Britanski sud dao Džulijanu Asanžu dozvolu da uloži žalbu protiv izručenja SAD

Dvojica sudija Višeg suda izjavili su da će odobriti Asanžu novu žalbu osim ako američke vlasti ne daju dodatna uveravanja o tome šta će mu se dogoditi ukoliko bude izručen. Predmet je odložen za 20. maj, a ta presuda znači da će se pravna saga koja traje više od decenije – nastaviti.

Sudije Viktorija Šarp i Džeremi Džonson rekli su da će, ako SAD ne podnesu nikakva uveravanja, dati Asanžu dozvolu da uloži žalbu na ekstradiciju na osnovu povrede slobode izražavanja i zbog toga što bi mogao da dobije smrtnu kaznu.

Tokom dvodnevnog saslušanja u Višem sudu u februaru, Asanžov advokat Edvard Ficdžerald rekao je da američke vlasti nastoje da ga kazne zbog „razotkrivanja kriminala vlade SAD u neviđenim razmerama, uključujući mučenja i ubistva“ na Vikiliksu.

Za šta se tereti Asanž?

Australijski ekspert za računare, koji sada ima 52 godine, optužen je u SAD po 18 tačaka za objavljivanje stotina hiljada poverljivih dokumenata na Vikiliksu 2010.

Tužilaštvo tvrdi da je kovao zaveru zajedno sa vojno-obaveštajnom analitičarkom Čelsi Mening kako bi hakovao sistem Pentagona i objavio tajna dokumenta o ratovima u Iraku i Avganistanu.

Tereti se za špijunažu u 17 tačaka, i za krivično delo zloupotrebe kompjutera. Ako bude osuđen, mogao bi da dobije i do 175 godina zatvora – iako su američke vlasti rekle da će kazna biti znatno manja.

Asanž i njegove pristalice kažu da je on postupio kao novinar koji je otkrio pogrešne poteze američke vojske, te da ga štiti Prvi amandman američkog ustava koji garantuje slobodu medija.

Oni tvrde da je njegovo krivično gonjenje politički motivisano i da ne može dobiti pravično suđenje u Sjedinjenim Državama.

Među objavljenim materijalima je i snimak iz 2007. godine kada je u napadu američkog helikoptera u Bagdadu ubijeno 11 ljudi, među njima i dvoje novinara Rojtersa.

Zašto ovaj slučaj traje tako dugo?

Iako je optužnica protiv Asanža objavljena tek 2019. godine, njegova sloboda je ograničena više od 10 godina.

Asanž je potražio utočište u ambasadi Ekvadora u Londonu 2012. godine i dobio je politički azil, pošto su sudovi u Engleskoj odlučili da mora da bude izručen Švedskoj zbog istrage za silovanje koja se tamo vodila.

Britanska policija ga je uhapsila 2019. kada je vlada Ekvadora okončala njegov status azilanta, zbog toga što se 2012. nije pojavio na sudskom ročištu.

Iako su optužbe za silovanje u međuvremenu odbačene u Švedskoj, Asanž je ostao u londonskom zatvoru Belmarš dok se odlučuje o njegovoj ekstradiciji Americi.

Sudija u Londonu je blokirao njegov transfer u SAD zbog verovatnoće da će u američkom zatvoru počiniti samoubistvo.

Ali, u daljem sudskom postupku takva pretpostavka je otklonjena pošto su američke vlasti pružile uveravanja da Asanž neće biti izložen strogom tretmanu – za koji njegovi advokati tvrde da bi doveo do samoubistva. Njegova supruga Stela Asanž kritikovala je ta uveravanja i nazvala ih beznačajnim, jer su uslovna.