Cenzurom protiv mržnje?

Niko ne poriče da su „komentari mržnje“ na društvenim mrežama veliki problem. Pod ovom sintagmom se mogu razumeti svi komentari i prilozi na društvenim mrežama koji podstiču versku, nacionalnu, polnu ili ma kakvu drugu netrpeljivost. Problem digitalnih vremena je što mreže, odavno toliko masovne da su zapravo nepregledne, na ovakve komentare reaguju tek po prijavama korisnika pa i to traljavo. Dok prema jednoj studiji recimo Jutjub briše 90 odsto svih neprihvatljivih komentara, Fejsbuk briše svega 39, a Tviter tek jedan odsto. Nemački ministar pravosuđa Hajko Mas tvrdi da se pregovorima sa operaterima tih platformi ništa postiglo nije te da je vreme da Nemačka uvede novi zakonski okvir.

Predlog zakona iz njegovog ministarstva zaista je radikalan: komentari „očigledno protivpravnog sadržaja“ moraju se obrisati u roku od 24 sata, a ostali – koji nisu baš tako „očigledni“ – u roku od sedam dana. Operateri društvenih mreža u Nemačkoj moraju imati partnersku organizaciju kojoj će građani i institucije slati žalbe. U protivnom prete kazne do 50 miliona evra.

Protiv ovakve regulative se nadigao protest, ne samo opozicije već i pojedinih poslanika vladajuće većine iako je predlog zakona krajem aprila prošao kroz kabinet Angele Merkel. Glavna zamerka je da će, suočeni sa drakonskim zaprećenim kaznama, operateri društvenih mreža brisati baš sve što im se učini imalo sumnjivo te da će tako biti ograničena sloboda govora. Na to upozoravaju novinarski sindikati, Reporteri bez granica, Haos kompjuter klub, brojni pravnici i stručnjaci. Oni između ostalog ukazuju da je tako sloboda govora prepuštena korporacijama koje bi morale da vagaju šta je to „očigledno protivpravno“. Pitanje je da li će zakon u ovom obliku proći Bundestag u ovom sazivu – izbori su u septembru.

„Mora se boriti protiv mržnje, uvreda i lažnog uzbunjivanja javnosti. Kažnjivi sadržaji nemaju šta da traže na mreži“, piše ugledni Frankfurter algemajne cajtung. „Jasno je međutim i da suživot u jednoj slobodarskoj zemlji podrazumeva i zaoštravanje diskusije, neukusne i odbojne komentare, umetničke slobode, satiru. I sudovima je teško da povuku granicu. Ko god otvori forum odgovoran je da se na njemu sve odvija u skladu sa zakonom. On nije dadilja, ali mora da se potrudi da se diskusija koju je uparadio ne otrgne kontroli. Utoliko treba pozdraviti pokušaj Savezne vlade da zategne dizgine mrežama poput Fejsbuka. Time Vlada samo sprovodi aktuelne zakone“, smatraju u frankfurtskom listu.

Drugačije to vide u listu Nordvest cajtung (Oldenburg), gde zakonski predlog tumače kao eroziju pravne države: „U jednoj pravnoj državi i dalje redovni sudovi odlučuju šta je pravo. Postoji pravni put da se pogrešne odluke sudova koriguju. Sve to Hajko Mas torpedira tako što operatere platformi – protiv njihove volje! – pretvara u policiju, sudiju i dželata za mišljenje.“ Braunšvajger cajtung piše da to što je nekome obrisan komentar neće promeniti njegov stav. „Brzo pokretanje krivičnog gonjenja bi dalo bolje efekte“, pišu u ovom listu.

Sa predlogom zakona saglasan je komentator lista Zidvest prese (Ulm) koji piše da se „Fejsbuk i kompanija nesnosno bogate dok nuspojave svojih ponuda svaljuju na pleća društva“. U komentaru lista Rajnpfalc (Ludvigshafen) stoji da policija i pravosuđe ionako nikada ne bi postigli da se u redovnoj proceduri bave svim protivpravnim komentarima na internetu: „Ne, kompanije moraju same da se postaraju za red, a država treba da ih posmatra. Time se ne isključuje mogućnost i krivičnog gonjenja počinilaca. Osim toga je potrebna obuhvatna društvena strategija protiv mržnje. Ona nije na vidiku. Zato je zakon važan prvi korak.“