZNENAĐENJA. IPAK...
BBC ima čitav priručnik u kome je predviđeno na koji se način menja program i izveštava u slučaju smrti uglednih ličnosti iz zemlje i sveta.
Prema nekim navodima, kraljica Elizabeta Druga, vojvoda od Edinburga, princ Čarls i princ Vilijam su u kategoriji broj 1, što podrazumeva da se izveštavanju da najviše prostora i pokloni najveća pažnja.
U kategoriji broj 2, u kojoj su „druge važne ličnosti”, nalazi se, recimo, princ Hari. Uz njega je tu i bivši američki predsednik Barak Obama.
Sledeći uputstva iz pravilnika, BBC je o tome da je kraljica u teškom stanju dobio obaveštenje sa dvora, nije prenosio informacije sa Tvitera ili iz drugih medija. Tada je prekinuo svoj redovan program i počeo sa živim prenosom ispred Bakingemske palate, pred kojom se okupljalo sve više ljudi.
Ovaj prenos je prekinut kada je iz studija jedan od najiskusnijih voditelja, Hju Edvards, za to posebno uvežban, odmeren, ali i očigledno potresen, pročitao, a potom i ponovio vest o smrti kraljice Elizabete. U tom trenutku ga je gledalo 11 miliona ljudi.
Upravo je BBC-jev protokol nalagao da spiker koji izgovara tu vest bude obučen u crno odelo i da nosi crnu kravatu, kao što su i svi gosti morali da budu u crnim odelima ili haljinama.
Nakon toga, na ekranu se pojavila unapred pripremljena slika kraljice Elizabete iz mladosti, koja je tu i ostala dok je svirala britanska himna.
Koliko god, međutim, da je sve detaljno isplanirano, koliko god se protokoli razrađivali decenijama, nemoguće je kontrolisati ljudsku prirodu: u pozadini, iza spikera koji emotivno saopštava najtužniju vest za Britance, dvoje ljudi fotografišu studio telefonima, snimaju istorijski trenutak i u kadru se vide tik pored glave Edvardsa.
Kao i BBC, i drugi britanski TV kanali su prekinuli programe i krenuli sa specijalnim emisijama. Javni servis je izdvojio jedan kanal koji je neprestano izveštavao o smrti kraljice Elizabete, kaže za Cenzolovku Anđela Milivojević sa BBC-ja.
Paralelno sa ovim događajima, BBC je aktivirao interni sistem za radio-upozorenje, koji se zove Rats. U pitanju je alarm iz doba Hladnog rata čije je aktiviranje imalo za cilj da zaposlene u celom BBC-ju upozori na smrt značajne ličnosti.
Radio-program širom Velike Britanije je takođe bio momentalno izmenjen. Prema pisanju medija, veći broj radio-stanica imao je unapred pripremljene plej-liste označene kao „raspoloženje 1” (tužne pesme) i „raspoloženje 2” (jako tužne pesme).
Prema tekstu koji je objavio Gardijan 2015. godine, BBC je povremeno održavao „probe”, u kojima se postupalo po protokolu u slučaju kraljičine smrti.
Tokom jedne takve vežbe, novinar je greškom poslao tvit da je kraljica preminula, nakon čega je suspendovan, a Bakingemska palata je morala da objavi zvaničan demanti.
Bez kontroverznih detalja o kraljevskoj porodici
Gotovo svi veliki američki i britanski mediji o Elizabeti Drugoj izveštavaju isključivo pozitivno, navodeći njene karakterne vrline i promene kojima je bila svedoka. Mali, reklo bi se slučajni iskorak predstavlja anketa CNN-a sa lica mesta, u kojoj mlada Britanka, upitana kako se oseća povodom vesti da je kraljica hospitalizovana, kaže kako je u pitanju događaj za koji ne bi volela da se ikome desi, ali kojim ona lično nije pogođena: „Nisam preveliki fan monarhije.”
