Budućnost Fejsbuka: Manje šerovanja, više privatnih poruka

Osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg, koji je najveću društvenu mrežu izgradio, između ostalog, upravo ubeđujući ljudi da dele detalje iz svog života, na osnovu čega su bili zatrpavani oglasima i reklamama, sada najavljuje promenu kursa. 

Ljudi, smatra on, pre žele da se povezuju u digitalnom ekvivalentu dnevne sobe nego gradskog trga, i to će morati da utiče na budućnost kompanije, napisao je Zakerberg u postu objavljenom na Fejsbuku.

„Kroz nekoliko godina očekujem da će buduće verzije Mesindžera i Vocapa postati glavni kanali komunikacije na Fejsbuku“, smatra Zakerberg.

Fejsbuk sve manje uzbudljiv, sve više problem

Do ovih značajnih promena doći će u narednih nekoliko godina, a neće biti mali broj onih kojih će ih pozdraviti gromkim aplauzom. Fejsbuk se, s jedne strane, suočava sa stalnim optužbama da su se na njegovoj platformi odomaćili proizvođači „lažnih vesti“, inženjeri „teorija zavera“, ali i govor mržnje, s kojima ovaj gigant baš i ne ume da izađe na kraj. Promene bi, nesumnjivo, značile manje glavobolje i posla za zaposlene u kompaniji.

S druge strane, uz one kojima je Fejsbuk postao odveć neuzbudljiv, pa s njega ili emigriraju na druge mreže (recimo, na Instagram, poput tinejdžera) ili značajno smanjuju svoje aktivnosti, ili čak odbijaju da postanu deo FB zajednice, tu su i oni kojima se slobodno iskazivanje mišljenja, ili detalja iz života, počelo ozbiljno obijati o glavu – pri zapošljavanju, u kampanjama ili čak bukvalno, nakon pretnji i drugih oblika onlajn nasilja.

Ta pošast je kanda zahvatila sve društvene mreže, gde se ipak Tviter posebno ističe.

U najkraćem, po Zakerbergovoj viziji ljudi bi u bliskoj budućnosti manje šerovali objave na Fejsbuku i njegovoj akviziciji Instagramu, a više bi razmenjivali poruke koje niko ne bi mogao da vidi, čak ni u samoj kompaniji, budući da bi bile enkriptovane.

To što osnivač i šef Fejsbuka zamišlja, kako piše Njujork tajms, u praksi inače već postoji – ali u Kini.

U pitanju je aplikacija za razmenu poruka Vičet (WeChat), koju je 2011. pokrenuo kineski tehnološki gigant Tencent. Korisnicima je omogućeno da u komunikaciji „jedan na jedan“ razmenjuju tekstualne poruke, audio i video sadržaje. Moguće je i formiranje grupa, do 500 korisnika, za tematske diskusije. 

Za razliku od Fejsbuka koji je gro zarade imao od mikrotargetiranih reklama na svom njuzfidu, na Vičetu je to svedeno na reklamu ili dve dnevno. Odakle onda stiže zarada?

Stvar je u tome što je korisnicima Vičeta, a ima ih oko milijardu mesečno, omogućeno da putem sistema plaćanja u okviru aplikacije (WeChat Pay) kupuju, plaćaju račune i naručuju hranu. Takav sistem plaćanja mesečno koristi oko 900 miliona ljudi. Osim za svakodnevne potrebe, deo korisnika preko aplikacije transferiše novac i kupuje, recimo, obveznice.

Kinezi napustili agresivno oglašavanje

Uz nezanemarljivu činjenicu da je ta aplikacija pod cenzorskim nadzorom kineskih vlasti, njen biznis model pruža mogućnost napuštanja agresivnog onlajn oglašavanja kao izvora zarade potrebne za konstantni rast kompanija. Pored Fejsbuka, to je tema za ozbiljno razmatranje i u Guglu, Tviteru i drugim tehnološkim kompanijama. To bi, kako neki smatraju, promenilo i sam internet.

Zakerberg u svom postu nije previše elaborirao pitanje kako će promena kursa kompanije uticati na njeno poslovanje, ali je naveo da će se raditi na tome da u razmeni privatnih poruka, koja bi pre svega bila bezbedna, budu dostupne opcije poziva, video-četa, grupnih razgovora, plaćanja, trgovine i još dosta toga.

„Jasno je da ovim planovima Zak pokušava da reši probleme koje Fejsbuk ima s privatnošću svojih korisnika (slučaj sa Kembridž analitikom, prim. a.) i sa ’lažnim vestima’, ali to neće proći bez uticaja na sposobnost kompanije za monetizacijom“, smatra investitorka Ajvi Li. „Fejsbuk“, dodaje ona, „traži balans između javnog i privatnog u narastajuće polarizovanom društvu, a kao krajnji rezultat moglo bi se desiti da ga i jedna i druga strane odbace.“