Američki i britanski mediji o Elizabeti izveštavaju unisono pozitivno. Mali, reklo bi se slučajni iskorak iz te unisonosti predstavlja anketa CNN-a sa lica mesta u kojoj mlada Britanka kaže: „Nisam preveliki fan monarhije”
Na pitanje da objasni svoj stav, rekla je da je to zbog „britanske kolonijalne istorije, mnogih sumnjivih stvari, uključujući, u poslednje vreme, sve u vezi sa princem Endruom”.
Voditelj CNN-a joj se zahvalio, a potom isto pitanje postavio bračnom paru Amerikanaca iz Klivlenda koji je u Engleskoj na odmoru. Njih dvoje su kraljicu okarakterisali kao „neverovatnu osobu”.
Dan nakon što je kraljica preminula, radijska emisija u trajanju od sat vremena BBC World, verovatno najpopularniji britanski izvozni medijski proizvod koji u SAD i svetu redovno preuzimaju i emituju i koji predstavlja pregled najznačajnijih dnevnih događaja širom sveta, bila je u celini posvećena samo jednoj temi – kraljici Elizabeti.
Ostaje da se vidi da li su podanici krune i njeni poštovaoci vest o smrti kraljice prvo saznali gledajući BBC ili skrolujući Tviter. Prema navodima većeg broja medija, kraljevska porodica je ovu vest prvo postavila na svoj veb-sajt i zvaničan Tviter nalog, a tek potom ju je podelila s medijima.
Sve dnevne novine u Britaniji rasprodate
Što se BBC-ja tiče, imajući u vidu značaj koji kao javni servis ima, ova kuća se ponašala prema unapred utvrđenom protokolu. To je podrazumevalo prekid svih televizijskih i radijskih programa, te spikera obučenog u crni sako, sa crnom kravatom, koji mirnim, pribranim, ali potresenim glasom saopštava tužnu vest.
Sva štampa je u Velikoj Britaniji razgrabljena. Sve su novine preko cele naslovne strane nosile vest o smrti kraljice.
BBC se ponašao prema unapred utvrđenom protokolu koji je podrazumevao prekid svih televizijskih i radijskih programa, te spikere i goste obučene u crno, izdvajanje jednog kanala za izveštavanje isključivo o smrti kraljice
„Police za novine su u prodavnicama bile potpuno prazne. Nikad tako nešto nisam videla”, kaže za Cenzolovku novinarka BBC-ja u Londonu Anđela Milivojević.
Radijski i televizijski kanali u celoj zemlji prestali su sa emitovanjem redovnog programa, uključujući i unapred najavljene popularne TV serije, mada su zabavni sadržaji i dalje dostupni na striming platformama.
U Velikoj Britaniji nisu zaustavljeni samo zabavni TV sadržaji, već i fudbalska Premijer liga, međunarodni kriket turnir, boks mečevi, golf, trke konja, ragbi…
Na sam dan sahrane i Londonska berza će biti zatvorena, a to će biti slučaj i sa mnogim radnjama.
Šifra Londonski most je pao
Veoma detaljan plan o tome kako postupati u slučaju smrti britanskog monarha postoji bar još od 1960. godine. Gardijan je, naime, 2017. objavio istraživački tekst o tome kako će izgledati minuti i dani nakon smrti kraljice Elizabete baziran na tajnom dokumentu koji je ovaj neminovni događaj vodio pod kodnim imenom Londonski most je pao.
Iz teksta se saznalo da postoje unapred predviđene brojne procedure (šta ako premine u inostranstvu, a šta ako premine u zamku u Škotskoj), uključujući i to na koji način i u kom trenutku se ova vest deli sa medijima. Predviđeno je i kako će spikeri biti obučeni (videli smo: crni sako, crna kravata). Preporučeno je da se spikeri obrate rečenicom „Ovo je BBC iz Londona”, budući da je utvrđeno da ova fraza ujedinjuje slušateljstvo.
Prema planu, na kraju treba emitovati nacionalnu himnu, čije reči momentalno treba da budu promenjene i da glase „Bože čuvaj kralja”, a ne kao do sada „Bože čuvaj kraljicu”. U pitanju je promena samo jedne reči, ali će se, sasvim je izvesno, svi na tu promenu polako navikavati.
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.